Dehidratacija negativno utiče na funkciju zglobova, smanjuje količinu sinovijalne tečnosti i može pojačati upalne procese
Određeni reumatološki lekovi povećavaju osetljivost na sunčevo zračenje, pa je preporučeno izbegavanje sunca
Za obolele od artritisa leto se tradicionalno smatra godišnjim dobom koje donosi olakšanje, ali visoke temperature i vlažnost vazduha često kriju neočekivane izazove. Nagli padovi atmosferskog pritiska i letnje žege zapravo mogu da intenziviraju upalne procese, povećaju otok i izazovu izraženiju ukočenost u zglobovima pacijenata.
Reumatolog, spec. dr med. Dragana Petrović za "Blic Zdravlje" ukazuje na to da dehidratacija, nagle promene vremena i neoprezno korišćenje klima-uređaja direktno utiču na nerve i zglobnu tečnost. Pored toga, specifični reumatološki lekovi u kombinaciji sa sunčevim zračenjem stvaraju dodatne rizike koji zahtevaju poseban oprez i prilagođavanje tokom tropskih dana.
Kako vrućine i povećana vlažnost vazduha utiču na artritis
Veza između vremena i bolova izazvanih artritisom nije samo narodno verovanje, već je i naučno dokumentovana. Prema rečima dr Petrović, fiziološki mehanizmi koji stoje iza osetljivosti na vremenske uslove uključuju više faktora:
- Promene atmosferskog pritiska utiču na širenje i skupljanje tkiva oko zglobova, potencijalno nadražujući receptore za bol. Vlažnost utiče na to kako naša tela regulišu temperaturu i može uticati na viskoznost sinovijalne tečnosti u zglobovima. Fluktuacije temperature utiču na protok krvi, osetljivost nerava i upalne procese - navodi ona.
Koliko su ove oscilacije zapravo opipljive u svakodnevnom životu bolesnika, najbolje ilustruju konkretna istraživanja.
- Studije pokazuju da promene atmosferskog pritiska, vlažnosti i temperature mogu izazvati nelagodnost u zglobovima, pri čemu neki pacijenti doživljavaju povećanje intenziteta bola i do 20 odsto tokom vlažnih, vetrovitih dana sa niskim atmosferskim pritiskom - kaže dr Petrović.
Koji tipovi artritisa su najosetljiviji na vrućinu
Odnos između toplote i artritisa značajno varira u zavisnosti od vrste artritisa.
- Za one sa osteoartritisom (artrozom) koji je ujedno i najčešći oblik, toplo vreme često pruža olakšanje. Toplota pomaže u povećanju protoka krvi u zglobove, poboljšava proizvodnju sinovijalne tečnosti i poboljšava fleksibilnost vezivnog tkiva, što dovodi do smanjene ukočenosti i bolje pokretljivosti. Mnogi pacijenti sa osteoartritisom se najbolje osećaju tokom toplih i suvih vremenskih uslova - objašnjava dr Petrović.
Sa druge strane zapaljenski atritisi poput reumatoidnog artritisa, psorijaznog artritisa i ankilozirajućeg spondilitisa, različito reaguju na toplotu.
- Upalni odgovor tela se može intenzivirati na visokim temperaturama, posebno u uslovima visoke vlažnosti jer toplota može povećati otok i nelagodnost u već upaljenim zglobovima. Zbog toga se neki pacijenti sa upalnim artritisom zapravo bolje osećaju tokom hladnijih meseci - ističe naša sagovornica.
Dodaje da kada je reč o gihtu, koji spada u grupu akutnih artritisa, toplo vreme i dehidracija mogu da budu okidači napada gihta.
Kako letnje oluje menjaju pritisak u zglobovima
Promene atmosferskog pritiska, koje se dešavaju kako se menjaju vremenski uslovi, mogu da pojačaju intenzitet bola i povećaju ukočenost zglobova. Postoji nekoliko mehanizama koji dovode do toga:
- Pre svega, usled pada atmosferskog pritiska smanjuje se pritisak na celo telo što omogućava širenje tkiva oko samih zglobova (mišića, tetiva…). Zatim, usled narušavanja ravnoteže zglobne tečnosti dolazi do povećanja pritiska unutar samog zgloba i povećane osetljivosti nerava u već upaljenom zglobu - objašnjava dr Petrović.
Napominje da treba imati u vidu da su nervna vlakna povezana sa bolom (nociceptivna) osetljivija kod pacijenata sa artritisom zbog visokog nivoa zapaljenskih medijatora.
Međutim, neće svaka promena atmosferskog pritiska da rezultuje istim simptomima.
- Bolovi i ukočenost u zglobovima će biti izraženiji ukoliko dođe do naglog pada pritiska kao što je to slučaj pred kišu i posebno letnju oluju, u odnosu na vremenske uslove sa postepenim padom atmosferskog pritiska - kaže ona.
Kakva je veza između dehidracije i funkcije zglobova
Dehidratacija narušava funkciju celog organizma, a zglobovi su među prvima na udaru. Njihov glavni štit je hrskavica - tkivo izgrađeno pretežno od vode, čiji je zadatak da amortizuje udarce, spreči trenje između kostiju i omogući kretanje bez bola.
- U stanju dehidracije hrskavica može izgubiti deo svojih sposobnosti amortizacije, povećavajući rizik od nelagodnosti ili čak povreda. Osim toga, zglobovi su zaštićeni sinovijalnom tečnošću, mazivom koje pomaže u održavanju glatkog i bezbolnog kretanja zglobova. Ona je takođe na bazi vode, a dehidracija može smanjiti njenu zapreminu, što rezultuje manjom fleksibilnošću zglobova. Sa manje podmazivanja, zglobovi mogu da škripe (krepitiraju) uzrokujući nelagodnost i bol - objašnjava dr Petrović.
Takođe, kako navodi, dehidracija može da poveća nivo upale, što može da pojača bolove u zglobovima, posebno kod osoba sa artritisom ili sličnim stanjima.
- Tako da, ako se čini da se nelagodnost u zglobovima smanjuje nakon unosa tečnosti, znak je da dehidracija može biti faktor - ističe ona.
Uticaj sunčanja i UV zračenja na pacijente koji su na terapiji
Dr Petrović napominje da bi pacijenti sa artritisom koji uzimaju antireumatike trebalo da budu informisani o mogućoj osetljivosti na sunce.
- Najčešće se svakako koriste nesteroidni antinflamatorni lekovi (NSAIL) gde naproksen izgleda da ima najveći fotosenzibilizirajući potencijal od svih NSAIL i čest je uzrok reakcije u vidu opekotina od sunca dok je tokom primene ibuprofena ovakva reakcija ređa. Hidroksihlorokin, antimalarik, je još jedan dobro poznati uzrok osetljivosti na sunce izazvane lekovima - upozorava naša sagovornica.
Napominje da izlaganje suncu tokom lečenja metotreksatom može da izazove teške reakcije koje izgledaju kao opekotine od sunca.
- Neki biološki lekovi koji sadrže anti-TNF (faktor tumorske nekroze) agens (kao što su etanercept, adalimumab, golimumab i infliksimab) izlažu ljude povećanom riziku od razvoja raka kože.
Zato se pacijentima koji uzimaju antireumatike savetuje da:
- izbegavaju izlaganje intenzivnoj sunčevoj svetlosti (posebno između 11 i 17 časova)
- koriste proizvode za zaštitu od sunca sa visokim faktorom zaštite kada se izlažu suncu
- nose šešir i odeću koja pokriva ruke i noge kada su na suncu
Klima uređaji: spas ili opasnost za zglobove
Iako klima-uređaji tokom vrelina sprečavaju pregrevanje i dehidrataciju, nagli prelazak u hladnu prostoriju može da izazove napetost u mišićima. Taj nagli pad temperature izaziva grčenje mišića oko zglobova, što direktno pojačava bol i ukočenost.
- Ali, dok neki ljudi mogu pogoršati svoje simptome klimatizacijom, drugi možda neće primetiti nikakvu promenu. Pa ipak, čini se da pacijenti sa osteoartritisom i reumatoidnim artritisom češće prijavljuju osetljivost na niske temperature - kaže reumatolog.
Ukoliko pacijenti sumnjaju da im klima uređaj pogoršava simptome artritisa dr Petrović im predlaže da održavaju umerenu temperaturu u prostorijama.
- Preporučuje se da temperatura bude oko 22 ℃, kao optimalna za većinu ljudi. Zatim, da se oblače slojevito kako bi održali toplotu tela i da obrate posebnu pažnju na šake i stopala, jer se oni brzo hlade. Ukoliko je vazduh u okruženju previše suv, mogu se koristiti ovlaživači vazduha kako bi se povećao nivo vlažnosti, što može pružiti olakšanje zglobovima.
Da li je plivanje idealna letnja aktivnost za zglobove
Fizička aktivnost pomaže u održavanju pokretljivosti zglobova, jača mišiće i smanjuje ukupni bol i ukočenost. Kada je reč o plivanju, dr Petrović ističe da je to najbolja aerobna aktivnost za pacijente sa artritisom jer aktivira celo telo bez prevelikog opterećenja zglobova.
- Pokreti u vodi se izvode sa lakoćom. Poboljšava se i protok krvi, što pomaže i ukočenim mišićima. Plivanje jača mišiće trupa, poboljšava izdržljivost i snagu i čini telo fleksibilnijim. Temperatura vode bi trebalo da bude 33 ℃ do 36 ℃ ukoliko se planiraju vežbe u vodi poput istezanja, čime se opuštaju mišići, smanjuje ukočenost i povećava obim pokreta. Plivanje se savetuje u nešto hladnijoj vodi 28 ℃ do 32 ℃ - navodi ona.
Zlatna saveti za zglobove tokom tropskih dana
Leto može da donese olakšanje mnogim osobama sa artritisom, ali visoke temperature i dehidracija mogu da pogoršaju tegobe. Prema rečima dr Petrović, pacijenti treba da:
- unose dovoljnu količinu tečnosti
- izbegavaju boravak na suncu u najtoplijem delu dana (od 11 h do 17 časova)
- se redovno kreću u jutarnjim ili večernjim satima i da ne prekidaju propisanu terapiju bez konsultacije sa lekarom.
- Lagane vežbe, plivanje i istezanje mogu pomoći pokretljivosti zglobova, dok odmor i boravak u rashlađenom prostoru celokupno smanjuje opterećenje zglobova - zaključuje dr Petrović.
