Argentinska obalska straža prati aktivnosti stranih ribarskih flota koje operišu izvan pomorskih granica države
Položaj radnika na ribarskim brodovima često uključuje rad pod nehumanim uslovima i eksploataciju
U jednoj nadzornoj prostoriji u Buenos Ajresu, desetak pripadnika argentinske obalske straže u realnom vremenu prati kretanje ogromnih industrijskih ribarskih brodova na nizu ekrana. "Svake godine, tokom pet ili šest meseci, strana flota dolazi preko Indijskog okeana, iz azijskih zemalja i sa severnog Atlantika", kaže komandant Mauricio Lopez iz sektora za nadzor. "To stvara ozbiljan ekološki problem."
Neposredno izvan argentinske pomorske granice, stotine stranih brodova, poznatih kao flota za ribolov na udaljenim vodama, slivaju se ka tzv. Milji 201, uglavnom neuređenom pojasu otvorenog mora u južnom Atlantiku, kako bi opljačkali bogat morski svet. Ta flota redovno postaje toliko brojna da se vidi iz svemira, nalik gradu koji pluta na moru.
Humanitarna organizacija Environmental Justice Foundation (EJF) opisala je ovo područje kao jedno od najvećih neregulisanih lovišta lignji na svetu, upozoravajući da razmere aktivnosti mogu destabilizovati čitav ekosistem.
- Sa toliko brodova koji neprekidno love bez ikakvog nadzora, kratki, jednogodišnji životni ciklus lignji jednostavno se ne poštuje - kaže poručnica Magali Bobinac, biološkinja argentinske obalske straže.
U tom regionu ne postoje međunarodno dogovorene kvote ulova za lignje, a flote koje love na udaljenim vodama koriste taj regulatorni vakuum. Stiv Trent, osnivač EJF-a, opisuje ribolov kao "potpuni haos" i upozorava da bi lignje mogle u potpunosti nestati iz tog područja usled „ovog suludog ribolovnog napora“.
Posledice se, međutim, ne odnose samo na lignje. Kitovi, delfini, foke, morske ptice i komercijalno važne riblje vrste poput oslića i tune zavise od glavonožaca. Kolaps populacije lignji mogao bi da pokrene lančanu ekološku reakciju, sa ozbiljnim društvenim i ekonomskim posledicama po obalne zajednice i ključna tržišta, poput Španije, upozoravaju stručnjaci.
- Ako je ova vrsta ugrožena, ugrožen je ceo ekosistem - kaže Bobinac.
- Ona je hrana za druge vrste. Ima ogroman uticaj na ekosistem i biodiverzitet.
Ona dodaje da su "ranjivi morski ekosistemi" ispod flote, poput dubokomorskih korala, takođe izloženi riziku od fizičkog oštećenja i zagađenja.
Prema podacima EJF-a, tri četvrtine brodova za lov lignji tehnikom "jigginga" (naglo podizanje i spuštanje udica bez kontrakuke kako bi se oponašao plen) koji operišu na otvorenom moru dolazi iz Kine, dok značajan udeo imaju i flote iz Tajvana i Južne Koreje.
Rad kineske flote poslednjih godina porastao za 85 odsto
Aktivnosti u zoni 201 naglo su porasle poslednjih godina: ukupan broj sati ribolova povećan je za 65 odsto između 2019. i 2024. godine - rast koji je gotovo u potpunosti posledica kineske flote, čije su aktivnosti u istom periodu porasle za 85 odsto, pokazuje istraga EJF-a.
Nedostatak nadzora u toj zoni omogućio je i mračnije pojave. Intervjui koje je EJF sproveo ukazuju na rasprostranjenu okrutnost prema morskom životinjskom svetu. Članovi posada prijavili su namerno hvatanje i ubijanje foka - ponekad i po nekoliko stotina - na više od 40 odsto kineskih brodova za lov lignji i na petini tajvanskih brodova.
Druga svedočenja govore o lovu na krupnu morsku faunu zbog delova tela, uključujući zube foka. EJF je listu Gardijan dostavio fotografije i snimke foka koje vise na kukama i pingvina zarobljenih na palubama.
Poručnica Lusijana De Santis, pravnica argentinske obalske straže, kaže:
- Izvan naše isključive ekonomske zone ne možemo ništa da učinimo, ne možemo da se ukrcamo na brodove, ne možemo da vršimo nadzor niti inspekciju.
Trikovi kineskih brodova kako bi izbegli otkrivanje
Isključiva ekonomska zona (IEZ) je pomorsko područje koje se prostire do 200 nautičkih milja od obale jedne države, a pravila u njoj određuje ta država. Argentinska obalska straža navodi da u toj zoni ima "potpunu kontrolu", za razliku od prostora neposredno iza nje – Milja 201.
Lopes, međutim, kaže da "značajan procenat brodova isključuje svoje identifikacione sisteme" kada lovi u tom području, što je poznato kao "gašenje svetla", kako bi izbegli otkrivanje.
Kršenje radničkih prava na kineskim brodovima
Posada koja radi na brodovima za lov lignji takođe je izuzetno ranjiva. Istraga EJF-a otkrila je ozbiljna kršenja ljudskih i radnih prava u zoni Milja 201. Radnici su svedočili o fizičkom nasilju, uključujući udaranje i davljenje, o odbicima od plata, zastrašivanju i dužničkom ropstvu - sistemu koji ih faktički zarobljava na moru. Mnogi su prijavili prekomerne radne sate uz minimalan odmor.
Veliki deo lignji ulovljenih u takvim uslovima i dalje završava na glavnim svetskim tržištima u Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Severnoj Americi, upozorava EJF - što znači da potrošači možda nesvesno kupuju morske proizvode povezane sa okrutnošću prema životinjama, uništavanjem životne sredine i kršenjem ljudskih prava.
Ova organizacija poziva na zabranu uvoza proizvoda povezanih sa ilegalnim ili zlostavljačkim ribolovnim praksama, kao i na uspostavljanje globalnog režima transparentnosti koji bi omogućio uvid u to ko lovi, gde, kada i na koji način, kroz obavezujuću međunarodnu povelju o ribolovu van nacionalnih voda.
- Kineska flota za ribolov na udaljenim vodama je glavni problem - kaže Trent.
- Peking mora da zna da se ovo dešava, pa zašto ne reaguje? Bez hitne akcije, idemo ka katastrofi.
Kineske ambasade u Velikoj Britaniji i Argentini nisu odgovorile "Gardijanu" na zahteve za komentar.
(Gardijan)
