Podaci sa satelita Sentinel-5P pokazali su prisustvo rekordno visokih koncentracija formaldehida
Posebna uloga morske vode i sunčeve svetlosti dovela je do stvaranja reaktivnog hlora koji pomaže u razgradnji metana
Silovita erupcija izbacila je ogromne količine gasa visoko u atmosferu. Ali nakon toga naučnici su otkrili nešto što bi moglo da ima značaj za klimu - 15. januara 2022. godine, more u južnom Pacifiku doslovno je eksplodiralo.
Podvodni vulkan Hunga Tonga-Hunga Hapaji izbacio je ogromni stub pepela, vodene pare i gasova visoko kroz atmosferu. Erupcija je bila jedna od najjačih u novijoj istoriji i mogla je da se registruje širom planete.
Vulkanske erupcije obično predstavljaju lošu vest za klimu. One mogu da izbace ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, uključujući metan, koji kratkoročno zagreva planetu mnogo snažnije od ugljen-dioksida. Međutim, ova erupcija razvila se na način koji naučnici nisu očekivali.
Prema novom istraživanju Univerziteta u Kopenhagenu, vulkan je istovremeno doprineo razgradnji dela metana koji je sam izbacio u atmosferu. Drugim rečima, delimično je "počistio" za sobom.
Morska voda ubrzala proces "čišćenja"
Naučnici su to otkrili pomoću instrumenta TROPOMI na satelitu Sentinel-5P Evropske svemirske agencije, koji svakodnevno meri zagađenje vazduha i koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte širom Zemlje.
U satelitskim podacima pronađene su neobično visoke koncentracije formaldehida u vulkanskom oblaku dima. To je važno zato što formaldehid nastaje kao kratkotrajni međuproizvod kada se metan razgrađuje u atmosferi.
- Kada smo analizirali satelitske snimke, iznenadili smo se kada smo videli oblak sa rekordno visokom koncentracijom formaldehida - rekao je glavni autor istraživanja Marten van Herpen u saopštenju za javnost.
Formaldehid obično opstaje svega nekoliko sati pre nego što se dalje razgradi u ugljen-monoksid ili ugljen-dioksid i vodu. Ipak, naučnici su uspeli da prate ovaj oblak čak 10 dana, sve do Južne Amerike. Pokazalo se da nije reč samo o kratkotrajnoj pojavi u atmosferi.
Novi formaldehid stvarao se iznova i iznova, što ukazuje da se metan u vulkanskom oblaku razgrađivao više od nedelju dana.
- Poznato je da vulkani tokom erupcija oslobađaju metan, ali do sada nismo znali da vulkanski pepeo može i delimično da uklanja to zagađenje - dodao je Marten van Herpen.
Poseban hemijski proces
Objašnjenje bi moglo da leži u posebnom hemijskom procesu.
Kada je vulkan eruptirao, izbacio je ogromne količine slane morske vode i vulkanskog pepela u stratosferu.
Prema rečima naučnika, sunčeva svetlost mogla je da deluje na tu mešavinu i stvori reaktivni hlor. Upravo hlor može da reaguje sa metanom i pokrene razgradnju tog gasa.
Naučnici su ranije uočili sličan proces kada se prašina iz Sahare širi preko Atlantika i meša sa morskom solju. Novo je to što se sada čini da se ista vrsta hemijske reakcije dogodila visoko u vulkanskom oblaku.
Prema procenama, vulkan je u stratosferu izbacio najmanje 330.000 tona metana. Nakon toga se u vulkanskom oblaku razgrađivalo oko 900 tona metana dnevno.
Metan je danas odgovoran za oko trećinu globalnog zagrevanja. Tokom perioda od 20 godina, taj gas ima oko 80 puta jači efekat zagrevanja od ugljen-dioksida. Ipak, metan se u atmosferi obično razgradi za oko 10 godina.
Zbog toga bi brzo smanjenje emisija metana moglo da donese rezultate već u narednim decenijama. Neki naučnici to nazivaju svojevrsnom "ručnom kočnicom" u klimatskoj krizi.
Novo istraživanje istovremeno pokazuje da sateliti mogu da se koriste za merenje da li se metan zaista razgrađuje u atmosferi. To bi moglo da bude veoma važno ukoliko naučnici i kompanije u budućnosti pokušaju da oponašaju prirodne hemijske procese kako bi uklanjali metan.
- Industriji je svakako primamljiva ideja da pokuša da kopira ovaj prirodni fenomen, ali samo ukoliko se dokaže da je bezbedan i efikasan - rekao je profesor Metju Džonson sa Univerziteta u Kopenhagenu.
(illvid.dk)
