EVROPA SE PRETVARA U PEĆNICU! Naučnici upozoravaju da je ovo TEK POČETAK: Kontinent se zagreva brže nego bilo koji drugi na svetu

Drugi rekordni toplotni talas koji je za samo mesec dana pogodio Francusku, Britaniju, Španiju, Italiju i druge zemlje uklapa se u zabrinjavajući trend: tokom poslednje tri decenije Evropa se zagreva brže nego bilo koji drugi kontinent.

Crvena upozorenja zbog ekstremnih vrućina izdata su u Francuskoj, Španiji i drugim zemljama zapadne i centralne Evrope, dok u Grčkoj bukte šumski požari, a meteorolozi najavljuju da će se toplotni talas dodatno pojačati narednih dana, uz temperature koje će na pojedinim područjima prelaziti 40 stepeni Celzijusa.

Evropa se doslovno kuva pod toplotnom kupolom izazvanom takozvanim “omega blokom”, masivnim grebenom visokog vazdušnog pritiska koji se učvrstio nad kontinentom. Ovaj vremenski sistem zarobljava vreli saharski vazduh ispod sebe poput poklopca na ekspres loncu. A direktno ispod njega je Francuska, gde su temperature dostigle 43 stepeni Celzijusa, zbog čega su zatvorene škole, otkazane železničke linije i privremeno isključen jedan nuklearni reaktor.

Evropa se zagreva najbrže

Ovaj junski omega blok početkom leta drugi je veliki toplotni talas koji je pogodio Evropu u samo dva meseca. Naučnici upozoravaju da će, kako globalne temperature rastu, ovakvi događaji dolaziti ranije u proleće, trajati duže u jesen i postajati sve intenzivniji.

Kako kažu, klimatske promene su doslovno “turbo-punjač” za rast temperatura.

A Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu - tokom poslednjih 30 godina zagrevala se više nego dvostruko brže od globalnog proseka, prema podacima Svetske meteorološke organizacije i Kopernikusa, evropske opservatorije za posmatranje Zemlje.

Prosečne temperature u Evropi porasle su za približno 0,56 stepeni Celzijusa po deceniji od sredine 1990-ih.

Zašto se Evropa najbrže zagreva

Emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, nastale ljudskim aktivnostima, pokreću dugoročni rast globalnih temperatura, zbog čega toplotni talasi postaju sve intenzivniji i dugotrajniji.

Ali, kako piše “Njujork tajms”, lokalni faktori određuju kako se taj višak toplote raspoređuje širom sveta - i zašto temperature u nekim regionima rastu brže nego u drugima.

• Na krajnjem severu Evrope, toplija atmosfera topi morski led koji je nekada prekrivao ogromne delove Arktika. To ostavlja više tamne površina okeana da apsorbuje sunčevu energiju i dodatno ubrzava zagrevanje u arktičkom području i oko njega.
• Kontrola zagađenja je drugi faktor zbog kojeg se Evropa zagreva tako brzo. Smanjenje industrijskih emisija pozitivno je uticalo na kvalitet vazduha, ali je istovremeno smanjilo količinu sitnih čestica u atmosferi - aerosola - koje inače odbijaju deo sunčevog zračenja nazad u svemir.
• Takođe, sve je manje snega koji bi reflektovao Sunčevu energiju. Prošle godine je površina pod snegom u Evropi na vrhuncu sezone bila za oko trećinu manja od proseka, prema podacima Kopernikusa. To znači da je više tla ostalo izloženo direktnom zagrevanju, naročito u Skandinaviji i evropskom delu Rusije.

Ove promene na kopnu i moru menjaju i način kretanja vazdušnih masa iznad Evrope, što bi moglo da dovede do češćih ekstremnih toplotnih talasa poput ovog.

"Dvostruko mlazno strujanje"

Temperaturna razlika između vrelog ekvatora i hladnog Severnog pola jedan je od glavnih pokretača vremenskih obrazaca na severnoj hemisferi. Ali, kad u Evropi svakog proleća ima manje snega, a na severu manje leda, ta razlika se smanjuje. Naučnici su u studiji iz 2020. pokazali da to može da promeni tok mlazne struje - snažnog pojasa zapadnih vetrova koji usmerava vremenske prilike - na način koji pogoduje dugotrajnim letnjim toplotnim talasima nad kontinentom.

Poslednjih decenija naučnici su takođe primetili da se mlazna struja iznad Evrope sve češće deli na dve grane, stvarajući područje slabih vetrova u kojem toplota može danima da ostane zarobljena.

• U normalnim okolnostima, mlazna struja omogućava dotok svežeg i hladnijeg okeanskog vazduha iz Atlantika ka Evropi
• Ali, kad se podeli na dve grane, oblast visokog pritiska između njih remeti uobičajeno kretanje vremenskih frontova
• Zbog toga nekoliko vrelih letnjih dana može da preraste u toplotni talas koji traje nedeljama - sa smrtonosnim posledicama. Poslednjih dana u Francuskoj se 40 ljudi utopilo dok su pokušavali da se rashlade od nesnosnih temperatura.

Studija iz 2022. pokazala je da je gotovo sav nedavni porast učestalosti i intenziteta toplotnih talasa u zapadnoj Evropi povezan sa ovim obrascima tzv. “dvostrukog mlaznog strujanja”. Ipak, naučnici još nisu sigurni da li klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem čine ove obrasce češćim ili dugotrajnijim.

Tokom katastrofalnog toplotnog talasa 2003. u Evropi, koji je odneo čak 70.000 života širom kontinenta, dvostruka mlazna struja zadržala se 29 dana.

BONUS VIDEO