Suđenje je istorijsko jer je Nadžib jedini optuženi koji je bio fizički prisutan u sudnici, dok su ostali visokorangirani zvaničnici Asadovog režima osuđeni u odsustvu nakon bekstva
Presuda označava prvu ovakvu odluku sirijskog suda protiv visokog zvaničnika iz vremena Asadove vladavine i smatra se ključnim korakom ka tranzicionoj pravdi u zemlji
Atef Nadžib (66), bivši sirijski bezbednosni zvaničnik koji važi za čoveka koji je upravljao sistemom ubistava, mučenja i prisilnih nestanaka tokom brutalnog četrnaestogodišnjeg građanskog rata, osuđen je na smrt pred sudom u Damasku, zajedno sa svrgnutim predsednikom Sirije Bašarom al Asadom i njegovim mlađim bratom Maherom al Asadom.
Četvrti krivični sud presudio je da zločini koje je Asadova vlada počinila u provinciji Dera 2011. godine predstavljaju zločine protiv čovečnosti.
Za razliku od Asada i članova njegove porodice koji su pobegli u Rusiju nakon pada režima u decembru 2024. uz pomoć ruskog predsednika Vladimira Putina, Nadžib se nalazi u pritvoru u Siriji od januara 2025. Tokom suđenja teretio se za najmanje 10 krivičnih dela, uključujući:
- ubistva
- mučenja
- odgovornost za masakre
- i za zločine protiv čovečnosti povezane sa slamanjem demonstracija u Deri 2011. godine
Ko je Atef Nadžib
Nadžib je brat od tetke bivšeg lidera Bašara al Asada i nekadašnji šef političke bezbednosti u južnoj sirijskoj provinciji Dera.
Asad je svrgnut početkom decembra 2024, kada je koalicija naoružanih opozicionih grupa u munjevitom prodoru zauzela Damask i srušila njegovu vladu. Od pada s vlasti, Asad živi u izgnanstvu u Moskvi pod strogim ruskim nadzorom, daleko od bilo kakve uloge u novim prelaznim vlastima Sirije. Inače, bio je na vlasti od 2000. godine sve dok nije pobegao, a vlast je preuzeo nakon smrti svog oca Hafeza al Asada, koji je vladao od 1970. godine.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, Nadžib se nakon završene škole upisao na Vojnu akademiju u Homsu. Po završetku obuke postavljen je za šefa političke bezbednosti u Deri, iako tačan datum njegovog stupanja na dužnost nije zabeležen u javnim državnim arhivama, piše "Al Džazira".
Na toj funkciji ostao je uoči i tokom samog izbijanja pobune u Siriji u martu 2011. Optužen za nasilno gušenje protesta, a Asadov režim ga je zvanično smenio u aprilu iste godine. Nadžib je rukovodio političkom bezbednošću u Deri u vreme kada su hapšeni i mučeni tinejdžeri koji su na zidu jedne škole ispisali antivladine grafite. Taj incident poslužio je kao varnica za masovnu pobunu, koja se na kraju pretvorila u krvavi građanski rat.
Snage opšte bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsile su Nadžiba u januaru 2025. tokom akcije usmerene na ostatke bivšeg režima u provinciji Latakija. Nadžib je prvobitno pobegao iz zemlje nakon Asadovog pada, ali se potom vratio u Siriju.
Njegovo hapšenje smatrano je jednim od najvažnijih privođenja bivših bezbednosnih zvaničnika, s obzirom na to da je na samom početku pobune pokrivao izuzetno osetljivu funkciju u Deri.
Presudu Nadžibu izrekao je Četvrti krivični sud u Damasku nakon završnog razmatranja predmeta. Prema presudi, Nadžib je učestvovao u mučenju velikog broja pritvorenika i direktno je odgovoran za smrt mnogih od njih tokom boravka u zatvoru.
Ovo je prva presuda koju je neki sirijski sud izrekao protiv visokog zvaničnika iz Asadove ere od dolaska novih prelaznih vlasti.
- Ovo je istorijski trenutak za Siriju. Atef Nadžib je jedini optuženi koji je fizički prisustvovao suđenju u zemlji. Svim ostalim optuženima presuđeno je u odsustvu - preneo je Obeida Hito, reporter televizije "Al Džazira" koji je izveštavao uživo ispred suda u Damasku.
Zašto je ovo suđenje toliko značajno
Ovo suđenje poslužilo je kao ključni test za sistem tzv. tranzicione pravde u Siriji i sposobnost nove vlade da pozove na odgovornost zvaničnike Asadovog režima za zločine počinjene tokom njegove vladavine.
Vlada privremenog predsednika Ahmeda al Šara suočila se sa kritikama zbog kašnjenja u pokretanju obećanog procesa tranzicione pravde nakon rata u kom je, prema procenama, život izgubilo oko pola miliona ljudi. Prema izveštaju Sirijske mreže za ljudska prava iz 2025, više od 181.000 ljudi je prisilno nestalo ili neosnovano pritvoreno tokom rata, od čega je čak 90 odsto slučajeva bilo delo Asadovog režima.
- Odluke i pravna pitanja sa današnjeg suđenja poslužiće kao model za sve buduće procese protiv odgovornih za ove zločine - istakao je Hito.
Zbog toga se ova presuda posmatra kao pokazatelj dokle je Šarina vlada spremna da ide u deljenju pravde za prošle zločine.
Hito je izvestio da su se građani okupili ispred suda u Damasku tokom izricanja presude, izražavajući olakšanje što se stvari konačno odvijaju na ovaj način, dok su se na ulicama mogle videti i scene slavlja.
- Zemlja već nekih 18 meseci pokušava da se suoči i obračuna sa više od pet decenija diktature porodice Asad - dodao je Hito na kraju.
