Od početka rata u Ukrajini stručnjaci govore da je ruska ekonomija na putu ka KRAHU: Ovo je prava istina!

Nakon četiri godine rasta uprkos sankcijama, zapadni ekonomisti sve glasnije govore da ruskoj ratnoj ekonomiji ističe vreme.

Novi izveštaj Instituta Kil o svetku ekonomiju navodi da se Rusija sada suočava sa “strukturnim iscrpljivanjem”. Čarls Heker iz instituta RUSI smatra da je “Rusija verovatno već u recesiji”. Najdžel Gold-Dejvis iz Međunarodnog instituta za strateške studije govori o “nadolazećoj krizi u ruskoj političkoj ekonomiji”. Čak i zvanični ruski podaci ukazuju na pad BDP-a od 0,2 odsto u prvom kvartalu, u odnosu na isti period prethodne godine.

Od početka invazije na Ukrajinu početkom 2022, Rusija je pod vođstvom Vladimira Putina uporno prkosila onima koji su predviđali ekonomski slom, piše “Ekonomist” u svojoj analizi. Zaobilazila je zapadne sankcije preusmeravanjem trgovine ka zemljama poput Kine i Indije, dok je obilne fiskalne rezerve trošila na vojsku, infrastrukturu i socijalna davanja. Između 2022. i 2025. ruski BDP po glavi stanovnika, prilagođen inflaciji, porastao je za 12%. To, kako ceni list, nije naročito impresivno u poređenju s drugim tržištima u razvoju, poput Kine ili Indije, a dodatno je ulepšano rastom vojne proizvodnje koja ne koristi direktno domaćinstvima - ali je ipak bolje od mračnih prognoza.

Uprkos novim pritiscima, ruska ratna ekonomija nije pred kolapsom, navodi se u analizi.

Situacija se ovako objašnjava

• Slaba zvanična statistika - povećanje PDV-a u januaru, sa 20 na 22%, podstaklo je Ruse da obave mnogo kupovina krajem 2025, čime je rast u tom kvartalu veštački povećan na račun narednog. Početkom 2026. takođe je bilo manje radnih dana nego godinu ranije, a vreme je bilo loše čak i po ruskim standardima.
• Poverenje potrošača je opalo, prema pokazatelju koji prati nezavisni istraživački centar Levada. Ipak, taj pad je sa nivoa blizu istorijskog maksimuma.
• Posao je možda nešto teže pronaći nego pre godinu ili dve, ali nezaposlenost je i dalje blizu rekordno niskog nivoa od oko 2%.
• Rusiji takođe postaje sve teže da izvozi fosilna goriva - žilu kucavicu njene ekonomije - pošto Ukrajina pojačava napade na njenu energetsku infrastrukturu, dok su cene nafte pale sa vrhunaca dostignutih tokom rata sa Iranom. I pored toga, ukupni izvoz robe u aprilu - prema poslednjim dostupnim zvaničnim podacima - bio je nešto veći nego prethodne godine.

Kompanije i oligarsi u plusu

U nekim segmentima ekonomija se čak poboljšava. Inflacija je pala na polovinu nedavnog vrhunca od preko 10%. Realne zarade, koje su već 25% više nego 2019, nastavljaju da rastu.

Mnoge kompanije posluju sasvim dobro. U prvih pet meseci 2026. nacionalni avioprevoznik “Aeroflot” prevezao je putnike na rutama ukupne dužine 40 milijardi kilometara - gotovo desetinu više nego u istom periodu prošle godine.

Oligarsi, čini se, prolaze još bolje. Prodaja luksuznih automobila prokrijumčarenih sa Zapada naglo raste – kako navodi “Ekonomist” ove godine kupili su 80% više “lamborginija” nego 2025.

Ruska otpornost

Ova otpornost u velikoj meri počiva na snažnom fiskalnom podsticaju države. Prošle godine vlada je na oružane snage potrošila iznos jednak 7–8% BDP-a. Oni koji predviđaju krizu tvrde da takva ogromna potrošnja izvlači radnu snagu iz ostatka privrede i istovremeno iscrpljuje državne finansije.

Ipak, ruska vojna potrošnja predstavlja povećanje od svega 3–4 procentualnih poena BDP-a u odnosu na predratni nivo. To nije beznačajno, kako ceni list, ali nije ni dovoljno da izazove ogromne sekundarne potrese. Civilna ekonomija pre stagnira nego što se smanjuje.

Ruski fiskalni problemi, u međuvremenu, još nisu akutni.

Da bi finansirala rat u Ukrajini, vlada može da:

• Povećava poreze, kao što je nedavno PDV. Preostali manjak - trenutno oko 3% BDP-a - može se pokriti crpljenjem iz rezervnih državnih fondova.
• Može se i zaduživati na domaćem tržištu, koje je pod snažnom državnom kontrolom.
• U krajnjoj nuždi, Putinovi finansijski upravljači mogli bi da posegnu za depozitima kompanija i građana u rubljama, što bi bio poslednji potez sa ozbiljnim posledicama.

Zaključak

Rusija ove godine može da očekuje rast BDP-a od oko 1% - približno koliko i Francuska ili Kanada. Strože sankcije, poput onih koje je Velika Britanija uvela 16. juna, mogle bi da donekle uspore taj rast. Isto važi i za cene nafte, ukoliko nastave da padaju, kao i za eventualnu eskalaciju ukrajinskih napada na rusku naftnu infrastrukturu.

Ali, kako se zaključuje u analizi, bilo bi potrebno nešto daleko radikalnije da Putinova ratna ekonomija prestane da se kreće svojim tokom.