Analitičari ukazuju da bi smanjenje letova moglo biti posledica unutrašnjih vojnih reformi ili prelaska na novi model obuke unutar kineske vojske
Pomorske aktivnosti Kine ostale su konstantne, a Tajvan poručuje da neće menjati svoj odbrambeni stav uprkos promenama u kineskom vojnom ponašanju
Tajvan je nedavno zabeležio porast broja kineskih vojnih aviona u blizini ostrva, saopštilo je ministarstvo odbrane, nakon što je nagli pad broja letova u protekle tri nedelje izazvao uzbunu.
Ministarstvo odbrane Tajvana otkrilo 26 kineskih vojnih aviona oko ostrva, od kojih je 16 ušlo u severnu, centralnu i jugozapadnu zonu identifikacije protivvazdušne odbrane. Sedam ratnih brodova je primećeno oko ostrva, takođe je saopšteno.
Kineski avioni i brodovi opkolili Tajvan
Povećani broj vojnih aviona usledio je nakon što je ministarstvo prijavilo pad broja letova, što je navelo analitičare da se pitaju šta kineska vojska sprema.
Tajvan nije prijavio nijedan kineski vojni avion koji je prešao središnju liniju i ušao u zonu tokom nedelju dana, od 27. februara do 5. marta. Nakon što su dva otkrivena 6. marta, naredna četiri dana nije bilo nijednog. Takvi letovi su nastavljeni u malom broju između srede i petka te nedelje.
Pad se poklopio sa godišnjim sastankom kineske zakonodavne vlasti. Iako je broj takvih letova opadao i u prošlosti tokom velikih događaja i državnih praznika, ovogodišnji pad je bio izraženiji nego ranije.
Peking prelazi u sledeću fazu: "Zauzećemo ga silom"
Analitičari su rekli da sastanak u Kini ne može biti jedini razlog nedavnog pada. Još jedan potencijalni faktor bi mogla biti želja da se smiri situacija sa Vašingtonom nekoliko nedelja pre posete američkog predsednika Donalda Trampa. Bela kuća je prvo saopštila da će Tramp putovati u Kinu od 31. marta do 2. aprila, iako Peking to nije zvanično potvrdio. Kasnije je sam Tramp rekao da će u Kinu otići 14. i 15. maja i da je put pomeren zbog rata protiv Irana.
Neki posmatrači su takođe sugerisali da bi pad mogao biti uzrokovan prelaskom na sledeću fazu u vojnoj obuci i modernizaciji Kine, pri čemu vojska izgleda istražuje novi model za zajedničku obuku.
Kina se zaklela da će zauzeti Tajvan, silom ako bude potrebno. Tokom godina, Peking je gotovo svakodnevno slao ratne avione i brodove ka ostrvu.
Tajvan ne menja odbrambeni stav
Tajvanska vojska je ranije signalizirala da ne menja svoj odbrambeni stav zbog smanjenja aktivnosti kineskih ratnih aviona.
Ministar odbrane Tajvana Velington Ku je ranije napomenuo da je kineska mornarica ostala aktivna u obližnjim vodama, čak i kada su vojni letovi opali.
Kina i Tajvan imaju različite vidove upravljanja od 1949. godine, kada je Komunistička partija došla na vlast u Pekingu nakon građanskog rata. Poražene snage Nacionalističke partije pobegle su na Tajvan, koji je kasnije prešao sa vojnog stanja na višestranačku demokratiju.
(Mapa) Kineska vojska opkolila Tajvan tokom drugog dana vojnih vežbi.
(Mapa) Manevar koji menja sliku moći Kine: Ribarski brodovi u dosad neviđenoj vojnoj formaciji.
Tim Kuk "spavao sa jednim okom otvorenim" nakon poverljivog brifinga CIA Kini i Tajvanu.
Satelitski snimci uhvatili misteriozni fenomen: Na moru nikao novi "Kineski zid"
(Politiko)
