Oko 1.400 kineskih plovila iznenada se okupilo u Istočnom kineskom moru
Kina bi mogla da mobiliše desetine hiljada civilnih brodova, uključujući ribarske, kako bi blokirala morske puteve i otežala vojne i snabdevačke operacije protivnika
Kina je tiho mobilisala hiljade ribarskih brodova dva puta u poslednjim nedeljama kako bi formirala ogromne plutajuće barijere duge najmanje 320 kilometara, pokazujući novi nivo koordinacije koji bi Pekingu mogao da omogući da na više načina nametne kontrolu u osporavanim morima.
Dve nedavne operacije odvijale su se uglavnom neprimećeno. Analiza podataka o praćenju brodova koju je sproveo "Njujork tajms" (NYT) prvi put otkriva razmere i složenost ovih manevara.
Prošle nedelje, oko 1.400 kineskih plovila iznenada je prekinulo uobičajene ribarske aktivnosti ili isplovilo iz matičnih luka i okupilo se u Istočnom kineskom moru. Do 11. januara, formirali su pravougaonik dug više od 320 kilometara. Formacija je bila toliko gusta da su neki teretni brodovi koji su prilazili morali da ih zaobilaze ili da vijugaju kroz njih, pokazuju podaci o praćenju brodova.
Formacija duga kao od Subotice do Vranja
Pomorski i vojni stručnjaci navode da manevri ukazuju na to da Kina jača svoju pomorsku miliciju, koju čine civilni ribarski brodovi obučeni za učešće u vojnim operacijama. Oni smatraju da manevri pokazuju da Kina može brzo da okupi veliki broj brodova u spornim morima.
Manevar od 11. januara usledio je nakon slične operacije prošlog meseca, kada se oko 2.000 kineskih ribarskih brodova okupilo u dve duge, paralelne formacije na Božić po gregorijanskom kalendaru u Istočnom kineskom moru. Svaka je bila duga 470 kilometara, otprilike koliko je rastojanje od Subotice do Vranja, formirajući obrnuto L, pokazuju podaci o pozicijama brodova. Dva okupljanja, u razmaku od nekoliko nedelja na istim vodama, ukazuju na koordinisani napor, navode analitičari.
Neobične formacije primetio je Džejson Vang, operativni direktor kompanije "ingeniSPACE", koja analizira podatke, a NYT je nezavisno potvrdio nalaze koristeći podatke o lokaciji brodova koje je obezbedio Starboard Maritime Intelligence.
- Pomislio sam u sebi: "Ovo nije u redu". Video sam nekoliko stotina, ali ništa ovakvih razmera ili ovako prepoznatljive formacije - rekao je, opisujući svoju reakciju kada je primetio ribarske brodove na Božić.
Jedan od kineskih ciljeva - Tajvan
U slučaju sukoba ili krize, na primer oko Tajvana, Kina bi mogla da mobiliše desetine hiljada civilnih brodova, uključujući ribarske, kako bi blokirala morske puteve i otežala vojne i snabdevačke operacije protivnika.
- Kineski ribarski brodovi bi bili premali da efikasno sprovedu blokadu. Ali mogli bi da ometaju kretanje američkih ratnih brodova - kaže Luni Henli, bivši američki obaveštajac koji je proučavao kinesku pomorsku miliciju.
- Mase manjih brodova mogle bi takođe da služe kao mamci za rakete i torpeda, preplavljujući radare ili senzore dronova prevelikim brojem ciljeva - kaže Tomas Šugart, bivši američki mornarički oficir, koji sada radi u Centru za novu američku bezbednost.
Analitičari koji prate brodove bili su zatečeni razmerama manevara, čak i uzimajući u obzir kinesku praksu mobilizacije civilnih brodova, što je ranije uključivalo i sidrenje brodova nedeljama na osporavanim grebenima radi isticanja kineskih teritorijalnih zahteva.
- Prizor tolikog broja brodova koji deluju usklađeno je zapanjujuć - rekao je Mark Daglas, analitičar u kompaniji Starboard, sa kancelarijama na Novom Zelandu i u SAD.
On je rekao da on i njegove kolege „nikada ranije nisu videli formaciju ovakve veličine i discipline.“
- Nivo koordinacije potreban da se toliki broj brodova dovede u ovakvu formaciju je značajan - rekao je.
Ribarski brodovi kao oružje
Okupljeni brodovi su držali relativno stabilne pozicije, umesto da plove uobičajenim ribarskim šablonima, kao što su kruženje ili povratne putanje, navode analitičari. Podaci o lokaciji brodova zasnivaju se na navigacionim signalima koje brodovi emituju.
- Operacije su, čini se, označile hrabar korak u kineskim naporima da obuče ribarske brodove za masovno okupljanje, kako bi ometali ili nadgledali brodove drugih zemalja, ili pomogli Pekingu da potvrdi teritorijalne zahteve uspostavljanjem perimetra. Oni povećavaju razmere, a to povećanje ukazuje na njihovu sposobnost za bolju komandu i kontrolu civilnih brodova - kaže Vang iz "ingeniSPACE-a".
Kineska vlada nije javno komentarisala aktivnosti ribarskih brodova.
- Podaci o signalima brodova deluju pouzdano i nisu „lažirani“ - to jest, nisu manipulisani da bi stvorili lažan utisak o lokacijama brodova - rekli su i Vang i Daglas.
Istraživači iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, kada su ih novinari NYT upoznali sa ovim nalazima, potvrdili su da su i oni uočili iste grupe brodova analizom podataka o lokaciji.
"Oni gotovo sigurno ne pecaju, i ne mogu da zamislim nijedno objašnjenje koje nije pod državnom kontrolom“, napisao je Gregori Poling, direktor Inicijative za transparentnost azijskih mora pri C.S.I.S.-u, u komentaru putem mejla.
Kina želi da kontroliše Istočno kinesko more
Ribarski brodovi su se okupili u Istočnom kineskom moru, blizu glavnih brodskih ruta koje se granaju iz Šangaja, jedne od najprometnijih luka na svetu. Teretni brodovi svakodnevno presecaju more, uključujući i one koji prevoze kineski izvoz u Sjedinjene Države.
To su pomorske arterije koje bi Kina želela da kontroliše u sukobu sa Sjedinjenim Državama ili azijskim saveznicima, uključujući i moguću krizu oko Tajvana, ostrva-demokratije koje Peking smatra svojom teritorijom.
- Moja najbolja pretpostavka je da je ovo bila vežba da se vidi kako bi civili reagovali ako im se naredi da se okupe u velikom broju u nekoj budućoj situaciji, možda kao podrška karantinu, blokadi ili drugim pritiscima na Tajvan - napisao je gospodin Poling.
„Karantin“ znači pomorsku operaciju zatvaranja područja, koja ne bi predstavljala čin rata.
Manervi brodova u januaru dogodili su se ubrzo nakon što je Kina održala dvodnevne vojne vežbe oko Tajvana, uključujući i mornaričke manevre blokade ostrva. Peking je takođe u oštrom sporu sa Japanom zbog njegove podrške Tajvanu.
- Operacije ribarskih brodova mogle su biti održane kao signal „protivljenja Japanu“ ili kao vežba za moguće sukobe sa Japanom ili Tajvanom - kaže Endru S. Erikson, profesor na Američkom mornaričkom koledžu koji proučava kineske pomorske aktivnosti.
Napomenuo je da iznosi lično mišljenje, a ne stav koledža ili mornarice.
Japansko Ministarstvo odbrane i obalska straža odbili su da komentarišu kineske ribarske brodove, navodeći potrebu da zaštite svoje sposobnosti prikupljanja informacija.
Kineska pomorska milicija
Neki od ribarskih brodova su ranije učestvovali u aktivnostima pomorske milicije ili pripadaju flotama poznatim po učešću u takvim aktivnostima, na osnovu pregleda izveštaja kineskih državnih medija. Kina ne objavljuje imena većine brodova u svojoj pomorskoj miliciji, što otežava identifikaciju statusa uključenih brodova.
- Ali čvrsta koordinacija brodova pokazuje da je verovatno reč o „mobilizaciji i vežbi pomorskih milicijskih snaga na moru - kaže profesor Erikson.
Kina je poslednjih godina koristila ribarske brodove pomorske milicije u desetinama ili čak stotinama da podrži svoju mornaricu, ponekad okupljanjem, opasnim manevrisanjem u blizini i fizičkim sudaranjem sa drugim brodovima u sporovima sa drugim državama.
Nedavno okupljanje brodova pokazuje da jedinice pomorske milicije postaju organizovanije i bolje opremljene navigacionom i komunikacionom tehnologijom.
- To zaista predstavlja napredak u njihovoj sposobnosti da okupe i kontrolišu veliki broj plovila pomorske milicije. To je jedan od glavnih izazova za korišćenje pomorske milicije kao korisnog alata za podršku borbenim operacijama ili zaštitu suvereniteta - kaže Henli, bivši američki obaveštajac, sada viši saradnik u Institutu za istraživanje spoljne politike u Filadelfiji.
(Njujork tajms)
