ŠOK IZ KREMLJA! Putin izgovorio rečenicu o ratu u Ukrajini koju NIKO NIJE OČEKIVAO: Već neko vreme ruska elita šapuće do sad nezamislivo

Ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio je proslavu Dana pobede, kojom se pobeda Sovjetskog saveza nad nacističkom Nemačkom, da izgovori nešto što niko nije očekivao: izjavio je da veruje da se rat u Ukrajini "bliži kraju". Ako se uzme u obzir trenutna situacija na forntu, postavlja se pitanje zašto Putin baš sada želi mir.

Kratku izjavu pratio je još jedan obrt: Putin je predložio Gerharda Šredera, koji je bio nemački kancelar od 1998. do 2005. tokom Putinovog ranog zbližavanja sa Zapadom, kao glavnog pregovarača za buduće direktne razgovore sa Evropom. Šreder je bio predsednik upravnog odbora ruskog gasovoda Severni tok do ostavke nakon invazije 2022, ali je ostao blizak Putinu. Zbog te povezanosti mnogi ga više ne smatraju kredibilnim, a reakcija u Evropi na ovu ideju bila je negativna, a možda će se čuti i u Vašingtonu i dodatno zakomplikovati iskrene napore za postizanje mira.

U moskovskoj eliti počinje da se šapuće da Putin možda jednostavno neće (politički) preživeti rat, navodi "Si-En-En" u svojoj analizi.

Ali bliži se leto u kojem, uprkos tome što rat u Iranu uskraćuje Ukrajini globalnu pažnju koja joj je hitno potrebna, Kijev i dalje stoji na nogama, a ne na kolenima. U međuvremenu, Putinovo očigledno uverenje da su državni resursi neiscrpni polako se pokazuje kao zabluda kakva je oduvek bila. Svi ratovi se završavaju, i možda je Putin to konačno shvatio.

Postoji nekoliko razloga zašto bi Putin želeo da se rat završi i koji je cilj njegove najave o kraju sukoba.

1. Rusija gubi zamah na frontu

Posle neuspele ukrajinske kontraofanzive tokom leta 2023. godine, Moskva je postepeno osvajala ukrajinsku teritoriju. Iako su ruski napadi bili spori, iscrpljujući i skupi kada je reč o ljudstvu, stvoren je utisak da Ukrajina polako, ali neizbežno gubi rat. Međutim, to se promenilo.

Ukrajinsko ponovno zauzimanje Kupjanska u decembru - grada za koji je Moskva tvrdila da ga je osvojila mesec dana ranije - iznenadilo je čak i zapadne vojne stručnjake. Sporazum koji je u februaru sprečio ruske snage da koriste satelitski internet sistem Starlink, kao i rusko ograničavanje aplikacije Telegram, koja se takođe masovno koristi za komunikaciju, pomogli su Ukrajini da povrati oko 260 kvadratnih kilometara teritorije u Zaporoškoj oblasti.

Prema podacima Instituta za proučavanje rata, Rusija je u aprilu izgubila kontrolu nad oko 117 kvadratnih kilometara teritorije u Ukrajini. To je prvi put od avgusta 2024. - kada je Ukrajina izvela iznenadni upad u rusku Kursku oblast - da je Rusija zabeležila neto teritorijalni gubitak. Tome je prethodio gotovo beznačajan napredak ruskih snaga tokom februara i marta. Pobeda Moskve koja bi dolazila polako, ali sigurno, više ne deluje izvesno.

2. Ruski gubici mogli bi da premaše broj novih regruta

Ukrajina tvrdi da već pet meseci ubija ili ranjava više ruskih vojnika nego što Rusija uspeva da regrutuje. Iako je ove podatke teško nezavisno potvrditi, ukrajinska statistika zasniva se na snimcima sa bojišta. Prema tim tvrdnjama, ukrajinska vojska je u martu i aprilu mesečno ubijala ili ranjavala oko 35.000 ruskih vojnika, uglavnom udarima dronova.

Istovremeno, nivo regrutacije u Rusiji pao je tokom 2026. godine na oko 800 do 1.000 ljudi dnevno, odnosno između 24.000 i 30.000 mesečno, navodi ekonomista Janis Kluge na osnovu analize regionalnih budžetskih podataka. To se poklapa sa izjavama bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, koji predvodi rusku komisiju za regrutaciju i koji je rekao da je "više od 80.000" ljudi potpisalo ugovore tokom prvog kvartala, piše "Gardijan".

Takođe nema naznaka da je Putin spreman da pokrene novu javnu mobilizaciju, nakon društvenih nemira koje je izazvala prva mobilizacija u septembru 2022. godine.

3. Ukrajinski napadi na rafinerije pokazuju koliko je Rusija ranjiva na pad cena nafte

Ruska ekonomija je početkom tekuće godine posustajala, ali je nagli skok cena nafte, izazvan napadom američkog predsednika Donalda Trampa na Iran, podstakao oporavak. Prihodi od izvoza nafte, ključni za ruski državni budžet, iznosili su 19 milijardi dolara u martu, u poređenju sa 9,8 milijardi u februaru - što je najveći mesečni prihod još od jeseni 2023, prema podacima Kijevske škole ekonomije.

Međutim, nedavni ukrajinski raketni i napadi dronovima na ruske izvozne terminale za naftu u Primorsku i Ust-Lugi na Baltiku - dva od ukupno 14 terminala ili rafinerija za koje Ukrajina tvrdi da ih je gađala u aprilu - značajno su smanjili obim izvoza. Prema mišljenju Sergeja Vakulenka iz Karnegi fondacije, dnevni izvoz pao je sa 5,2 miliona barela na 3,5 miliona.

Za sada su više cene nafte više nego nadoknadile procenjeni pad izvoza, zaključuje Vakulenko, ali bi to moglo brzo da se promeni ukoliko SAD i Iran postignu sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i ako cene nafte naglo padnu.

4. Ukrajina postaje supersila u proizvodnji raketa i dronova

Na početku ruske invazije, Ukrajina je u velikoj meri zavisila od zapadne vojne opreme i obuke. Kijev je jedno vreme polagao velike nade u zapadne lovce F-16 kako bi ostvario proboj na frontu, kao i u američke sisteme protivvazdušne odbrane "Patriot" za zaštitu svog neba.

Vremenom je postalo jasno da se zapadne zalihe iscrpljuju, što je podstaklo Ukrajinu da više ulaže u sopstveno znanje i tehnologiju. Uspeh tog pristupa vidi se u dubinskim udarima na rusku naftnu infrastrukturu, uključujući tri napada dronovima tokom poslednje dve nedelje na rafineriju u Permu, udaljenu oko 1.500 kilometara od linije fronta.

Pojava jeftinih sistema za presretanje projektila na frontu početkom proleća dala je Ukrajini novu nadu da može da obara gotovo sve ruske projektile osim najbržih, u trenutku kada zalihe raketa za "Patriot" postaju ograničene. Ukrajina tvrdi da su njeni sistemi za presretanje, uključujući "Sting" kompanije Vajld Hornets, tokom marta oborili 33.000 dronova - dvostruko više nego prethodnog meseca. Tehnologija se već izvozi u Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, zemlje koje je Iran napao tokom proleća.

Rusija je čak strahovala da bi Ukrajina mogla da gađa paradu povodom Dana pobede na Crvenom trgu tokom vikenda, zbog čega je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izdao dekret kojim je dozvolio da se događaj održi.

5. Putin se možda nada da će ponovo probuditi interesovanje Bele kuće

Glavni ruski fokus već neko vreme je diplomatija. Putin se nada da može da ubedi Trampa da primora Zelenskog da prepusti ostatak Donjecke oblasti, kako bi nadoknadio zastoj u napredovanju na frontu. Upravo je takvu ponudu Putin izneo na samitu na Aljasci u avgustu, ali iako su je SAD razmatrale, Tramp nije izvršio pritisak na Ukrajinu da je prihvati.

Uprkos Putinovim izjavama tokom vikenda, kao i sugestiji da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder mogao da posreduje, nema znakova da je Rusija ublažila svoje maksimalističke zahteve. Prošle nedelje je Jurij Ušakov, jedan od ključnih savetnika Kremlja, izjavio da mirovni pregovori ne mogu početi dok se Ukrajina ne povuče iz cele Donjecke oblasti.

Tramp je trenutno zaokupljen krizom sa Iranom, ali Putin se možda nada da će novom retorikom ponovo privući pažnju Bele kuće - ako ničim drugim, onda barem drugačijim tonom, piše "Gardijan".

(Guardian, CNN)