Incidenti povezani sa Moskvom, poput požara i atentata, intenzivirani su od početka rata u Ukrajini, a zapadne službe strahuju da je reč o "probnim napadima"
Finska je reagovala zabranom prodaje nekretnina Rusima i Belorusima, dok ostale evropske zemlje oklevaju sa sličnim merama i time ostaju ranjive
Zvaničnici obaveštajnih službi upozoravaju da su ruski špijuni pretvorili nekretnine širom Zapadne Evrope u mrežu "trojanskih konja", namenjenu za pokretanje koordinisane kampanje sabotaže. Korišćenjem slabih pravnih okvira, sumnja se da su tajne ruske jedinice kupovale osetljive nekretnine u blizini vojnih i civilnih objekata u bar 12 evropskih zemalja.
U nameri da eskaliraju "hibridni rat" protiv Zapada, ruske špijunske službe navodno su kupile letnjikovce, vikendice, magacine, napuštene škole, stanove pa čak i cela ostrva, s namerom da ih koriste kao lansirne rampe za koordinisano praćenje, sabotažu i tajne napade.
Aktivni i bivši oficiri iz tri evropske obaveštajne agencije rekli su za britanski list "Telegraf" da se plaše da Rusija već ima eksplozive, dronove, oružje i tajne operativce na nekim lokacijama, spremne za aktivaciju u slučaju krize.
Činovi sabotaže povezani s Moskvom - od paljevina u Londonu i Varšavi do paket-bombi, atentata i iskliznuća vozova - porasli su od ruske invazije na Ukrajinu pre četiri godine. Neki zapadni obaveštajci strahuju da su ovi incidenti možda bili samo "probe".
Umesto konvencionalnog vojnog napada, zvaničnici obaveštajnih službi kažu da Kremlj može da pokuša da testira odlučnost NATO-a u "sivoj zoni", organizujući napade većeg obima kako bi paralisali transport, komunikacije i energetske mreže, istovremeno komplikujući eventualno svako pozivanje na klauzulu o kolektivnoj odbranu po Članu 5 NATO-a.
- Manje je verovatno da će sabotažna kampanja dovesti do konsenzusa oko Člana 5 nego konvencionalna ruska vojna operacija - rekao je jedan obaveštajni službenik.
Britanija "ranjiva" na napad
Blez Metreveli, nova šefica MI6, upozorila je da su taktike Rusije u sivoj zoni "odmah ispod praga rata", dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno rekao da je ruski lider Vladimir Putin već započeo treći svetski rat protiv Zapada.
Sumnja se da Moskva koristi špijunske brodove i tajne flote da postavi senzore i daljinski aktivirane eksplozive blizu podvodnih kablova u britanskim vodama i drugde. Kupovinom nekretnina u blizini vojnih baza ili vitalne civilne infrastrukture, zvaničnici veruju da Rusija može slediti sličnu strategiju na kopnu.
- Dozvoljavanje ruskim državljanima da gotovo neometano ulažu u strateške nekretnine predstavlja značajan vektor pretnje koji treba hitno rešiti - rekao je jedan obaveštajac.
Britanija se smatra ranjivom na ovakve napade. Sigurnosni eksperti i neki političari strahuju da je Rusija možda kupila - ili će pokušati da kupi - udaljene nekretnine sa pogledom na podmornice Trajdent u Faslejnu u zapadnoj Škotskoj ili mesta gde podvodni kablovi izlaze na Šetlandskim ostrvima. Postoji i strah da su Rusi mogli kupiti kuće oko vazdušne baze britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Akrotiri na Kipru.
Finski uvela zabranu kupovine nekretnina za Ruse i Beloruse
Evropske države sada se upozoravaju da slede primer Finske, koja je u julu uvela gotovo potpunu zabranu kupovine nekretnina za Ruse i Beloruse, što je pokrenulo lančanu reakciju u baltičkim državama koje su usvojile slične zakone. Međutim, malo drugih evropskih zemalja je otišlo tako daleko.
Oprez Finske ima korene u iskustvu. Obaveštajni zvaničnici je smatraju epicentrom tajne ruske strategije za kupovinu nekretnina na ključnim lokacijama - model koji se, kako se veruje, sada širi po celoj Evropi.
Preuzimanje gradskih stanova kako bi se podrilo neprijateljsko državno delovanje je taktika Hladnog rata, primetio je Čarli Salonijus Pasternak, direktor Kancelarije za nordijski Zapad, helsinškog geopolitičkog savetodavnog centra.
- Sovjetski Savez je, poznato je, posedovao veliki broj stanova u Helsinkiju, i koristio ih za sve od špijunaže i zamki do skladištenja oružja, kako bi omogućio brže preuzimanje grada - rekao je on.
Švajcarska se pojavljuje kao posebno problematična tačka. Obaveštajni zvaničnici kažu da su ruski operativci koristili nekretnine u blizini Federalnog instituta za hemijsku zaštitu koji je istraživao trovanja u Solsberiju, kako bi presretali Wi-Fi mreže i pratili stručnjake za oružje. Takođe je prijavljen porast ruskih kupovina u selima u blizini Ženeve, što izaziva strah od potencijalne sabotaže dalekovoda i kablova za prenos podataka.
Kineske "dugoročne" tajne operacije
Bezbednosne agencije kažu da postoji sve više dokaza da Kina sprovodi sličnu - iako ograničeniju - strategiju.
- Rusija to radi već neko vreme, ali nije samo Rusija u pitanju - rekla je Mina Alander iz Stokholmskog centra za studije Istočne Evrope, navodeći kinesku kupovinu hotela u blizini osetljive vojne infrastrukture, uključujući vazdušnu bazu u Švajcarskoj predviđenu za stacioniranje F-35 lovaca.
Zvaničnici kažu da su kineski ciljevi više fokusirani na dugoročni nadzor. Pozicioniranjem u blizini optičkih ruta, centara podataka i komunikacionih čvorova, Peking ima za cilj da prikuplja šifrovane podatke sada, pod pretpostavkom da bi neki od njih mogli postati čitljivi u budućnosti kako računarska tehnologija bude napredovala.
Ambicije Rusije su trenutnije i opasnije. Obaveštajni zvaničnici upozoravaju da se ne radi samo o špijunaži, već i o mogućnosti udara - potencijalno koordinisanim napadima dronovima ili sabotaža sa unapred pozicioniranih objekata u budućoj krizi.
- Kao što smo videli u Ukrajini, pre nego što veliki rat počne, obično se sprovodi mnogo operacija - rekao je Salonijus Pasternak.
Uprkos razmerama pretnje, analitičari strahuju da evropske države ne reaguju dovoljno brzo.
