"TIHI UBICA" Sve što treba da znate o toplotnim talasima koji PRŽE SRBIJU I EVROPU: Svake godine odnese pola miliona života

Toplotni talasi - koje lekari nazivaju "tihim ubicom" - postaju sve intenzivniji i učestaliji kako se planeta zagreva. Tekući talas ekstremnih vrućina, samo u Francuskoj je odneo već 42 života - ljudi su se utopili u pokušaju da se rashlade, dok se širom Evrope obaraju rekordi. Toplotni talas stigao je u Srbiju i trajaće narednih sedam dana.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je jutros upozorenje za područje Srbije na veoma visoke temperature u periodu od petka, 26. juna, do četvrtka, 2. jula.

Toplotni talas, koji će u većem delu Srbije početi danas, trajaće za vikend, kao i početkom sledeće sedmice. Maksimalna prognozirana temperatura danas će biti u intervalu od 32 do 36 stepeni, a zatim se u većini mesta očekuje od 35 do 39.

Toplotni stres koji se javlja kada telo pokušava da reguliše unutrašnju temperaturu, u porastu je širom sveta za 22 odsto, što je skoro milijardu ljudi više nego 1970. godine, pokazuje studija Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF).

Najranjivija područja, gde je prosečan broj toplotnih epizoda između 2015. i 2024. godine porastao na 133, su:

• Južna Evropa
• Severna Amerika
• Južna Amerika

Koliko bi trebalo da brinemo zbog vrućina i kako možemo da se zaštitimo u svetu koji se menja pod uticajem klimatskih promena?

Koliko ljudi umire zbog vrućine

Procenjuje se da visoke temperature svake godine odnesu oko pola miliona života širom sveta. To je više nego što godišnje strada u ratovima ili terorističkim napadima, ali manje nego što umire u saobraćajnim nesrećama ili zbog zagađenja vazduha.

Ipak, vrućina se retko navodi kao neposredan uzrok smrti. Razlog je to što ekstremne temperature uglavnom deluju posredno. Većina ljudi ne umire direktno od vrućine, već zato što ona pogoršava postojeće zdravstvene probleme, poput bolesti srca, pluća ili bubrega, piše "Gardijan".

Kako ekstremna vrućina utiče na zdravlje

Visoke temperature predstavljaju veliko opterećenje za organizam. Srce i bubrezi rade pojačanim intenzitetom kako bi održali normalnu telesnu temperaturu. Kod ljudi koji već imaju hronične bolesti, dodatni napor može biti koban čak i pre nego što dođe do toplotnog udara.

Vrućina ima i druge posledice po zdravlje. Tokom toplotnih talasa:

• raste broj nesreća
• pogoršava se kvalitet vazduha
• češći su veliki šumski požari
• ali i nestanci električne energije, što dodatno opterećuje zdravstveni sistem

Zašto su tople noći problem

Kada su dani toliko vreli da otežavaju normalno funkcionisanje, a noći ne donose osveženje, organizam nema priliku da se oporavi. Tako se posledice dnevne vrućine dodatno nagomilavaju.

U mnogim evropskim zemljama meteorolozi noći u kojima temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusa nazivaju "tropskim noćima". U Španiji, koja je navikla na ekstremne vrućine, noći sa temperaturama iznad 25 stepeni nazivaju "ekvatorijalnim" ili "užarenim". Poslednjih godina neformalno se koristi i nova kategorija za noći toplije od 30 stepeni - "paklene noći".

Ko je najugroženiji

Najvećem riziku izloženi su ljudi koji moraju da borave na otvorenom tokom velikih vrućina - građevinski radnici, poljoprivrednici, beskućnici i drugi.

Međutim, najveći broj smrtnih slučajeva vezanih za vrućinu beleži se među starijim osobama, naročito onima koje imaju hronične bolesti. Žene češće umiru od posledica visokih temperatura nego muškarci, piše "Gardijan".

U većem riziku su i siromašniji građani, jer ređe imaju klima-uređaje, dobro izolovane domove ili pristup zelenim površinama koje ublažavaju vrućinu.

Zašto velika vlažnost vazduha pojačava osećaj vrućine

Znojenje je najvažniji mehanizam kojim se telo hladi. Kada znoj isparava sa kože, snižava telesnu temperaturu.

Međutim, kada je vazduh veoma vlažan, znoj teže isparava i zadržava se na koži. Telo tada mnogo teže uspeva da se rashladi. Zbog toga subjektivni osećaj temperature može biti i nekoliko stepeni viši od stvarne temperature, što ponekad može predstavljati razliku između života i smrti.

Zašto toplotni talasi postaju sve intenzivniji

Više od jednog veka sagorevanja fosilnih goriva dovelo je do nagomilavanja gasova staklene bašte u atmosferi. Oni zadržavaju toplotu i zagrevaju planetu.

Prosečna globalna temperatura porasla je za oko 1,3 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, dok je zagrevanje kopna još izraženije. To podiže osnovni temperaturni nivo i čini ekstremne vrućine mnogo češćim.

Postoje i indicije da klimatska kriza utiče na slabljenje mlazne struje u atmosferi. Naučnici smatraju da to povećava verovatnoću pojave takozvanih "toplotnih kupola" - oblasti visokog pritiska koje danima ili čak nedeljama zadržavaju vreo vazduh nad istim područjem.

Zar klimatske promene neće smanjiti broj smrti od hladnoće

Hladno vreme danas odnosi više života nego vrućina, čak i u toplijim delovima sveta poput podsaharske Afrike i južne Azije.

Ipak, kako temperature rastu, očekuje se da će broj smrti povezanih sa vrućinom rasti mnogo brže nego što će opadati broj smrtnih slučajeva izazvanih hladnoćom.

Kada su naučnici analizirali 854 evropska grada, utvrdili su da će broj smrti povezanih sa temperaturom rasti u svim scenarijima emisije štetnih gasova, čak i kada se uzme u obzir prilagođavanje stanovništva novim uslovima.

Kako se možemo prilagoditi sve češćim toplotnim talasima

Najvažniji korak jeste smanjenje upotrebe fosilnih goriva i smanjenje emisija gasova staklene bašte. Takođe je važno očuvanje šuma i močvarnih područja koja apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere.

Urbanisti smatraju da gradove treba projektovati tako da imaju manje betona i automobila, a više parkova, drveća i vodenih površina. Na taj način može se ublažiti efekat urbanih toplotnih ostrva, zbog kojeg su gradovi znatno topliji od okolnih ruralnih područja.

Zgrade sa klima-uređajima ili sistemima pasivnog hlađenja mogu smanjiti broj smrtnih slučajeva, kao i efikasan zdravstveni sistem i blagovremena upozorenja na opasne vremenske uslove.

Da li klima-uređaji dodatno pogoršavaju problem

Klima-uređaji povećavaju emisije gasova koji zagrevaju planetu ukoliko koriste električnu energiju proizvedenu sagorevanjem fosilnih goriva, što je i dalje slučaj u velikom delu sveta. Ipak, kako elektroenergetski sistemi postaju čistiji, i njihov negativan uticaj se smanjuje.

Neki stručnjaci smatraju da je veliki broj smrti izazvanih vrućinom dovoljan razlog za širu upotrebu klima-uređaja, posebno među najugroženijim grupama stanovništva, čak i ako to donekle doprinosi dodatnom zagrevanju.

Komitet za klimatske promene Ujedinjenog Kraljevstva ove godine preporučio je da svi domovi za stare i bolnice dobiju klima-uređaje u narednih 10 godina, a sve škole u narednih 25 godina.

Kako da ostanemo bezbedni tokom toplotnog talasa

Najjednostavniji savet je da izbegavate boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana i da se, kad god je moguće, sklonite u hlad ili zatvoren prostor.

Da biste rashladili dom, držite prozore zatvorenim tokom dana, a otvarajte ih uveče i noću kada spoljašnja temperatura postane niža od one u kući. Spustite roletne ili navucite zavese kako biste sprečili direktno zagrevanje prostorija sunčevim zracima.

Lekari takođe preporučuju:

• redovno unošenje vode
• nošenje lagane i široke odeće
• obraćanje pažnje na starije, bolesne i druge ugrožene osobe u svom okruženju

Kako javlja Swiss Info, a prenosi Tanjug, studija Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti u Lucernu u centralnoj Švajcarskoj pokazala je da je moguće ublažiti osećaj toplote u prostoru bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje (FOPH). Tako mogu da budu korisni sledeći saveti:

• Mirisi u prostorijama poput mentola, nane, limuna i ruzmarina, mogu da utiču na "termalnu udobnost" i stvaraju osećaj svežine.
• Čaršavi od pamučnog satena su izuzetno efikasni, naročito u plavo-zelenim tonovima, jer ova tkanina znatno bolje odvodi toplotu u poređenju sa debljim pamučnim materijalima kao što je flanel.
• Zvuci prirode takođe utiču na percepciju toplote, jer mozak kombinuje informacije iz više čula, a zvuci poput tekuće vode ili šume mogu da povećaju toleranciju na visoke temperature, ističu istraživači.
• Boje utiču na ljudsku psihu, pa je tako sobna temperatura pod plavičastim ili hladnim belim svetlom procenjena znatno nižom nego pod toplim belim osvetljenjem.

(Guardian, Tanjug)