Miris koji ovih dana opija na svakom koraku: Lipa je prirodni sedativ, a njen med čisti jetru i smiruje stomak

Iako lipa trenutno najjače miriše, ova prolećna vrsta nije samo ukras ulica i dvorišta, već krije složen hemijski sastav koji deluje kao prirodni sedativ, čisti jetru i proizvodi sok koji kipi poput šampanjca.

S prvim toplim danima juna, gradske ulice i seoska dvorišta preplavi prepoznatljiv, opojni miris lipe koji se ovih dana oseća na svakom koraku i nepogrešivo najavljuje dolazak leta. Dok u njenom mirisu uživamo u šetnji, u fitoterapiji ova biljka predstavlja izuzetno moćno farmakološko sredstvo.

Njen cvet i med nisu samo tradicija u borbi protiv prehlada, već ozbiljan saveznik u detoksikaciji celog organizma.

Sveto drvo starih Slovena i lek iz duboke prošlosti

Lipa (Tilia sp.) zauzima duboko ukorenjeno mesto u kulturi i istoriji našeg naroda. Njen istorijski značaj prepoznaje se i u samoj geografiji naših prostora.

- Lipa je sveto drvo starih Slovena; koristili su je za obnavljanje vatre i kao lek za mnoge bolesti. Veliki broj topografskih imena vezanih za ovo drvo (lipovica, lipolist, liplje, ... ) pokazuje da je nekada na našim prostorima lipe bilo mnogo više i da je poštovanje prema njoj bilo veoma izraženo - kaže za "Blic zdravlje" dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Cvet lipe: Prirodni sedativ i lek za disajne organe

Lekovitost ove biljke krije se u njenim žutozelenim cvastima koje obiluju biološki aktivnim supstancama.

- Cvet lipe sadrži preko 1 odsto flavonoida (najviše heterozida), sluzi, tanine, oko 1–2 odsto etarskog ulja (čiji je glavni sastojak farnezol), šećera, gume, žute boje, itd. - navodi dr Nestorović.

U narodnoj medicini primena osušenog cveta fokusirana je na ublažavanje bolova, smirenje organizma i tretiranje infekcija:

• Prehlada i respiratorne tegobe: Koristi se kod bolesti disajnih organa praćenih visokom telesnom temperaturom i za preznojavanje.
• Ublažavanje bolova i grčeva: Uspešno smiruje bolove u stomaku, otklanja grčeve i deluje protiv dijareje.
• Smirivanje nadražaja: Sprečava nadražaj kašlja i deluje umirujuće.
• Spoljašnja primena: Pokazala se kao izuzetno blagotvorna kod tretiranja opekotina i rana na koži.

Čaj od lipe: Više od napitka za prehladu

Najpopularniji način primene ove biljke u našoj tradiciji svakako je u obliku toplog napitka - čaj od lipe.

- U narodnoj medicini lipa se najčešće koristi u obliku čaja kod prehlada i bolesti disajnih organa praćenih visokom telesnom temperaturom, za preznojavanje, protiv grčeva i za umirivanje bolova. Lipov čaj potpomaže bolje varenje, otklanja grčeve i bolove u stomaku, deluje protiv dijareje, sprečava nadražaj kašlja, a blagotvorno deluje i na opekotine i rane - objašnjava dr Nestorović.

Naš sagovornik ističe da se ovaj napitak savršeno kombinuje sa drugim lekovitim biljkama, ali i skreće pažnju na jednu zanimljivu kulturološku stvar:

- U narodu lipov čaj se koristi od davnina i to naročito u zimskom periodu. Kombinacijom cvetova lipe, zove, lista nane i žalfije, kao i šipka može se pripremiti izvrstan osvežavajući čaj. Prava je šteta što u našem narodu ne postoji kulturna potreba i ritual za ovim čajem, i to isto tako kao što je postala tradicija i ritual kod nekih naroda u pogledu upotrebe kineskog ili ruskog čaja.

Lipov med: Eliksir za detoksikaciju i zdravlje jetre

Lipa je zbog svojih mirisnih cvetova izvanredna medonosna vrsta, a pčelari širom Srbije ulažu mnogo truda kako bi proizveli kvalitetan lipov med. Dr Nestorović ističe da je u pitanju jedan od najtraženijih i najcenjenijih pčelinjih proizvoda zbog svojih jedinstvenih svojstava i zdravstvenih benefita:

- Lipov med je od davnina poznat lek. To je izuzetno cenjena vrsta meda, svetlo žute boje, prozračan, karakterističnog mirisa na cvet lipe, oštrijeg ukusa. Relativno brzo počinje da kristališe, uglavnom u prva četiri meseca od vađenja iz košnice. Do potpune kristalizacije može proći šest meseci do godinu dana.

Naš sagovornik detaljno objašnjava kako lipov med utiče na organizam:

• Preporučuje za očuvanje zdravlja jetre, pomaže proizvodnju žuči i detoksikaciju organizma.
• Zbog svojih lekovitih svojstava smatra se prirodnim tonikom za organizam.
• Deluje kao prirodni sedativ, pa je odličan saveznik u borbi protiv stresa, napetosti i nesanice.
• Odličan je za ublažavanje kašlja, smirivanje upale grla i podsticanje iskašljavanja.
• Podstiče znojenje i rad jetre, čime pomaže u izbacivanju toksina iz organizma.
• Kao i druge vrste meda, ima snažna antioksidativna svojstva, zahvaljujući polifenolima i flavonoidima koji štite ćelije od oštećenja.
• Blagotvoran za probavni sistem, naročito kod problema kao što su zatvor ili gastritis, jer deluje umirujuće na sluznicu želuca.

- Najbolje je uzimati jednu kafenu kašičicu ujutru pre doručka ili je rastvoriti u mlakoj vodi, čaju ili limunadi - savetuje dr Nestorović.

Kako se pravilno bere, suši i pakuje cvet lipe

Da bi biljka zadržala svoja terapeutska svojstva i visok procenat etarskih ulja, proces berbe i skladištenja treba obaviti precizno.

- Kao lekovita sirovina koriste se ubrane i osušene žutozelene cvasti. Cvet lipe treba brati čim lipa počne da cveta, odnosno kada se rascveta 2/3 cvetova u cvasti. Berbu cvetova izvesti po lepom i suvom vremenu. Ubrane cvetove treba odlagati u korpe pletene od pruća - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

- Odmah po branju treba ih izložiti sušenju u hladovini na promajnom mestu. Veće količine ubranog cveta mogu se sušiti u sušarama, na temperaturi do 40 stepeni. Pakovanje osušenog lipovog cveta vrši se noću. Čuva se u drvenim sanducima, koji su iznutra obloženi tamnoplavom hartijom. Prilikom čuvanja osušeni materijal treba zaštititi od insekata, vlage i svetlosti, a osušeni cvet može da se čuva do godinu dana.

Primena lipe u kulinarstvu, kozmetici i industriji

Prema rečima dr Nestorovića, delovi ovog drveta imaju veoma široku primenu koja prevazilazi narodnu medicinu:

• Cvet: U kozmetičkoj industriji upotrebljava se za izradu kozmetičkih preparata, u obliku aromatične vode.
• Seme: Masno ulje lipe je slično maslinovom ulju, a dobija se hladnim ceđenjem semena.
• List: Koristi se i u kulinarstvu za pripremu raznih specijaliteta.
• Drvo: Može da se obrađuje, i služi za proizvodnju uglja koji ima veliku moć upijanja.

Kako prepoznati lipu i gde raste

Lipa je dugovečno, visoko listopadno drvo, široke i guste krošnje, koje raste na terenima sa dosta humusa, dovoljno vlage i vazduha.

- Lipa je drvo rasprostranjeno u zapadnoj, srednjoj i južnoj Evropi, Rusiji, Ukrajini, Moldaviji, Švedskoj i drugim regionima. U Srbiji sreće se po hrastovim, bukovim i jelovim šumama na visinama i do 1.200 metara. Veoma je cenjena dekorativna vrsta, te se gaji na gradskim zelenim površinama (drvoredi i parkovi), kao i u seoskim dvorištima - objašnjava naš sagovornik.

Sam rod Tilia obuhvata 45 vrsta, dok na našem podneblju dominiraju dve ključne vrste:

- U flori našeg podneblja rastu četiri vrste lipa, ali najviše se koriste sitnolisna kasna lipa (Tilia cordata Mill.) i krupnolisna rana lipa (Tilia platyphylos Scop.). Listovi su spiralno raspoređeni, srcastog oblika, veliki, po obodu testerasti, pri osnovi nesimetrični, a na vrhu zašiljeni. Cvetovi su pravilni, obično petočlani, u gronjama. Cveta tokom juna i jula meseca, krupnolisna lipa cveta oko dve nedelje pre sitnolisne.

Recept za domaći sok od lipe koji kipi kao šampanjac

Potrebno je:

• 100 grama lipovog cveta,
• 2 limuna,
• 1,5 kilograma šećera,
• 400 grama vinskog sirćeta,
• 10 litara vode.

Priprema: U staklenu posudu od 15 litara sipati sitno isečen osušen cvet lipe, limun isečen u kriške, šećer, vinsko sirće i vodu. Posudu dobro zatvoriti i četiri dana držati na tamnom mestu uz povremeno mešanje i mućkanje. Četvrtog dana tečnost procediti kroz gazu i sipati u staklene flaše.

- Flaše dobro zatvoriti i posle 8–9 dana sok od lipe može da se pije. Takođe, treba naglasiti da pri otvaranju flaša dobijeni sok kipi kao šampanjac. Ovaj sok može da se konzumira sam ili pomešan sa sirupom od zove, ili sa vinom, kao špricer - poručuje dr Marko Nestorović.