Začepljene arterije usporavaju protok krvi kroz telo
Zdrav način života može da produži život ženama za oko 14 godina, a muškarcima do 12 godina života
Začepljene arterije su vodeći uzrok kardiovaskularnih bolesti koje mogu da dovedu do fatalnih hitnih medicinskih stanja poput srčanog i moždanog udara. Iako ne postoji tačna procena o tome koliko ateroskleroza može da skrati ukupni životni vek, ovi drugi ozbiljni medicinski događaji mogu značajno da skrate život ili čak dovedu do iznenadne smrti.
Procena preostalih godina života uglavnom zavisi od brzine reagovanja, ali i od spremnosti da se preduzmu preventivne mere.
Arterije su krvni sudovi koji prenose krv bogatu kiseonikom kroz telo. One idu do mozga, kao i do vrhova prstiju na nogama.
Zdrave arterije imaju glatke unutrašnje zidove i krv lako teče kroz njih. Međutim, kod nekih ljudi se razvijaju začepljene arterije. Nastaju usled nakupljanja supstance - plaka na unutrašnjim zidovima arterija, a arterijski plak može da smanjiti protok krvi ili ga, u nekim slučajevima, potpuno blokira.
Koliko su opasne začepljene arterije
Začepljene arterije, stanje poznato kao ateroskleroza, opasno je jer masni plakovi koji se nakupljaju duž zidova arterija mogu da uspore protok krvi kroz telo. Srce mora da radi jače kako bi pumpalo krv kroz ove sužene krvne sudove, što dovodi do komplikacija poput srčane insuficijencije.
Dodatna sila krvi kroz ove sudove takođe može da rastegne i oslabi krvne sudove, podigne krvni pritisak i odvoji delove plaka koji oblažu zidove arterija. Odvojeni plakovi mogu da putuju u druga područja, potpuno blokirajući protok krvi.
To može da rezultira potencijalno fatalnim komplikacijama kao što su srčani udar, moždani udar i oštećenja tkiva usled nedostatka krvi bogate kiseonikom.
Očekivani životni vek sa začepljenim arterijama
Većina ljudi ima začepljene arterije, a da to uopšte i ne zna. Zato je teško proceniti tačan uticaj koji ovaj problem može da ima na ukupni životni vek.
Međutim, ateroskleroza je glavni uzrok svih kardiovaskularnih bolesti, a njen uticaj, prema pisanju Healthline, može da se proceni kroz posmatranje medicinskih problema koji nastaju zbog nje:
- Srčani udar može da skrati životni vek u proseku za 16 godina.
- Srčana insuficijencija - srčana slabost može da skrati život za 10 godina.
- Moždani udar može da skrati očekivani životni vek za oko jednu trećinu.
Za koliko lečenje produžava život
Održavanje zdravlja srca tokom celog života može da pomogne da se izbegne razvoj ateroskleroze i komplikacija koje s njom dolaze.
Istraživanja sugerišu da zdrav način života može da produži život ženama za oko 14 godina, a muškarcima do 12 godina života.
Pored održavanja zdrave telesne težine uz uravnoteženu ishranu i redovno vežbanje, može da se razgovara sa zdravstvenim radnikom o koracima koji mogu da se preduzmu da bi se izbegle ozbiljne komplikacije od ateroskleroze.
Lekar može da propiše lekove koji pomažu u kontroli holesterola i krvnog pritiska. Redovno i propisano uzimanje ovih lekova je važan deo prevencije.
Prestanak pušenja takođe može da bude koristan za sprečavanje progresije odnosno napredovanja bolesti. Važno je redovno ići na kontrole kod lekara.
Ako je u pitanju teži oblik bolesti, mogu da budu preporučeni medicinski tretmani ili operacije za obnavljanje protoka krvi u različitim delovima tela, ili za preusmeravanje krvi kroz začepljene sudove (bajpas).
Kako proveriti da li su začepljene arterije
Ne postoji način da se kod kuće proveri da li su arterije začepljene.
Dijagnoza ateroskleroze obično zahteva formalno medicinsko testiranje:
- elektrokardiogram (EKG),
- ehokardiogram (ultrazvuk srca),
- test opterećenja srca (stres test),
- rendgen grudnog koša,
- kateterizacija srca,
- angiogram,
- kompjuterizovana tomografija (CT skener) arterija,
- test gležanj-brahijalnog indeksa (ABI test).
Sprečavanje srčanih oboljenja kod pacijenata je glavni cilj lekara, a rano otkrivanje je sledeća najbolja stvar. To može dovesti do promena u načinu života i medicinskih terapija koje mogu odložiti ili sprečiti pojavu srčanog udara, jer skoro 80 odsto srčanih oboljenja može da se spreči promenama načina života.
Uzroci začepljenih arterija
Aterosklerotski plakovi koji začepljuju arterije, prema rečima kardiologa Edvina Homana, člana Američkog koledža za kardiovaskularne bolesti (FACC) najčešće su rezultat:
- visokog holesterola,
- visokog šećera u krvi,
- visokog krvnog pritiska,
- pušenja cigareta.
Tihi znaci začepljenih arterija
Ateroskleroza je opasna iz mnogo razloga, ali jedan od najvećih je taj što može da se razvija polako tokom vremena bez ikakvih uočljivih simptoma.
Za mnoge ljude simptomi se pojavljuju tek kada već postoji značajno začepljenje u arterijama ili kada dođe do iznenadnog, potencijalno fatalnog hitnog medicinskog stanja.
Erektilna disfunkcija
Muškarci imaju ugrađeni sistem upozorenja za tihe kongenitalne srčane mane. Teškoće u postizanju erekcije mogu biti jedan od znakova začepljenih arterija u karlici koje se javljaju pre nego što dođe do srčanog udara.
U proseku prođe tri do pet godina između pojave erektilne disfunkcije i otkrivanja urođene srčane bolesti, što je dovoljno vremena za otkrivanje i sprečavanje srčanih problema.
S tim u vezi ukoliko je neko zabrinut zbog seksualnih performansi, pametno je da potraži pomoć i leči osnovni uzroke obolelih arterija pre uzimanja plave pilule za erektilnu disfunkciju.
Bol u potkolenici pri hodanju
- Bol u potkolenici može biti znak začepljene arterije u toj nozi, posebno kada se pogoršava hodanjem, a poboljšava kada se odmarate - kaže dr Homan.
To je zato što mišićima treba manje kiseonika kada su u mirovanju, što omogućava poboljšanje protoka krvi.
- Bol izazvan nedovoljnim protokom krvi – formalno nazvan klaudikacija, može se osećati kao grčevi ili bol, kao da ste upravo dan ranije obavili tešku vežbu. Jedna noga se obično oseća gore od druge, ali obe noge mogu biti podjednako pogođene - objašnjava dr Homan za The Healthy.
Dodaje da ljudi ponekad mogu imati bol u stopalima, što je gore kada se leži ravno a poboljšava se kada se spuste noge sa ivice kreveta.
- Ovo je mogući znak ozbiljnije začepljene arterije noge i trebalo bi da ga odmah pregleda lekar.
Bol u vilici
Bol u vilici se češće javlja kod žena, ali i muškarci bi trebalo da budu svesni toga.
Bolovi u vilici i vratu su uobičajeni simptomi angine, što je nelagodnost koja nastaje usled lošeg protoka krvi u deo srca.
Bol se javlja zato što je vagusni nerv - glavni nerv koji prenosi signale bola iz srca, u stalnom kontaktu sa vratom, vilicom, glavom i levom rukom.
Bol u donjem delu leđa
Bol u donjem delu leđa možda nije samo znak starenja mišića. Donji deo leđa je, naime, često jedan od prvih delova tela koji akumulira plak.
Kada začepljene arterije uzrokuju nedovoljan protok krvi u kičmu, kičmeni diskovi slabe i upaljuju se lumbalni diskovi, koji su upravo u donjem delu leđa, posebno pogođeni.
Ova degeneracija i upala lumbalnog diska mogu same po sebi izazvati bol u donjem delu leđa. Međutim, takođe povećavaju rizik od razvoja hernije diska ili rupture tetive ili mišića.
Simptomi začepljenih arterija kod pušača
Hemikalije u duvanu oštećuju strukturu i funkciju krvnih sudova i oštećuju funkciju srca, a ova šteta povećava rizik od ateroskleroze.
- U stvari, fiziološka šteta od hroničnog pušenja i znaci začepljenih arterija idu ruku pod ruku - kaže dr Sarajua:
- Simptomi su klasično isti - poput bola u grudima, pritiska ili nelagodnosti pri naporu, ne nužno samo na levoj strani, kratkog daha pri naporu ili nelagodnosti u vilici ili ruci pri naporu. Ako ste pušač i imate ove simptome, postoji velika verovatnoća da vaše arterije takođe tiho stvaraju plak.
Ateroskleroza može da izazove i:
- ekstremni umor ili slabost,
- hladan znoj,
- vrtoglavicu,
- bol u zadnjici, butini ili stopalu,
- probleme sa vidom,
- probleme sa razmišljanjem i pamćenjem,
- dijareju, jak bol u stomaku nakon obroka ili gubitak težine.
Prisustvo određenih simptoma zavisi od toga gde se u telu javlja ateroskleroza - kao što su arterije u srčanom mišiću, arterije koje snabdevaju krvlju mozak i kičmu ili arterije koje se ulivaju u gastrointestinalni trakt.
