Nije važno koliko beba bljucka - već kako napreduje: Kada refluks prelazi u bolest, objašnjava dr Nina Ristić

Bljuckanje kod beba je uobičajeno, ali nije uvek bezazleno. Ključ je u tome kako beba napreduje i kako se ponaša, a ne koliko bljucka.

Roditelji se vrlo često zabrinu kada beba počne da "bljucka" nakon obroka, strahujući da je u pitanju ozbiljan zdravstveni problem. Međutim, u najvećem broju slučajeva reč je o fiziološkoj pojavi zbog nezrelosti gastrointestinalnog trakta, a ne o bolesti, kaže asistent dr Nina Ristić, pedijatar i dečji gastroenterohepatolog, klinički asistent i šef Odseka za gastrointestinalnu endoskopiju u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

- Naime, gastroezofagealni refluks (GER), odnosno vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak, normalna je i veoma česta pojava u odojačkom uzrastu. Kod većine beba predstavlja prolaznu razvojnu fazu koja spontano prolazi do kraja prve godine života. Više od 50 odsto beba uzrasta 3–4 meseca ima simptome refluksa, nakon čega se učestalost postepeno smanjuje - objašnjava za "Blic zdravlje" ass. dr Nina Ristić.

Kako kaže, razlog zašto je refluks izraženiji kod beba leži u nezrelosti donjeg sfinktera jednjaka, kraćem jednjaku, manjem želucu i tečnoj ishrani.

- Zbog toga se javljaju simptomi poput bljuckanja, uznemirenosti i ruminacije, koji su najčešće blagi, ali često izazivaju brigu kod roditelja - dodaje ass. dr Ristić.

Kada je bljuckanje kod beba razlog za brigu

Ključna razlika između bezazlenog, prolaznog odnosno fiziološkog refluksa i stanja koje zahteva pažnju lekara leži u opštem stanju deteta.

- Ukoliko beba dobro napreduje, ima uredan apetit i nema drugih tegoba, regurgitacije se smatraju fiziološkim i ne zahtevaju dodatnu dijagnostiku niti terapiju. S druge strane, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) postoji kada refluks dovodi do izraženih simptoma i/ili komplikacija.

- Najvažnija poruka: nije presudno koliko beba bljucka, već kako napreduje i kako se ponaša - naglašava ass. dr Ristić.

Refluks ili GERB: Presudni su simptomi, ne uzrast

Prema rečima naše sagovornice, refluks je najizraženiji oko 3–4. meseca života i tada je najčešće i dalje fiziološki.

- Kod većine dece spontano se povlači do 12. meseca. Ukoliko se tegobe nastave i nakon prve godine, treba razmotriti dodatnu dijagnostiku. Ipak, dijagnoza GERB-a se ne postavlja na osnovu uzrasta, već na osnovu simptoma i njihovog uticaja na dete - kaže ass. dr Ristić.

Alarmni simptomi, dodaje ona, uključuju:

• slabije napredovanje u telesnoj masi,
• izražen plač i odbijanje obroka,
• učestalo povraćanje (ne samo bljuckanje),
• prisustvo krvi u povraćenom sadržaju,
• kao i respiratorne tegobe (hroničan kašalj, promuklost, zviždanje, ponavljane upale pluća).

- Ako refluks dovodi do komplikacija, tada govorimo o bolesti – bez obzira na uzrast - naglašava ass. dr Nina Ristić.

Faktori koji povećavaju rizik da dete razvije GERB

Doktorka Ristić navodi da se rizik za razvoj GERB-a povećava kod:

• prevremeno rođenih beba,
• dece sa neurološkim oboljenjima (npr. cerebralna paraliza),
• dece sa anatomskim abnormalnostima (npr. hijatus hernija, stanje nakon operacije atrezije jednjaka).

- Gojaznost je bitan faktor rizika kod starije dece, kao i izloženost duvanskom dimu. Ipak, u većini slučajeva GERB nema jedan uzrok, već nastaje kao posledica kombinacije faktora koji utiču na antirefluksnu barijeru, klirens jednjaka i otpornost sluznice - objašnjava ass. dr Ristić.

Simptomi GERB-a nisu isti kod beba i starije dece

Sagovornica "Blic zdravlja" napominje da su simptomi kod beba često nespecifični i predstavljaju kombinaciju promena u ponašanju, hranjenju i opštem stanju.

- Najčešći simptomi su bljuckanje i povraćanje, uznemirenost, koji mogu da dovedu do odbijanja obroka i slabijeg napredovanja. Karakterističan, ali ređi oblik je Sandiferov sindrom, koji se manifestuje izvijanjem i neobičnim pokretima koji mogu da liče na konvulzije - ukazuje ass. dr Ristić.

Kod starije dece, dodaje, simptomi su sličniji onima kod odraslih, kao što su:

• gorušica (pečenje iza grudne kosti),
• bol u gornjim partijama trbuha ili grudima,
• vraćanje hrane i/ili kiseline.

- U svim uzrastima mogu da budu prisutni i respiratorni simptomi, koji često otežavaju dijagnostiku - napominje ass. dr Nina Ristić.

Prvi korak nisu lekovi: Šta zaista pomaže kod refluksa

Kod najvećeg broja beba sa refluksom nisu neophodni lekovi, ističe naša sagovornica, već su prve i najvažnije nefarmakološke mere. Prema njenim rečima, tu spadaju:

• češći i manji obroci,
• držanje bebe u uspravnom položaju nakon hranjenja,
• izbegavanje prejedanja,
• kao i primena zgušnjivača ili antirefluksnih formula.

- Ako se sumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka, savetuje se eliminaciona dijeta majke (kod dojenih beba) ili primena hipoalergenih formula - navodi ass. dr Nina Ristić, te ističe:

- Promene u ishrani, strpljenje i odgovarajući saveti u vezi sa tehnikom hranjenja su prvi i najvažniji korak – lekovi nisu terapija prvog izbora kod većine beba. Lekovi se uvode tek kada ove mere ne daju rezultat ili kada postoje komplikacije.

Koji lekovi se koriste i zašto nisu za svako bljuckanje

Lekovi koji se najčešće koriste u lečenju GERB-a:

• Inhibitori protonske pumpe (IPP) - čine osnovu terapije, oni smanjuju lučenje želudačne kiseline i najefikasniji su kod potvrđenog GERB-a.
• H2 blokatori - koriste se ređe zbog slabijeg i kraćeg efekta. Antacidi i alginati mogu da se koriste kratkotrajno kod blažih simptoma.

- IPP su veoma efikasni, ali njihova primena mora biti racionalna. Dugotrajna ili nepotrebna upotreba može biti povezana sa povećanim rizikom od infekcija i promena u crevnoj mikrobioti - naglašava ass. dr Ristić.

Doktorka skreće pažnu na to da, IPP nisu lek za svako bljuckanje i ne treba ih koristiti bez jasne indikacije.

Nova opcija na tržištu: Tečni omeprazol za precizniju terapiju

Inovativno rešenje u terapiji GERB-a je lek omeprazol u tečnom obliku, koji je patentiran u septembru 2023. godine. Ovaj lek pripada upravo grupi inhibitora protonske pumpe i predstavlja terapiju prvog izbora pri lečenju GERB-a.

Tradicionalno je dostupan u obliku gastrorezistentnih tableta, kapsula ili praška za rastvaranje, dok tečni oblik ovog leka omogućava praktičniji i efikasniji pristup lečenju GERB-a kod dece i osetljivih grupa pacijenata.

- Tečna formulacija IPP predstavlja značajan napredak u lečenju GERB-a kod dece, posebno u najmlađem uzrastu. Njegove glavne prednosti su precizno doziranje prema telesnoj masi, jednostavnija primena i pouzdanija apsorpcija. Takođe, bitna je i bolja saradljivost pacijenta i roditelja i izbegavanje improvizacija (otvaranje kapsula, lomljenje i mrvljenje tableta, mešanje sa hranom) - primećuje ass. dr Ristić.

Kako kaže, ovakva formulacija je pogodna i kod starije dece sa problemima gutanja i/ili hranjenja.

- Zbog svega toga, tečni IPP omogućavaju precizniju i bezbedniju terapiju kod najmlađih. Od skoro, tečni omeprazol je dostupan i na našem tržištu, što će značajno unaprediti lečenje dece sa GERB-om - ukazuje doktorka.

Šta ako se GERB ne leči: Moguće ozbiljne posledice

Prema rečima sagovornice "Blic zdravlja", nelečeni GERB može da dovede do:

• ezofagitisa (upale sluznice jednjaka),
• zaostajanja u rastu i razvoju,
• kao i do respiratornih komplikacija (hroničan kašalj, aspiracije, pneumonije).

Takođe, dugoročno može doći do suženja jednjaka, kao i promena na sluznici kao kod Baretovog jednjaka.

- Zato je ključno pravovremeno prepoznati decu kod koje refluks nije samo prolazna pojava. Refluks je čest i najčešće bezazlen, ali kada utiče na zdravlje deteta – zahteva pažnju, praćenje i adekvatno lečenje - zaključuje ass. dr Nina Ristić.