Među osumnjičenima je i predsednik RN-a Žordan Bardela, koji ima velike šanse da nasledi Le Pen ako joj bude zabranjeno kandidovanje na izborima 2027. godine
Bardela insistira na patriotizmu i evropskoj saradnji, poručujući svojim pristalicama da nema alternative pobedi RN-a na izborima 2027. godine
Evropsko tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv francuske krajnje desničarske stranke "Nacionalno okupljanje" zbog sumnje u finansijske nepravilnosti povezane sa korišćenjem sredstava Evropskog parlamenta. Istraga se odnosi na troškove medijske obuke poslanika RN-a u Evropskom parlamentu tokom poslednje predsedničke kampanje Marin Le Pen. Međutim, važno je to što je među osumnjičenima i 30-godišnji predsednik RN-a Žordan Bardela, koga je sama Le Pen odredila kao svog naslednika na predsedničkim izborima ukoliko ona bude osuđena u julu i bude joj zabranjeno kandidovanje.
Jednostavno, glavne ankete pokazuju isti trend: krajnja desnica više nije autsajder kakav je bila decenijama, već je postala centralni trend u francuskoj politici. Prema rezultatima anketa, Bardela dobija približno 38 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora i znatno je ispred ostalih protivkandidata.
Sve to daje krajnjoj desnici izuzetno velike šanse za pobedu 2027. godine, pa čak ni moguća sudska zabrana Marin Le Pen da učestvuje na sledećim izborima ne menja mnogo, jer njen naslednik Žordan Bardela ima realne izglede da postane novi predsednik Francuske.
Tim pre što je konkurencija slaba. Levica je snažno podeljena između radikalnog lidera stranke "Nepokorena Francuska" Žan-Lika Melanšona i nevažnih levocentrističkih grupa, od socijalista do Zelenih i komunista. Takođe, sve ankete pokazuju da bi Bardela ubedljivo pobedio Melanšona ako bi on bio protivkandidat, jer bi mnogi centristički ili umereno levi birači ostali uzdržani.
Na levom centru takođe nema ozbiljnog kandidata, iako Rafael Gluksman (46) i bivši predsednik Fransoa Oland (71) razmatraju kandidaturu. Jedini ozbiljan kandidat na desnom centru je bivši premijer Eduar Filip (55), lider desnocentrističke stranke Horizonti, koji je ponovo izabran za gradonačelnika Avra. Rezultati nekoliko nedavnih anketa sugerisali su da bi Filip tesno pobedio Bardelu u drugom krugu.
Tužilaštvo je zatražilo četvorogodišnju zatvorsku kaznu za Le Pen
Apelacioni sud u Parizu je u februaru završio suđenje u slučaju stvaranja fiktivnih radnih mesta u Evropskom parlamentu. Predsednik suda najavio je da će presude za Marin Le Pen, deset "saučesnika" i stranku "Nacionalno okupljanje" biti objavljene u utorak, 7. jula, u 13.30 časova.
Tužilaštvo je zatražilo četvorogodišnju zatvorsku kaznu za Le Pen, uključujući tri godine uslovno i godinu dana kućnog pritvora sa elektronskom narukvicom, novčanu kaznu od 100.000 evra i, što je najvažnije, petogodišnju zabranu kandidovanja za predsedničku funkciju. Ako sud ne ukine tu zabranu ili je barem ne smanji na dve godine, to znači da Marin Le Pen neće moći da učestvuje na narednim predsedničkim izborima.
Ali to ionako neće previše pogoditi desnicu. Drugi mandat predsednika Makrona promenio je francuski politički pejzaž, jer su se njegove reformske ambicije sukobile sa stavovima većine Francuza. Reforma penzionog sistema kojom je starosna granica za odlazak u penziju podignuta sa 62 na 64 godine izazvala je jedan od najdužih talasa protesta u poslednjim decenijama. Inflacija, delimično podstaknuta energetskim šokovima izazvanim ruskim ratom protiv Ukrajine, dodatno je pojačala razočaranje javnosti u Makrona. Od njegovih obećanja iz 2017. da će prevazići tradicionalne političke podele nije ostalo gotovo ništa.
Istovremeno, mlade generacije gube poverenje u institucije, a radno sposobno stanovništvo se oseća ekonomski nesigurno. U takvim okolnostima istraživanja pokazuju da penzioneri sve više podržavaju desničarski RN. Konkretno, RN sada vodi i među zaposlenim biračima (36 odsto) i među penzionerima (29 odsto), što je donedavno bilo nezamislivo.
Među osumnjičenima je i Žordan Bardela
Međutim, problem predstavlja pomenuta istraga Evropskog javnog tužioca, koja se odnosi na navodnu zloupotrebu sredstava Evropskog parlamenta za finansiranje medijske obuke za poslanike u Evropskom parlamentu iz redova republikanaca tokom predsedničke kampanje Marin Le Pen 2022. godine. Među onima koji su plaćeni za usluge mentorstva bio je i Žordan Bardela. Dok je bio poslanik u Evropskom parlamentu, bio je i vršilac dužnosti predsednika "Nacionalnog okupljanja" i aktivno uključen u izbornu kampanju Marin Le Pen.
Istraga je počela nakon objave u novembru 2025. u listu "Le Canard enchaîné", nakon čega je usledila prijava protiv "neidentifikovanog lica" koju je početkom decembra podnela organizacija AC. Pošto je reč o evropskim sredstvima, prijava je prosleđena na procenu Evropskom javnom tužilaštvu sa sedištem u Luksemburgu, odakle su odbili da komentarišu.
Ovo nije prva istraga protiv "Nacionalnog okupljanja". U julu 2025. objavljeno je da je otvorena istraga protiv bivše krajnje desne frakcije Evropskog parlamenta "Identitet i demokratija", koja je uključivala francusku stranku RN, zbog sumnje u proneveru više od 4,3 miliona evra između 2019. i 2024. godine. Osim toga, u Francuskoj je u toku još jedna sudska istraga zbog mogućih naduvanih računa tokom nedavnih izbornih kampanja "Nacionalnog okupljanja".
Iz RN-a su "kategorički odbacili" nove sumnje u finansijsku prevaru sa evropskim fondovima. - Usluge medijske obuke pružalac je obavio u skladu sa pravilima Evropskog parlamenta, uz odobrenje službi Evropskog parlamenta, odnosile su se na evropske teme i sprovedene su za nekoliko poslanika, uključujući Žordana Bardelu - navodi se u saopštenju stranke.
"Evropski novac je istovremeno i novac francuskih poreskih obveznika"
Pored toga, i Bardela je podneo tužbu zbog klevete protiv udruženja AC. Optužio ih je da su "otvoreno krajnje levičarska organizacija čije agresivne izjave ne ostavljaju nikakvu sumnju u njihove namere".
Oni su uzvratili protivtužbom da je "evropski novac istovremeno i novac francuskih poreskih obveznika".
- RN je koristio evropska sredstva za svoju političku stranku tokom mandata Marin Le Pen, a to nastavlja da čini i pod Bardelom. Ova redovna pronevera javnih sredstava pokazuje ukorenjeni sistem korupcije unutar RN-a - rekao je za AFP Žerom Karsenti, advokat organizacije za borbu protiv korupcije AC., i izrazio nadu u "brzu" istragu.
Bardela je prošlog petka pozvao svoje pristalice "da ne odlažu borbu za Francusku, jer na predsedničkim izborima 2027. nema druge opcije osim pobede".
- Znajte da nas svaka borba, svaka pobeda, čak i najmanja, približava konačnom cilju, velikoj nacionalnoj viziji koja vodi svaku našu akciju: ponovno rođenje Francuske - naglasio je u govoru povodom 81. godišnjice završetka Drugog svetskog rata u gradu La Flešu, gde je u martu kandidat RN-a pobedio na izborima za gradonačelnika.
"Brutalizacija društva kao posledica potpuno sulude imigracione politike"
Pre samo dve godine, Bardela, koji i sam potiče iz imigrantske porodice govorio je o "brutalizaciji društva kao posledici potpuno sulude imigracione politike" i obećavao da će proterati sve "strane kriminalce" iz zemlje ako RN pobedi na sledećim predsedničkim izborima 2027.
Međutim, u intervjuu za "Frankfurter Allgemeine Zeitung" predstavio se kao umeren, proevropski političar, a ne protivnik EU. Bardela je izrazio nadu u formiranje "trougla" sa Berlinom i Rimom, navodeći migracije kao pitanje u kojem bi tri glavna grada mogla imati zajednički cilj.
- Francuska i Nemačka, uz podršku Italije, mogu razmotriti nove oblike saradnje u ovom pitanju - citira ga FAZ.
Dodao je da je spreman da sarađuje sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom na brojnim pitanjima.
- Uprkos našim razlikama u mišljenjima, francusko-nemački odnosi čine temelj Evrope. Oni su ključni za obezbeđivanje nezavisnosti i strateške autonomije evropskih naroda - poručio je.
I Marin Le Pen, šefica poslaničke grupe RN-a u francuskoj Narodnoj skupštini, 8. maja je na radio-stanici nazvala novu istragu "manevrom usmerenim na diskreditaciju" Žordana Bardele.
- Možda to ima veze sa njegovom popularnošću -rekla je javnosti, iako treba podsetiti da je i sama Marin Le Pen imala značajnu prednost u anketama uoči prethodnih predsedničkih izbora 2022, ali je na kraju izgubila od predsednika Makrona.
(Jutarnji)
