Sunčeva energija lakše dospeva do tla, što utiče na atmosferu i uzrokuje dugotrajne toplotne talase i formiranje toplotnih kupola
Ekstremne vrućine dodatno pogoršavaju sušu u Evropi
Hiljade ljudi je umrlo ovog leta, iznova se obaraju temperaturni rekordi, a u protekla 24 sata i desetine hiljada građana je evakuisano samo iz Francuske i Španije zbog toplotnih talasa koji od juna, sa povremenim pauzama, "prže" Evropu, posebno zapad kontinenta. Istraživači iz Španije i britanskog "Met ofisa" sada su otkrili uzrok ovako ekstremnih temperatura i on je prilično iznenađujući - sve je manje zagađenja koje nam je bilo svojevrsni "suncobran".
Evropa je, kao što je poznato, kontinent koji se najbrže zagreva na svetu. Sada je 2,3 stepena Celzijusa topliji nego što je bio u predindustrijskom dobu, dok je globalni prosek porastao za oko 1,3 stepena. Ovako naglo zagrevanje Starog kontinenta prevazišlo je očekivanja naučnika, koji su dugo pokušavali da objasne njegov uzrok i zabrinuti su zbog sve učestalijih smrtonosnih toplotnih talasa.
Sada su istraživači iz Španije i britanski meteorolozi zaključili da se najveći deo dodatnog zagrevanja u Evropi može povezati sa smanjenjem emisije čestica u atmosferu tokom poslednjih decenija. Potpisivanje Montrealskog protokola 1987. godine, imalo je za cilj zaštitu Zemljinog ozonskog omotača i dovelo je do opšteg smanjenja emisije aerosola i drugih sitnih čestica u atmosferu.
Naučnici veruju da to smanjenje zagađivača deluje dvostruko:
- Direktno: Čistiji vazduh omogućava da veća količina sunčeve svetlosti dopre direktno do tla.
- Indirektno: Promene u atmosferskim strujanjima zadržavaju topao vazduh znatno duže iznad Evrope.
Zemlja ostala bez "suncobrana"
Drugim rečima, ostali smo bez "suncobrana" koji je sprečavao da ta količina vrelog vazduha prodre do tla, piše britanski list "Telegraf". Do osamdesetih godina Evropa se zagrevala sporije od ostatka sveta, jer su štetne čestice u atmosferi delovale poput svojevrsnog štita od Sunčevog zračenja. Od tada se, međutim, zagreva brže od globalnog proseka.
Profesor Markus Donat iz Centra za superračunare u Barseloni objasnio je da čistiji vazduh propušta više Sunčeve svetlosti do površine, dok dodatna energija menja atmosfersku cirkulaciju i dovodi još više toplote u zapadnu Evropu.
Aerosoli, naročito sulfati, odbijaju deo Sunčevog zračenja nazad u svemir i na taj način hlade planetu. Kada ih ima manje, Zemlja apsorbuje više toplote, posebno u polarnim oblastima, čime se smanjuje temperaturna razlika između polova i ekvatora. Ta razlika je ključna za održavanje mlazne struje, snažnog vazdušnog toka u višim slojevima atmosfere koji ima presudan uticaj na vremenske prilike. Mlazna struja se kreće sa zapada ka istoku i formira velike talase, poznate kao Rosbijevi talasi, nastale usled Zemljine rotacije.
Uobičajeno je da se ovi talasi neprekidno pomeraju, ali manja temperaturna razlika između polova i tropskih oblasti, kojoj delimično doprinosi smanjenje količine sulfata u atmosferi, dovodi do njihovog gotovo potpunog usporavanja. Zbog toga se vremenski obrasci duže zadržavaju na jednom mestu, pa Evropa ostaje zarobljena ispod takozvanih toplotnih kupola, uz dugotrajne ekstremno visoke temperature.
Stručnjaci smatraju da je upravo ovaj mehanizam doprineo ovogodišnjem toplotnom talasu, kao i ekstremno toplim evropskim letima 2003, 2006, 2015, 2018. i 2019. godine, koja su odnela desetine hiljada života i izazvala velike gubitke u poljoprivredi.
Pošto su emisije sulfata danas uglavnom stabilizovane, naučnici smatraju da bi i dodatno zagrevanje Evrope moglo da uspori, jer će budući rast temperature uglavnom zavisiti od emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Klimatske promene pogoršavaju sušu
Ekstremne vrućine, dodatno pojačane klimatskim promenama, ovog leta ubrzano "isušuju" Evropu i pogoršavaju sušu širom kontinenta, pokazuje nova naučna analiza.
Kako piše britanski list "Gardijan" pozivajući se na analizu konzorcijuma naučnika "World Weather Attribution" (WWA), rekordni toplotni talasi doveli su do toga da užarena atmosfera znatno brže izvlači vlagu iz reka, jezera, zemljišta i biljaka. Klimatske promene učinile su ovakvu ekstremnu sušu i isušivanje zemljišta 80 puta verovatnijim u zapadnoj, a 40 puta u istočnoj Evropi.
Suše su se do sada uglavnom povezivale sa manjkom padavina, ali je prošla zima u zapadnoj Evropi bila kišovita. Naučnici smatraju da klimatske promene menjaju prirodu suša na kontinentu i da su ovog leta upravo ekstremno visoke temperature glavni uzrok njihovog intenziteta. Prema analizi, sadašnja suša u zapadnoj Evropi ocenjuje se kao ekstremna, dok bi u svetu bez klimatskih promena bila svrstana u umerenu.
Analiza obuhvata period do kraja juna, odnosno sam početak leta, ali su posledice već ozbiljne. Mnoge evropske zemlje uvele su vanredna ograničenja potrošnje vode.
- Već u proleće, pre nego što leto uopšte počne, primećujemo znatno veću sklonost ka isušivanju zemljišta. To je posledica našeg delovanja. Kako temperatura raste, atmosfera postaje sve "žednija" i izvlači vlagu iz reka, jezera i zemljišta. Što je vazduh topliji, to se zemljište brže isušuje - rekao je dr Dominik Šumaher sa Savezne visoke tehničke škole (ETH) u Cirihu i dodao da je ovogodišnja suša počela čak dva meseca ranije nego velika suša iz 2022.
Bez hitne reakcije, ovakva leta će postati uobičajena
Ovog leta zabeleženi su i izuzetno povoljni uslovi za izbijanje velikih požara u zapadnoj Evropi. Razorni šumski požari već su zahvatili Španiju i Francusku, gde je oko 30.000 ljudi evakuisano. S druge strane, poljoprivrednici se suočavaju sa sa ekstremno isušenim zemljištem otkako se vode merenja, zbog čega se očekuje da će Evropa izgubiti oko devet miliona tona žitarica.
- Najalarmantnije je to što se ovakvi uslovi javljaju već pri globalnom zagrevanju od 1,4 stepena Celzijusa. Ako emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave da rastu i temperatura poraste na 2,8 stepeni, kako predviđaju projekcije, verovatnoća ovako intenzivnog isušivanja mogla bi da se udvostruči. Bez brzog i odlučnog smanjenja emisija, Evropu očekuje budućnost u kojoj će ovakva vrela i sušna leta postati uobičajena - istakla je dr Marijam Zaharija sa Imperijal koledža u Londonu, koja je učestvovala u istraživanju.
Izvršni sekretar Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, Simon Stil, poručio je da su sve češće suše ozbiljno upozorenje da se planeta pregreva.
