Džozef Vebster, saradnik Atlantskog saveta, navodi da bi "Tajvan mogao da bude podtekst susreta između Sija i Putina"
Si i Putin sastali su se više od 40 puta, što daleko nadmašuje broj susreta koje je kineski predsednik imao sa zapadnim liderima
Si Đinping i Vladimir Putin razmenili su u nedelju “čestitke” uoči posete ruskog predsednika Pekingu ove nedelje, svega četiri dana nakon što je Donald Tramp napustio Kinu posle ključnog samita sa visokim ulozima.
Si, predsednik Kine, izjavio je da se bilateralna saradnja Rusije i Kine “kontinuirano produbljavala i učvršćivala”, u pozadini 30. godišnjice strateškog partnerstva dve zemlje koje se obeležava ove godine, prema kineskim državnim medijima, prenosi "Gardijan".
Putinova poseta Pekingu zakazana je za utorak i sredu.
"Ovo je izuzetno retko"
U članku objavljenom u državnom tabloidu "Global tajms" u ponedeljak navodi se da posete američkog i ruskog predsednika pokazuju da Peking "ubrzano postaje središte globalne diplomatije".
"Tesno vremenski povezane posete izazvale su veliku pažnju javnosti, a analitičari ističu da je u posthladnoratovskom periodu izuzetno retko da jedna država u razmaku od nedelju dana ugosti lidere SAD i Rusije", navodi list.
"Gardijan" navodi da produbljivanje odnosa između Kine i Rusije izaziva zabrinutost na Zapadu, posebno od ruske invazije na Ukrajinu 2022. Zapadne diplomate i analitičari smatraju da su kineska ekonomska i diplomatska podrška Rusiji od tada pomogle održavanju sukoba.
Odnosi na visokom nivou
Dvojica lidera sastala su se više od 40 puta, što daleko nadmašuje broj susreta koje je Si imao sa zapadnim liderima.
Bilateralna trgovina Kine i Rusije dostigla je rekordne nivoe od 2022, pri čemu Kina kupuje više od četvrtine ruskog izvoza. Velike kineske kupovine ruske sirove nafte donele su Moskvi stotine milijardi dolara prihoda za finansiranje rata u Ukrajini. Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, Peking je od početka potpune invazije kupio više od 367 milijardi dolara ruskih fosilnih goriva.
Te kupovine doprinele su energetskoj bezbednosti Kine, koja je postala naročito važna nakon što je kriza na Bliskom istoku zaustavila transport nafte kroz Ormuski moreuz.
O čemu je Si pričao sa Trampom?
Čini se da ni rat u Ukrajini, ni kinesko-ruski odnosi nisu bili među glavnim temama razgovora Trampa i Sija prošle nedelje. U kineskom saopštenju o glavnom bilateralnom sastanku samo se kratko pominje “ukrajinska kriza”, dok se u američkom saopštenju uopšte i ne pominje, navodi “Gardijan”.
Umesto toga, razgovori SAD i Kine bili su usmereni na:
- trgovinu,
- Tajvan i
- rat na Bliskom istoku.
Što se potonjeg tiče, Tramp je rekao da se Kina slaže sa njim o važnosti ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza.
Prodaja oružja samoupravnom ostrvu
Si je takođe pritisnuo Trampa oko Tajvana, upozoravajući ga na mogućnost sukoba ukoliko se tim pitanjem ne bude pravilno upravljalo. Tramp je napustio Peking izjavljujući da još nije odlučio da li će odobriti sporazum o prodaji američkog oružja Tajvanu vredan više milijardi dolara.
Obustavljanje te prodaje predstavljalo bi veliku pobedu za Kinu, koji nastoji da preuzme kontrolu nad samoupravnim ostrvom, čemu se protivi većina stanovnika Tajvana.
Tajvan između redova?
Džozef Vebster, saradnik Atlantskog saveta, navodi da bi “Tajvan mogao da bude podtekst susreta između Sija i Putina”. Vebster smatra da Peking možda želi da potpiše dodatne sporazume o fosilnim gorivima sa Moskvom kako bi obezbedio energetske zalihe u slučaju budućeg sukoba. Proširenje kapaciteta ruskih naftovoda prema Kini “značajno bi unapredilo energetsku bezbednost Pekinga u slučaju tajvanske krize”, naveo je Vebster.
"Gardijan" ukazuje da Rusija već duže vreme vrši pritisak na Kinu da ubrza realizaciju gasovoda Snaga Sibira 2, koji bi postojećoj mreži između dve zemlje dodao kapacitet od 50 milijardi kubnih metara gasa.
