Zašto kapci padaju s godinama: 3 razloga zašto oči izgledaju umorno - i kako pobediti gravitaciju

Ono što se često pripisuje umoru ili neprospavanoj noći, zapravo je neumoljiv spoj biologije i gravitacije koji s godinama menja arhitekturu lica.

Spušteni kapci se obično prvo primete na fotografijama ili tokom jutarnjeg rituala pred ogledalom: gornji kapci su spušteni niže nego ranije, preko pregiba se formiraju dodatni nabori kože, a oči gube onaj prepoznatljivi, otvoreni sjaj.

Određene promene na kapcima i obrvama potpuno su očekivane tokom procesa starenja. To je prirodna posledica uticaja gravitacije na tkiva lica i u najvećem broju slučajeva reč je o čisto kozmetičkom problemu.

Međutim, opušteni kapci prestaju da budu samo estetska smetnja ukoliko višak kože počne fizički da blokira vidno polje i ometa normalan vid. Zato je važno napraviti jasnu razliku između očekivanih znakova starenja i specifičnih medicinskih stanja koja zahtevaju intervenciju stručnjaka.

Tri razloga zašto oči izgledaju umorno s godinama

Starenje regije oko očiju obično se deli u dve glavne kategorije, ali neretko im se pridružuje i treći faktor:

• ptoza (spuštanje kapka),
• dermatohalaza (višak kože kapaka),
• i ptoza obrva (pad obrva).

- Mnogi ljudi imaju donekle sva tri ova problema, posebno opuštene obrve i višak kože - kaže dr Džulijan Peri, okuloplastični hirurg u Institutu za oči "Kol" na Klivlend klinici u Ohaju.

1. Ptoza - mišići kapaka se istežu i slabe

Ptoza ili blefaroptoza označava stanje u kojem je sama ivica gornjeg kapka spuštena prenisko. Tokom godina, stalno treptanje, pokreti oka i gravitacija uzrokuju da se tetiva levatora (mišića koji podiže kapak) rastegne, oslabi ili delimično odvoji od svoje baze.

- Ptoza se obično pogoršava pred kraj dana, kada se mišići zamore, pa ljudi nesvesno zabacuju glavu unazad ili prekomerno podižu obrve kako bi bolje videli - objašnjava dr Andrea Tuli, oftalmolog i okuloplastični hirurg iz Kentakija.

2. Dermatohalaza - koža gubi elastičnost i visi

Ovo je pojava viška opuštene kože, a često i masnih jastučića, koji se preklapaju preko gornjeg kapka i padaju ka trepavicama. Koža oko očiju je ekstremno nežna i tanka, a sa godinama i izlaganjem suncu dramatično gubi kolagen i elastin.

3. Ptoza obrva - spuštanje obrva

Nastaje kada se cela struktura obrve spusti iz svog prirodnog, mladalačkog položaja, a genetika i oslabljeni mišići su faktori rizika.

- Mišići i potporna tkiva koji drže spoljašnji deo (rep) obrve slabe, pa obrva svojim potiskom dodatno opterećuje i gura gornji kapak naniže - objašnjava dr Džejson Aron Lis, oftalmolog, okuloplastični hirurg i vanredni profesor oftalmologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk u Daramu.

Skriveni krivci: Tvrda sočiva, sunce i operativni zahvati

Iako je starenje glavni motor ovih promena, dr Andrea Tuli ističe da na brzinu propadanja tkiva utiču i drugi, često zanemareni faktori iz svakodnevnog života:

• Tvrda kontaktna sočiva: Dugogodišnje nošenje i specifičan način skidanja tvrdih sočiva mogu mehanički da rastegnu i oštete osetljiva tkiva koja podižu gornji kapak.
• Prethodne operacije oka: Operacija katarakte (sive mrene) može da ostavi posledice na kapku, jer instrumenti (blefarostati) koji drže oko otvorenim tokom intervencije mogu nehotično da rastegnu tetivu mišića podizača.
• Životne navike: Pušenje, hronično trljanje očiju i izlaganje suncu direktno uništavaju kolagensku mrežu i ubrzavaju opuštanje kože.

Kada opušten kapak postaje medicinski problem

Granica između estetike i medicine leži u tome koliko ovo stanje utiče na svakodnevni život, udobnost i funkcionalnost. Postoje jasni fizički znaci koji ukazuju da je vreme za posetu oftalmologu:

• Značajno oštećenje vida: Kada se kapak ili koža spuste toliko da prekriju zenicu, oko gubi sposobnost perifernog vida, što otežava čitanje, rad na računaru ili vožnju.
• Fizička nelagodnost i umor: Kod mnogih osoba se razvija hronično naprezanje očiju, zamor čeonih mišića i tenzione glavobolje zbog stalnog, nesvesnog podizanja obrva kako bi se raširilo vidno polje. Simptomi mogu da uključuju i pojačano suzenje očiju ili, suprotno, sindrom suvog oka.

- Ako opuštenost oko očiju utiče na vid ili otežava vožnju ili čitanje, trebalo bi da posetite oftalmologa. Takođe je opravdano korigovati spuštene kapke koji utiču na izgled i smetaju vam, čak i ako vid još nije pogođen - kaže za "Everyday Health" dr Tuli.

Kada je potrebna hitna pomoć

Doktorka Andrea Tuli naglašava da iznenadne promene mogu da budu znak neurološkog ili vaskularnog akcidenta. Na primer, ptoza je znak Hornerovog sindroma, neurološkog poremećaja kojeg osim spuštenog kapka, prati i sužena zenica i smanjeno znojenje - sve na jednoj strani lica.

Odmah treba potražiti hitnu medicinsku pomoć ako se spuštanje kapka javi naglo i prate ga sledeći simptomi:

• dupli vid (diplopija),
• iznenadan i oštar bol u oku ili glavi,
• nagli pad ili gubitak vida na jednom oku,
• jedan kapak se potpuno i iznenada zatvorio i ne može da se otvori.

Nekada ptoza može biti i prateći simptom autoimunih bolesti (poput mijastenije gravis) ili ozbiljnijih procesa u lobanji i orbiti, zbog čega se nagle promene nikada ne smeju ignorisati. Treba nepomenuti da promene na licu mogu da budu znak raka pluća, a jedan od simptoma je upravo ptoza.

Metode lečenja: Od kapi do operativne sale

Najbolji pristup lečenju zavisi isključivo od toga šta je primarni uzrok spuštanja – da li je to oslabljeni mišić, višak kože, pad obrve ili kombinacija tih faktora.

Nehirurška rešenja

• Kapi na recept: Za pacijente sa blagom do umerenom ptozom, specijalne kapi za oči stimulišu mišić i podižu kapak za 1 do 2 milimetra. Efekat traje oko osam sati, ali mane ovih kapi su privremeni efekat, visoka cena i rizik od iritacije kod osetljivih osoba.
• Estetske injekcije (botoks i fileri): Botoks ne može da ukloni višak kože, ali može privremeno (na oko tri meseca) da opusti mišiće koji vuku obrvu naniže, čime se dobija efekat blagog podizanja i otvaranja oka. Fileri se koriste za nadoknadu izgubljenog volumena u regiji obrva.
• Aparati za zatezanje kože: Laseri i radiofrekvencija mogu da ublaže sitne bore i poprave tonus teksture kože, ali dr Lis ističe da oni nemaju stvarnu moć u rešavanju izraženog viška kože na gornjem kapku.

Hirurška rešenja

• Blefaroplastika: Ovo je zlatni standard kada je glavni problem dermatohalaza (višak kože). Hirurg uklanja precizno odmerenu traku suvišne kože i, ukoliko je potrebno, preraspoređuje ili uklanja masne jastučiće koji daju natečen izgled.
• Operacija ptoze: Sasvim drugačiji zahvat čiji je cilj skraćivanje, zatezanje ili ponovno fiksiranje samog mišića podizača kapka kako bi se ivica kapka podigla iznad zenice.

Može li spuštanje kapaka da se uspori

Genetika i prirodni biološki sat igraju ogromnu ulogu u tome kako će stariti regija oko očiju, pa potpunu prevenciju niko ne može da garantuje. Ipak, lekari su saglasni da tri jednostavne navike mogu značajno da odlože potrebu za hirurškom intervencijom:

1. Nositi kvalitetne naočara za sunce sa UV zaštitom – sprečava se fotostarenje osetljive kože i smanjuje potreba za stalnim škiljenjem koje produbljuje bore.
2. Prestanak pušenja – toksini iz duvanskog dima direktno ometaju dotok kiseonika u male kapilare oko očiju i ubrzano uništavaju kolagen.
3. Izbegavati grubo trljanje očiju – hronično mehaničko povlačenje kože i kapaka polako ali sigurno rasteže tetive levatora i ubrzava nastanak ptoze.

- Teško je izbeći spuštanje kapaka povezano sa starenjem, ali briga o opštem zdravlju i redovno obavljanje očnih pregleda je dobar način da se minimiziraju i leče očne bolesti pre nego što utiču na svakodnevni život - poručuje dr Andrea Tuli.