"Ja više nisam dečak", rekao je Dejvi (15) nakon iskustava koja su ga, kao i njegovog brata, prerano odraslima zbog tragedije i potrebe da pomažu u spašavanju
Nakon gubitka porodice, dečaci su se sa ocem preselili u Kolumbiju, misleći da ih tu čeka novi početak
Braća Vinder (17) i Dejvi (15) Delfin, preživela su razorne zemljotrese u dve zemlje u razmaku od samo mesec i po dana. Najpre onaj u Venecueli, koji je usmrtio više od 6.300 ljudi i u kojem su stradali njihova majka, mlađi brat i baka, a potom i jučerašnji snažan potres u Kolumbiji u kojem još traju akcije spasavanja i broj žrtava nije konačan.
Vinder i Dejvi su preživeli dva snažna zemljotresa koja su pogodila Venecuelu 24. juna - prvi jačine 7,2 stepena po Rihterovoj skali pogodio je područje oko 160 kilometara zapadno od Karakasa, a posle 39 sekundi usledio je snažniji potres jačine 7,5 stepeni.
Posle nezapamćene katastrofe, dečaci su danima tragali za svojom porodicom pod ruševinama u najteže pogođenom, priobalnom pordučju La Gvariji. Stariji brat je razbijao beton, testerisao armaturu i gurao dalje kroz prašinu iako potpuno iscrpljen dok je sunce peklo. Istrajavao je dok su se znatno krupniji i snažniji muškarci oko njega rušili, pisao je ranije "Njujork tajms". Tek 25. dana je duboko u ruševinama pronašao ono za čim je tragao sa mlađim bratom, ocem i očuhom. Prepoznao je cvetnu haljinu. Znao je da je to telo njegove bake. Nadao se da su njegova majka i mlađi brat odmah pored nje.
Zagrlili su se i zatvorili oči, kad su ih otvorili - njihove zgrade nije bilo
Vinder i njegov brat Dejvi živeli su sa bakom Karmen (69), majkom Jusmani (35) i bratom Mojsesom (10) u stanu na prvom spratu dvanaestospratnice izgrađene u okviru državnog socijalnog stanovanja. Jusmani je baš u to vreme počela da radi u obližnjem klubu na plaži, odmaralištu za bogatije Venecuelance.
Tog 24. juna, kada je zemljotres pogodio Venecuelu, stariji dečaci su otišli da se igraju u akva-parku. Na putu do kuće, ispričali su, tlo je počelo da se trese - zagrlili su se i zatvorili oči. Kada su ih otvorili - njihove zgrade više nije bilo.
To veče su proveli spašavajući preživele, a od tada su neprekidno kopali po ruševinama. Njihov otac Dejvid Delfin (44), po zanimanju berberin, bio je u braku sa njihovom majkom 14 godina, posle čega su se razveli. Njihov očuh, Đovani Beroteran (50), bio je sa njom četiri godine. Dvojica muškarca su radila rame uz rame kako bi pronašli ženu koju su obojica voleli.
"Ja više nisam dečak"
Dejvid je rekao da zna koliko je ovaj posao opasan za njegove sinove, ali je dodao da nije znao kako da ih spreči da tragaju za svojim najmilijima. Kako piše "Tajms", ljudi koji su tragali za članovima porodica su decu poput Vindera i Dejvija zvali "krtice" jer su mogli da se uvuku u najuže prolaze u srušenim objektima i osvetljavaju mobilnim telefonima i lampama odraslima da mogu da vide ima li preživelih. Na nekom drugom mestu ovaj posao bi radili isključivo profesionalci. Ali Venecuela, čije su službe oslabljene godinama lošeg upravljanja, korupcije i američkih sankcija, prepustila je izvlačenje tela uglavnom preživelim civilima i dobrovoljcima.
- Ja više nisam dečak - rekao je 15-godišnji Dejvi jednog dana.
Dan nakon pronalaska bake Karmen, u ruševinama su braća pronašla tela svoje majke i mlađeg brata.
Nova država i novi razoran zemljotres, braća su ponovo preživela
Posle sahrane najmilijih, dečaci su se preselili u Kali, u Kolumbiji, gde živi i radi njihov otac Dejvid. Tlo se ponovo zatreslo. Zgrade su se ponovo rušile. I ponovo su se zapitali gde uopšte mogu biti bezbedni. U ponedeljak, kada je zemljotres jačine 7,4 stepena po Rihteru pogodio okolinu Kalija, ponovo su se našli u samom centru katastrofe. U 7.34 ujutru kuća je počela da im se trese. U panici su istrčali napolje, ispričao je njihov otac Dejvid, koji u tom trenutku nije bio kod kuće. I on je počeo da trči - nazad ka domu.
Isprva nije mogao da pronađe dečake. Konačno ih je ugledao. Preživeli su novi razoran zemljotres.
- Počeo sam da plačem, slomio sam se od straha zbog svega što sam već proživeo i što su moji dečaci pretrpeli. Ne želim da se bilo šta više dogodi mojoj deci - rekao je otac Vindera i Dejvija za "Njujork tajms".
Samo nekoliko nedelja ranije, stariji Delfin se nadao da će sinovima obezbediti novi početak, daleko od nesreća. Venecuela i Kolumbija su susedi čije su tragedije često isprepletane. Godinama su žrtve unutrašnjeg sukoba u Kolumbiji bežale u Venecuelu, da bi kasnije venecuelanski migranti, bežeći od autoritarne vlasti, spas tražili u Kolumbiji.
- Trenutno smo ispred kuće, samo sedimo napolju. Ali dobro smo. Tu smo, živi smo - rekao je Delfin juče, nekoliko sati posle smrtonosnog potresa.
U zemljotresu jačine 7,4 Rihtera koji je pogodio u ponedeljak Kolumbiju najmanje 164 osobe su stradale, a više od 700 je povređeno dok se 188 vodi kao nestalo.
