Za rešavanje ovog problema potrebna su ulaganja od najmanje 255 milijardi evra, dok stručnjaci upozoravaju da već svaki deseti građanin EU ima problem sa pristupom bezbednoj vodi
Pored mediteranskih zemalja, suša i alarmantno nizak nivo vode zahvatili su i istočnu Evropu, uključujući Ukrajinu, Belorusiju i Poljsku
Dok političari širom Evrope zabrinuto gledaju ka globalnim sukobima, jedan tihi, ali potencijalno razoran problem bukti ispod površine - Evropa ostaje bez vode. Ekstremne suše, klimatske promene i šokantno dotrajala infrastruktura prete da ostave milione ljudi bez osnovnih uslova za život, a situacija je već sada kritična.
Crveni alarm u pojedinim zemljama
Iako Evropska unija u celini koristi samo oko 5,8 odsto raspoloživih resursa slatke vode, taj prosek krije zastrašujuću istinu o pojedinim državama.
Apsolutni rekorder po ugroženosti je Kipar, koji se praktično nalazi u stalnom vanrednom stanju. Ova ostrvska država koristi neverovatnih 72 odsto svojih resursa vode, dok tokom leta ta brojka skače na alarmantnih 92 odsto. Vlasti su već primorane da apeluju na građane da smanje potrošnju, dok se ubrzano grade postrojenja za desalinizaciju morske vode.
Odmah iza Kipra nalazi se Malta, čija potrošnja vode leti dostiže 67 odsto raspoloživih resursa. U dubokoj "zoni upozorenja" tokom vrelih meseci nalaze se i druge mediteranske zemlje:
- Grčka (37 odsto)
- Rumunija (34 odsto)
- Portugal (31 odsto)
- Italija (27 odsto)
- Španija (26,5 odsto)
Pored juga, najnoviji izveštaji za 2026. godinu pokazuju da se suša katastrofalno širi i istokom kontinenta. Upozorenja i alarmi su upaljeni u Ukrajini i Belorusiji, dok Poljska i baltičke zemlje beleže kritično nizak vodostaj reka i ozbiljan deficit vlage u zemljištu.
Cevi stare i po 70 godina kao tempirana bomba
Međutim, nije samo klima kriva za ovakav scenario. Zastrašujući je podatak da u regiji Bazilikata na jugu Italije čak 70 odsto pijaće vode iscuri iz šupljih cevi i nikada ne stigne do slavina. Italijanske mreže potiču još iz četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, a njihova kompletna zamena trenutno deluje finansijski neodrživo.
Bugarska ima ubedljivo najveće gubitke u EU, jer iz njenih cevi iscuri preko 60 odsto vode. Ništa bolja situacija nije ni u Hrvatskoj, gde se gubi oko 50 odsto pijaće vode, dok Irskoj curi više od 50 odsto, a Rumuniji preko 40 odsto. Problem u ovim zemljama, kao i u Mađarskoj, nije tolika oskudica vode u prirodi, već loš sistem snabdevanja i izostanak investicija.
Za spas je potrebno neverovatnih 255 milijardi evra
Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da se približno svaki deseti stanovnik EU već suočava s problemima u pristupu bezbednoj i čistoj vodi. Organizacija "Water Europe" apeluje da je Evropi hitno potrebno da uloži čak 255 milijardi evra u narednih šest godina kako bi se zaštitili vodni resursi i zaustavilo katastrofalno curenje. Samo za sprovođenje postojećih zakona o vodama trenutno fali 23 milijarde evra godišnje.
