Ljudi danas žive duže sa ovim stanjem ali je studija otkrila da su pušenje, gojaznost i deprivacija povezani sa većom verovatnoćom smrti
Multipla skleroza je neizlečiva bolest koja menja život i pogađa mozak i kičmenu moždinu
Multipla skleroza (MS) je iscrpljujuća neurološka bolest koja napada mozak i kičmenu moždinu, za koju još nije pronađen lek, a nova studija otkrila je tri faktora načina života povezana sa većim rizikom od smrti od nje.
Multipla skleroza može da izazove probleme poput ekstremnog umora, vrtoglavice, zamagljenog vida, problema sa pamćenjem i nekontrolisane bešike.
Istraživanje Imperijal koledža u Londonu, objavljeno juče, 23. marta 2026. godine u časopisu JAMA Neurology, imalo je za cilj da istraži porast broja slučajeva multiple skleroze u Engleskoj tokom poslednje tri decenije.
Njihova studija je otkrila da su se od 1990. do 2023. godine slučajevi bolesti više nego udvostručili širom zemlje. U vreme njihovog istraživanja verovalo se da je 131.000 ljudi imalo dijagnozu ovog stanja.
Otkrili su i da su pušenje, gojaznost i deprivacija povezani sa većom verovatnoćom smrti kod ljudi koji žive sa multiplom sklerozom.
Posmatrajući podatke iz Clinical Practice Research Datalink, koji sadrži anonimne medicinske kartone reprezentativne za englesku populaciju, otkrili su da je veća verovatnoća da će ljudi imati dijagnozu multiple skleroze ako su iz manje razvijenih područja.
Faktori koji utiču na rizik od smrti
Međutim, oni iz siromašnijih mesta su imali veću verovatnoću da umru kao posledica bolesti.
Istraživanje je pokazalo da su, u poređenju sa sadašnjim pušačima sa multiplom sklerozom, bivši pušači imali 44 odsto manji rizik od smrti, a nepušači 40 odsto manji rizik.
Na drugom mestu je otkriveno da teško gojazne osobe imaju 63 odsto veći rizik od smrti u odnosu na osobe obolele do multiple skleroze sa normalnom težinom. Sa druge strane, oni koji su imali prekomernu težinu ili su pokazivali blagu gojaznost imali su 19 procenata manji rizik od smrti.
Oni koji su imali pothranjenost, takođe su imali 18 procenata veći rizik od smrti.
Društveni status je takođe bio ključni faktor u njihovom istraživanju - oni iz siromašnijih područja imali su 22 odsto veću verovatnoću da umru od multiple skleroze. Studija je pokazala i da su ljudi iz siromašnijih sredina imali veću verovatnoću da budu mršavi ili gojazni, što ih stavlja u opasnije kategorije težine za smrt.
Ljudi danas žive duže sa multiplom sklerozom
Ipak, utvrđeno je da ljudi sada žive duže sa ovim stanjem.
- U zdravstvenom sistemu Engleske, prevalencija multiple skleroze se više nego udvostručila, dok su se stope preživljavanja povećale tokom 30 godina - kažu autori.
Značajne razlike u upotrebi duvana, abnormalnoj težini i socioekonomskoj deprivaciji su se i dalje održavale i bile su povezane sa smrtnošću.
- Integrisanje efikasnih tretmana sa ciljanim strategijama za prestanak pušenja i kontrolu telesne težine, i davanje prioriteta socioekonomski ugroženim populacijama, predstavlja pragmatičan put ka smanjenju stope smrtnosti i smanjenje upornih nejednakosti u ishodima multiple skleroze - kažu autori a prenosi Dejli mejl.
Multipla skleroza neizlečiva bolest
Multipla skleroza je neizlečiva bolest koja menja život i pogađa mozak i kičmenu moždinu, uzrokujući iscrpljujuće grčeve mišića, između ostalih simptoma.
Iako multipla skleroza ne izaziva direktno smrt, u uznapredovalim fazama može izazvati slabost u grudnim mišićima, što dovodi do otežanog disanja i gutanja a to može da izazove komplikacije opasne po život.
Oni koji su u kasnoj fazi bolesti. takođe su izuzetno podložni potencijalno smrtonosnim infekcijama.
Kod većine ljudi multiple skleroza se otkriva u tridesetim i četrdesetim godinama, ali prvi znaci mogu početi godinama ranije.
Najčešći simptomi multiple skleroze
- trnjenje
- slabost
- vrtoglavica
- nestabilnost pri hodu
- zamućen vid
- podrhtavanje ruku
- smetnje u kontroli mokrenja ili stolice.