RUSI izveštaj ukazuje na korišćenje finansijskih podsticaja, naročito u kriptovalutama, za angažovanje izvršitelja sabotaža
Broj povezanih incidenata raste, što ukazuje na sistemsku pretnju i potrebu koordinisanog odgovora NATO-a i EU
Ruski obaveštajci sve češće koriste Ukrajince za sabotaže kako bi potkopali NATO i izazvali nepoverenje prema Ukrajini, pokazuje novo istraživanje. Preko aplikacija poput Telegrama i gejming platformi, regrutuju se pojedinci za vandalizam i druge neprijateljske aktivnosti. Izveštaj upozorava na ozbiljne posledice ovih akcija i poziva na hitan odgovor Zapada.
Ove aktivnosti predstavljaju novu dimenziju hibridnog rata, gde se obični građani koriste kao „potrošni agenti“ zaduženi za paljevine, vandalizam i druge neprijateljske aktivnosti.Cilj je destabilizacija Evrope, testiranje granica NATO i slabljenje podrške Ukrajini. Sve veći broj incidenata ukazuje na sistemsku pretnju koja zahteva koordinisan odgovor.
Gig-ekonomija sabotaže
Prema izveštaju Royal United Services Institute (RUSI), ruski špijuni koriste finansijske podsticaje, često u kriptovalutama, kako bi angažovali ljude za sabotaže. Tinejdžeri, migranti i stariji sa iskustvom u sovjetskoj vojsci su najčešće mete. Ova strategija omogućava Rusiji da negira umešanost, dok se sabotaže izvode na daljinu.
Plaćanja, od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, često se obećavaju u kriptovalutama, što otežava praćenje izvora novca. Metode su se, navodi se u izveštaju, pomakle od hladnoratovskih profesionalnih operativaca prema udaljenim, frilenserskim zadacima koje je lako poreći, a sve se to naziva “erom gig-ekonomije ruske sabotaže”.
Kremlj je ranije odbacivao optužbe Zapada o sve brojnijim kampanjama sabotaža, ali broj s Rusijom povezanih slučajeva paljevina i ozbiljnih sabotaža u Evropi porastao je na 34 u 2024., s 12 godinu ranije i samo dva u 2022. Autori upozoravaju da se radi o sistemskoj i geografski ciljanoj pretnji i pozivaju NATO i EU da hitno ojačaju odgovor, uključujući jasnu definiciju sabotaže i korišćenje protivterorističkih alata za praćenje ilegalnog finansiranja.
Testiranje "crvenih linija" NATO
Izveštaj ističe da se i manji incidenti moraju posmatrati kao deo šire kampanje usmerene na povećanje cene podrške Ukrajini, testiranje crvenih linija NATO i potkopavanje poverenja u zapadne bezbednosne sisteme. Sumnjive ruske aktivnosti kreću se od velikih operacija poput oštećenja podmorskih kabla do jednostavnijih napada, uključujući paljevine, vandalizam i izviđanje.
Zbog proterivanja mnogih ruskih obaveštajaca iz Evrope nakon potpune invazije na Ukrajinu, Rusija se, navodi RUSI, sve više oslanja na posrednike i “potrošne agente”, često iz Ukrajine. Ako se takvi slučajevi tumače isključivo kao dela pojedinih Ukrajinaca, upozorava se, to može potaknuti antiukrajinsko raspoloženje i oslabiti podršku Kijevu – što je jedan od ciljeva.
Fatalna ruska špijunka sa hrvatskim pasošem
Kao primer navodi se Poljska, gde su među uhapšenima zbog sabotaža od 2023. do 2025. mnogi bili ukrajinski državljani, što se tumači kao namerna ruska strategija iskorištavanja ukrajinskih migranata radi izazivanja nepoverenja i političkih napetosti.
Jedan od najnovijih slučajeva je eksplozija u novembru 2025. na železničkoj pruzi važnoj za dopremanje pomoći Ukrajini, koju su poljske vlasti pripisale ruskoj obaveštajnoj službi. Dvojica osumnjičenih Ukrajinaca pobegla su u Belorusiju, dok je više osoba privedeno, a poljski premijer incident je nazvao sabotaža.
(Jutarnji list)
