Koliko je zapravo prljav novac i ima li smisla dezinfikovati ga

Iako je papirni novac koji je u svakodnevnoj upotrebi svojevrsna Petrijeva šolja puna mikroorganizama, to ne znači da je opasan u zdravstvenom smislu.

Uobičajeni prizori u kojima se novac posmatra isključivo kao simbol materijalnog uspeha, iz ugla mikrobiologije kriju drugačiju stvarnost – taj novac bukvalno vrvi od patogena, uključujući bakterije, viruse, pa čak i tragove fekalnih materija.

Ipak, sa medicinskog stanovišta mesta za paniku nema.

- Izuzetno je malo verovatno da će papirni ili kovani novac nekoga razboleti, tako da definitivno nema potrebe za pranjem novčanica ili kovanica - kaže doktorka Kruti Jagnik, specijalista interne medicine i infektivnih bolesti na Floridi.

Šta se sve nalazi na novcu

Novčanik u džepu ili torbi u praksi funkcioniše kao mali inkubator za mikrobe, to ne znači da je njegov sadržaj po automatizmu opasan po zdravlje.

Prema istraživanju iz 2023. godine objavljenom u naučnoj bazi "PubMed", stručnjaci su na kovanicama, novčanicama i platnim karticama pronašli najrazličitije vrste nečistoća: od uzročnika obične prehlade i tragova kokaina, pa sve do salmonele i virusa koji izaziva polio. Tokom istraživanja izolovan je i norovirus, koji se uglavnom prenosi fekalno-oralnim putem.

Iako podatak o prisustvu fekalnih materija na novčanicama zvuči uznemirujuće, epidemiološki rizik je zanemarljiv. Doktorka Jagnik u šali napominje da je u praksi veća verovatnoća da se čovek oseti loše od samog stresa dok čita o kontaminiranom novcu, nego od fizičkog dodirivanja tog istog novca.

Zašto je novac tako dobar domaćin za mikrobe

Novčanice, kovanice i kartice su pune klica jer spadaju u takozvane površine koje se često dodiruju, baš kao što su to kvake na vratima, ključevi od automobila ili ekrani mobilnih telefona.

- Čak i stvari koje nisu u masovnoj upotrebi, poput ličnih kreditnih kartica, i dalje veoma često prelaze iz jednih ruku u druge. Pored toga, sami novčanici i torbe predstavljaju prava žarišta klica - objašnjava dr Jagnik.

Gotovina je idealno mesto za naseljavanje virusa, bakterija i gljivica iz nekoliko ključnih razloga:

• Dugovečnost u opticaju: Jedna novčanica cirkuliše kroz populaciju godinama.
• Rizična mesta razmene: Novac se neprekidno razmenjuje na mestima sa većim rizikom od prenosa bolesti, kao što su koncertne sale, prevoz, medicinske ordinacije i ugostiteljski objekti.
• Tekstura materijala: Papirni novac poseduje sitne, mikroskopske pukotine i nabore u kojima se klice lako i uspešno nastanjuju.

Iako deluje logično da predmet prekriven klicama odmah izaziva bolest, u biologiji stvari nisu tako jednostavne.

Da li rukovanje novcem izaziva bolesti

Verovatnoća da se osoba razboli preko kontaminirane novčanice ili kartice je izuzetno mala, čak i kod pojedinaca sa oslabljenim imunitetom. Većina virusa, bakterija i gljivica ne može uspešno da se širi pukim, slučajnim kontaktom sa suvom površinom.

- Čak i kod visoko zaraznih virusa, poput koronavirusa, rizik od oboljevanja putem dodirivanja novca je zanemarljiv - navodi dr Kruti Jagnik iz Cleveland clinic.

U sklopu studije sprovedene 2022. godine, učesnici oboleli od COVID-19 kašljali su direktno na novčanicu, koju je potom preuzeo zdrav dobrovoljac. On je dodirnuo novac, a zatim njime prešao preko svog lica. Rezultati ovog istraživanja, objavljeni u naučnoj bazi "Wiley", pokazali su da je verovatnoća za prenos virusa putem gotovine zanemarljiva – statistički, uspešan prenos infekcije na ovaj način dogodio bi se manje od jednom u 107 godina.

Rizik je statistički nešto veći za profesionalne blagajnike jer tokom dana dolaze u kontakt sa velikom količinom gotovine. Međutim, čak je i kod njih rizik procenjen kao izuzetno nizak – prema pomenutoj studiji, zabeležen bi bio manje od jednog uspešnog prenosa infekcije u periodu od 21 meseca.

- Suština je u tome da je rizik od oboljevanja neuporedivo veći ukoliko u prodavnici neko pored vas kašlje ili kija bez pokrivanja usta, nego od samog kusura koji ste dobili. Svakodnevno smo izloženi raznim mikroorganizmima, a rukovanje gotovinom tu ne predstavlja veliki problem - pojašnjava dr Jagnik.

Zašto pranje novca nije dobra ideja

Iako se šale na račun pranja novca same nameću, stvarno pranje i dezinfekcija novčanica i kovanica se nikako ne preporučuju u svrhu prevencije bolesti. Rizik od zaraze je toliko mali da taj proces predstavlja čisto gubljenje vremena, a sa sobom nosi i ozbiljne ekonomske rizike:

• fizičko uništavanje i cepanje valute,
• ispiranje i oštećenje bezbednosnih elemenata (holograma ili specijalnih boja),
• rizik da bankomati ili aparati označe oprani novac kao falsifikat,
• trajno smanjenje vrednosti ukoliko se radi o ređim ili starijim kovanicama.

Ukoliko je neka novčanica vidno isprljana, masna ili oštećena, najbolje rešenje je zameniti je u lokalnoj banci, umesto pokušaja kućnog hemijskog čišćenja.

Koje su prave mere zaštite tokom kupovine

Svet oko nas je prirodno pun klica, a sterilisanje novca to neće promeniti. Umesto fokusa na samu gotovinu, pažnju treba usmeriti na bazičnu higijenu i jačanje imuniteta kroz nekoliko jednostavnih koraka tokom kupovine:

• Bezgotovinsko plaćanje: Korišćenje telefona ili kartica smanjuje kontakt sa masovnim artiklima.
• Čišćenje kartica: Povremeno brisanje platnih kartica dezinfekcionom maramicom nakon upotrebe.
• Ne dodirivati lice: Suzdržavanje od dodirivanja očiju, nosa i usta pre nego što se operu ruke.
• Pravilno pranje ruku: Temeljno pranje ruku toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi, naročito pre i posle obavljanja kupovine.
• Upotreba antiseptika: Korišćenje gelova na bazi alkohola u situacijama kada sapun i voda nisu dostupni.

U slučajevima kada subjektivni osećaj nelagodnosti i dalje postoji, nošenje zaštitne maske i nitrilnih rukavica tokom kupovine predstavlja legitimnu opciju. Ipak, lekari naglašavaju da preterane higijenske mere često ukazuju na dublji problem.

Za osobe kod kojih strah od klica i kontaminacije sa predmeta (u medicini poznat kao mizofobija) stvara stalnu napetost i negativno utiče na svakodnevne aktivnosti, razgovor sa stručnjakom je najbolje rešenje.

- Ukoliko briga o klicama i kontaminaciji narušava kvalitet života, stručna medicinska pomoć može pomoći u prevazilaženju te anksioznosti. Lekari mogu ponuditi savete zasnovane na naučnim istraživanjima koji pomažu u jačanju imunog zdravlja, ali i u postizanju stabilnosti i sigurnosti prilikom svakodnevne interakcije sa ljudima i novcem - zaključuje dr Kruti Jagnik.