Klimatske promene postale su glavno pitanje pred predsedničke izbore, a Nacionalno okupljanje mora da redefiniše svoj stav prema toj temi.
Većina ispitanika smatra da vlada nije adekvatno odgovorila na poslednje toplotne talase i da Francuska nije spremna za klimatske izazove.
Francuska krajnja desnica očekivala je da će bez većih problema politički profitirati na nezadovoljstvu građana zbog načina na koji je vlada odgovorila na ovogodišnji rekordni toplotni talas. Međutim, na ovakvim temperaturama politički prostor za poene gotovo da ne postoji.
Nezapamćena vrućina vratila je klimatske promene u središte političke rasprave pred predsedničke izbore naredne godine i primorala krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje da se suoči sa sopstvenim ranijim pokušajima da umanji značaj tog problema.
Tokom predsedničke kampanje 2022. tadašnja liderka stranke Marin Le Pen je obećala da će okončati, kako je govorila, „kaznenu ekološku politiku“. Godinu dana kasnije optužila je Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene da širi „alarmizam“, nakon što je to telo objavilo izveštaj u kojem se upozorava da su potrebni mnogo odlučniji koraci za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Kada je reč o rešenjima, Le Pen i poslanici Nacionalnog okupljanja sada ponavljaju dugogodišnji zahtev da se širom Francuske ugradi više klima-uređaja. Međutim, nije izvesno da će taj predlog naići na podršku, budući da Francuzi tradicionalno nisu skloni masovnoj upotrebi klimatizacije.
Novo istraživanje je pokazalo da dve trećine ispitanika smatra da klima-uređaji predstavljaju samo kratkoročno rešenje i da bi vlast trebalo da se usredsredi na mere koje neće dodatno pogoršavati ekstremne vrućine. Isto mišljenje deli i polovina birača Nacionalnog okupljanja. Čak i kada se talas vrućine završi, klimatske teme će verovatno ostati među ključnim pitanjima predsedničke kampanje, naročito zato što sve više Francuza klimatske promene doživljava kao pitanje koje neposredno utiče na zdravlje i kvalitet života.
Vlada se hvata u koštac sa toplotnim talasom
Nakon razornog toplotnog talasa u avgustu 2003. godine, kada je umrlo više hiljada ljudi, među kojima i veliki broj starijih osoba koje su tokom letnjih odmora ostale same, francuske vlasti uspostavile su sistem upozoravanja i zaštite stanovništva. Od tada su ekstremne vrućine postale znatno češće širom Evrope, kontinenta koji se zagreva najbrže na svetu. Ipak, francuski birači smatraju da su uzastopne vlade godinama zanemarivale problem klimatskih promena.
Prema istraživanju agencije Elab, dve trećine ispitanika ocenjuje da je vlada premijera Sebastijena Lekornija loše odgovorila na aktuelnu krizu, dok 53 odsto smatra da Francuska „uopšte nije spremna za ovakve toplotne talase“.
Vlada odbacuje optužbe da nije bila pripremljena. Uoči vanredne sednice kabineta posvećene vrućinama, Lekorni je izjavio da je zatražio predloge „za narednu godinu, kako bi postavili temelje za naslednike i pokazali kako će se ubuduće živeti u ovoj zemlji“. Njegovi protivnici optužili su ga da time samo odlaže rešavanje problema. Tu je i pitanje novca. Borba protiv klimatskih promena i prilagođavanje toplijoj klimi zahtevaće ogromna sredstva, a francuske javne finansije već su pod velikim pritiskom.
Klima-uređaji kao politička tema
Rasprava o klima-uređajima gotovo redovno se vraća u Francuskoj sa svakim novim toplotnim talasom. Iako Francuzi tradicionalno nisu bili skloni klimatizaciji, broj domaćinstava koja ugrađuju rashladne sisteme poslednjih godina stalno raste.
Poslanik Nacionalnog okupljanja Žan-Filip Tangi, koji je zadužen za izradu stranačkog plana o klimatizaciji, izjavio je za radio Frans Enter da njegova partija želi da država subvencioniše kamate na kredite koje građani i preduzeća podignu za kupovinu klima-uređaja. Tangi nije precizirao koliko bi ljudi moglo da koristi takvu meru. Procenio je da bi program koštao oko 20 milijardi evra, uz napomenu da ta procena još nije konačna.
Francuska vlada, međutim, već duže upozorava da masovna upotreba klima-uređaja nije dugoročno rešenje, jer uređaji dodatno zagrevaju gradske ulice izbacujući toplotu napolje. U međuvremenu, i Marin Le Pen bila je prinuđena da objašnjava svoje ranije stavove o klimatskim promenama.
- IPCC predstavlja više mogućih scenarija. Neki su izrazito alarmantni, dok su drugi znatno umereniji. Mediji uglavnom ističu upravo one najcrnje. Već dvadeset godina protivimo se sporazumima o slobodnoj trgovini, a sada znamo da je čak 50 odsto našeg ugljeničnog otiska povezano sa uvozom. Dakle, bili smo u pravu - rekla je ona.
Još nije poznato da li će na predsedničkim izborima naredne godine kandidat Nacionalnog okupljanja biti Marin Le Pen ili njen politički naslednik Žordan Bardela. Stranka ne može da donese konačnu odluku dok se narednog meseca ne okonča žalbeni postupak protiv Le Penove u slučaju presude za proneveru.
Bardela, koji ima 30 godina, još u februaru je izjavio da pripada „generaciji koja je možda osetljivija i zabrinutija zbog globalnog zagrevanja“. Ipak, tom prilikom nije predstavio nijednu novu meru kojom bi njegova stranka odgovorila na klimatske izazove.
(Politico)
