Glavni razlozi pada rejtinga su ekonomski pritisci, nestašica goriva i rat koji direktno utiče na živote građana
Zvanične brojke o podršci vlasti su često ulepšane metodološkim pristrasnostima i strahom ispitanika da iskreno iznesu svoje mišljenje
Čak i kroz filtrirane podatke državnih agencija za istraživanje javnog mnjenja u Rusiji - čije se brojke već dugo uzimaju sa velikom rezervom - probio se trend koji je sve teže prikriti: podrška predsedniku Vladimiru Putinu beleži najbrži pad od početka rata i mobilizacije.
Prema podacima državnih agencija VCIOM i FOM, kao i nezavisnog Centra Levada, poverenje i odobravanje rada ruskog lidera klize ka najnižim vrednostima od početka invazije na Ukrajinu. Ovaj pad direktno oslikava rastuće nezadovoljstvo građana koji se suočavaju sa ekonomskim pritiscima, nestašicama goriva i ratom koji je prešao njihove državne granice.
Oštar pad podrške u zvaničnim i nezavisnim merenjima
Istraživanje državnog VCIOM-a pokazuje da je Putinov rejting odobravanja krajem juna pao na 66,9 odsto (sa 70,4 odsto iz prethodne sedmice), dok je procenat onih koji ne podržavaju njegov rad porastao na 21,3 odsto. Do sredine jula, rejting je nastavio silaznu putanju i spustio se na 65,1 odsto, dok je nivo poverenja pao na 71 odsto. Prethodni najniži nivo odobravanja u VCIOM-ovim merenjima zabeležen je u aprilu (65,6 odsto), u vreme usred promena i frustracija zbog učestalih blokada interneta i restrikcija na aplikaciji Telegram.
Paralelno sa time, Fondacija za javno mnjenje (FOM), koja redovno radi ankete za Kremlj, zabeležila je pad odobravanja Putinovog rada sa 71 na 66 odsto. To predstavlja najstrmoglaviji jednonedeljni pad još od objave delimične mobilizacije u jesen 2022. godine. Prema FOM-u, procenat onih koji ne podržavaju predsednika skočio je na 16 odsto (najviše od početka invazije), dok je poverenje palo na 67 odsto, uz rast nepoverenja na 20 odsto.
Da pad nije samo anomalija u državnoj statistici potvrđuje i nezavisni Centar Levada, čiji su podaci pokazali pad Putinovog rejtinga sa 79 odsto u maju na 74 odsto u junu. O tome koliko su ove brojke osetljive svedoči i odluka VCIOM-a da prestane sa objavljivanjem rezultata otvorenog istraživanja o poverenju, nakon što je taj indikator pao na najnižu tačku od 2022. godine.
Zašto rejting pada: Gorivo, inflacija i rat na kućnom pragu
Ključni razlog za ovaj preokret jeste to što rat za većinu Rusa više nije udaljen televizijski događaj. Prema istraživanjima koje prenosi "Kyiv Post", nestašica goriva širom zemlje označena je kao najvažniji problem Rusije drugu nedelju zaredom (sa 19 odsto glasova ispitanika), potisnuvši sam rat na drugo mesto (18 odsto) i napade na rusku teritoriju na treće (14 odsto).
Ekonomsko raspoloženje takođe se ubrzano pogoršava. Indeks potrošačkog raspoloženja Centra Levada pao je u junu na 94 poena - ispod granice koja razdvaja pozitivna od negativnih očekivanja i na najniži nivo od oktobra 2022. Čak 35 odsto ispitanika izjavilo je da im se finansijska situacija pogoršala u proteklih godinu dana, dok je samo 13 odsto prijavilo poboljšanje.
Ukrajinski napadi dronom na rafinerije nafte, transportna čvorišta i logističke centre - uključujući i objekte najvećeg ruskog onlajn trgovca Wildberries, za koje Kijev navodi da služe za dostavu sankcionisanih komponenti za dronove ruskoj vojsci - naneli su ozbiljnu štetu infrastrukturi. Zbog toga je građanima sve teže da se distanciraju od svakodnevnih posledica rata i ekonomske nestabilnosti.
Metodološki filteri i faktor straha
Eksperti naglašavaju da su zvanične brojke znatno ozbiljnije nego što deluju na prvi pogled, s obzirom na to da je sistem istraživanja javnog mnjenja u Rusiji konstruisan tako da preuveličava podršku vlastima. Od maja, VCIOM koristi kombinovani uzorak: polovina ispitanika kontaktira se telefonom, dok se druga polovina sprovodi metodom „terenskog obilaska“ (dolaskom anketara na kućne adrese po određenoj ruti).
Danil Čebikin, ruski opozicioni aktivista i osnivač Građanskog udruženja Omsk, objašnjava za "Kyiv Post" da pitanje o Putinu na kućnom pragu nije politički neutralno u autoritarnoj državi.
- Ispitanik razume da ljudi koji postavljaju pitanja imaju njegovu kućnu adresu i druge podatke. Naravno da neće reći: "Ne, ja sam protiv Putina i protiv rata" - ističe Čebikin.
Ovakav pristup stvara dve vrste pristrasnosti: neprijavljivanje (ljudi sa kritičkim stavovima češće odbijaju razgovor) i odgovor iz straha (daje se odgovor koji se smatra najbezbednijim). Pored toga, terenske ankete tokom radnog vremena najčešće obuhvataju penzionere i redovne gledaoce državne televizije. Zbog toga zvanični procenti ne predstavljaju čisto merilo slobodno izražene volje, već služe za prikrivanje realnog pada - pa je činjenica da je pad uopšte vidljiv u zvaničnim statistikama jasan znak dubljih problema.
Slom mita o „dobrom caru“ i tihi revolt
Čebikin ukazuje na još jedan ključni društveni proces: lagani slom dugogodišnjeg mita o „dobrom caru“ i lošim službenicima. Decenijama su građani verovali da su za lokalne krize krivi korumpirani ili nesposobni činovnici, dok predsednik predstavlja vrhovni autoritet koji rešava probleme. Danas građani snimaju video-apele Putinu i pišu administraciji, ali odgovora nema, dok se krize gomilaju.
Predsednik više ne može uverljivo da obeća da će sprečiti ukrajinske udare na rafinerije ili brze ekonomske potrese. Rezultat ovog stanja nije otvorena pobuna - jer je javna kritika i dalje izuzetno opasna - već pasivno povlačenje građana. Reč je o „prigušenom mrmljanju“ među društvenim slojevima koji su se dugo smatrali stabilnom bazom Kremlja.
Gubitak podrške preliva se i na širi politički teren. Rejting vladajuće stranke Jedinstvena Rusija pao je u VCIOM-ovim merenjima na 35,3 odsto, što je daleko ispod 49,82 odsto koliko je zvanično osvojila na izborima 2021. godine, a pred parlamentarne izbore zakazane za 20. septembar. Istovremeno, nezavisne procene koje navodi Agencija EU za azil pokazuju da je više od 50.000 ruskih vojnika dezertiralo od početka invazije, što dodatno oslikava pukotine u konsenzusu na koji se vlast godinama oslanjala.
