Rubio je de fakto najuticajniji američki zvaničnik u Venecueli, upravljajući prihodima zemlje i donoseći ključne odluke bez fizičkog prisustva
Delsi Rodrigez, sada vršilac dužnosti predsednika, blisko sarađuje sa Rubiom i konsultuje ga oko kadrovskih i političkih odluka, ali njihov odnos nije ravnopravan
Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio postao je, prema pisanju lista Njujork tajms (NYT) na osnovu više od deset sagovornika iz Vašingtona i Karakasa, ključna figura u upravljanju Venecuelom nakon hapšenja svrgnutog predsednika Nikolasa Madura, sa značajnim uticajem na finansije, energetiku i političke odluke te zemlje.
Za šest meseci nakon što su američke snage izvele operaciju hapšenja Madura, Rubio je postao de fakto najuticajniji američki zvaničnik u toj zemlji, u meri koja, prema oceni lista, nije viđena od vremena kada je Pol Bremer2003. godine upravljao okupiranim Irakom.
Prema navodima više od deset zvaničnika i osoba bliskih vladama SAD i Venecuele, Rubio sada ima ključni uticaj na finansije Venecuele, raspodelu prirodnih resursa i rad vlade.
Iako od preuzimanja kontrole nad situacijom nije lično posetio Venecuelu, Rubio je, kako se navodi, uključen u svakodnevno upravljanje zemljom i održava bliske kontakte sa Delsi Rodrigez, nekadašnjom potpredsednicom Madura koja sada obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika uz podršku Vašingtona.
Njih dvoje, prema pisanju lista, komuniciraju na španskom jeziku putem aplikacije WhatsApp, razmenjujući poruke, čestitke i fotografije.
Tramp upravlja prihodima Venecuele?
Ipak, odnos Rubija i Rodrigez nije ravnopravan partnerski odnos, već, kako napominje njujorški list, predstavlja primer politike administracije američkog predsednika Donalda Trampa u kojoj SAD koriste svoju moć bez obzira na pitanja suvereniteta i međunarodnog prava.
Posebno značajan aspekt američkog uticaja predstavlja kontrola nad prihodima Venecuele.
Prema saznanjima lista, američko Ministarstvo finansija prima prihode od većine venecuelanskog izvoza, a zatim ih preko bankarskog sistema vraća venecuelanskoj vladi pod uslovima koje određuje Vašington.
Takav sistem, pojašnjava NYT, omogućio je Rubiju da zaustavi neke od oblika korupcije, ali je istovremeno povećao zavisnost venecuelanske vlade od američkih odluka.
Rubio takođe nadgleda primenu američkih sankcija prema Venecueli, odlučujući koje kompanije mogu da posluju u toj zemlji i pod kojim uslovima, a radio je i na promeni politike u naftnom sektoru i povećanju prisustva američkih kompanija.
Delsi Rodrigez se, prema pisanju lista, sa Rubiom konsultuje i oko kadrovskih odluka, prvenstveno u vezi s imenovanjima u sektoru odbrane.
Nakon hapšenja Madura 3. januara, Rubio je telefonom razgovarao sa Delsi Rodrigez i, na španskom jeziku, poručio joj da, kako tvrde izvori, ima izbor između saradnje sa SAD ili šire vojne akcije koja bi mogla da pogodi infrastrukturu, vojne baze i visoke zvaničnike.
Posle pregovora, Rodrigez je pristala na saradnju.
Rubio je među američkim zvaničnicima dobio nadimak "kralj-namesnik", po tituli koju su nosili moćni upravnici Španskog carstva pre nezavisnosti Venecuele u 19. veku.
Kako je Rodrigez formirala novu vladu, Rubio je učestvovao u izboru ključnih kadrova i podsticao uklanjanje Madurovih porodičnih i poslovnih saveznika, piše NYT dodajući da je Rubio svojevremeno odbio zahtev Rodrigez za većom finansijskom samostalnošću i ukidanjem ekonomskih sankcija Karakasu.
Vašington je, prema navodima lista, takođe uticao na venecuelanske vlasti da predaju osobe koje traži američko pravosuđe.
Tako je u februaru uhapšen Aleks Sab, milijarder blizak Maduru, koji je potom izručen SAD.
Kontrola javnih nastupa
Prema pisanju lista, Vašington utiče i na javne nastupe Delsi Rodrigez.
Kada je voditelj Foks Njuza želeo da je intervjuiše, ona mu je navodno rekla da bi Tramp morao da odobri njeno pojavljivanje.
Kada je venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Hil objavio osudu američkog napada na Iran, Trampova administracija zatražila je od Rodrigez da objava bude uklonjena, što je i učinjeno nekoliko sati kasnije.
Prema oceni lista, time je praktično priznato da Venecuela više samostalno ne vodi svoju spoljnu politiku.
Prema pisanju NYT-a, ko će dugoročno predvoditi zemlju i dalje nije jasno, a najpopularnija opoziciona političarka Marija Korina Mačado ostaje snažna figura, ali ima protivnike među bezbednosnim i vojnim strukturama, zbog čega je Rubio, odlučio da sarađuje sa Rodrigez.
Politički analitičari ocenjuju da bi Rodrigez mogla da pokušati da odloži izbore do kraja Trampovog mandata, nadajući se da će pritisak oslabiti pod njegovim naslednikom.
Međutim, kako naglašava Njujork tajms, za sada, odluka o tome kada će Venecuela izaći na izbore, nije u njenim rukama, već u rukama Marka Rubija.
(Tanjug)
