"Ovo je najhladnije leto - DO KRAJA NAŠIH ŽIVOTA"

Vrućina je odavno više nije samo neprijatna vremenska pojava. Sve je češća, sve više opterećuje ljude i menja gradove. Ipak, često je i dalje tretiramo kao problem koji postoji samo tokom leta.

"Ili kako naučnici upozoravaju: Moguće je da je ovo najhladnije leto koje ćemo doživeti do kraja naših života". Ove reči je izgovorio nemački novinar Kristijan Sivers u leto 2022. godine. Mogao bi da ih izgovori i danas. Pa ipak, poruka koja stoji iza tog upozorenja još nije u potpunosti doprla do svih.

Na prvi pogled zvuči kao preuveličavanje, ali opisuje problem koji se u Nemačkoj i širom sveta i dalje potcenjuje. Toplotne talase i dalje doživljavamo kao nekoliko posebno neprijatnih letnjih dana. Ali osnovni klimatski uslovi se brzo menjaju. Uprkos velikim godišnjim oscilacijama, trend je u celini jasno u porastu.

Naravno, neće svako leto automatski biti toplije od prethodnog, piše nemački portal "Utopija". Vreme i dalje varira iz godine u godinu. Ključan je trend: ekstremne vrućine se javljaju češće, počinju ranije u godini i često traju duže. Toplotni talasi, koji su ranije bili izuzetak, postaju verovatniji.

Ipak, Nemačku svako novo leto sa ekstremnim vrućinama iznova zatekne nespremnu. Kao da se vrućina i dalje smatra samo neprijatnošću, pitanjem lične izdržljivosti, na koje su ventilator i savet da se pije dovoljno tečnosti sasvim dovoljan odgovor.

Vrućina se ovde potcenjuje - jer se njihov značaj umanjuje

Standardna reakcija često glasi: "I ranije je bilo vruće". Ta rečenica umiruje. Čini vrućinu poznatom i svrstava je u kategoriju "neprijatno, ali normalno". Naravno da je i ranije bilo vrelih dana. Ali nije to poenta. Ključne su učestalost, trajanje i intenzitet.

Radi se o tropskim noćima u kojima celi kvartovi više ne mogu da se ohlade, o zemljištu koje se isušuje i o ljudima koji posebno pate pod ovim opterećenjem.

Mnogi gradovi sada svako leto doživljavaju iste probleme:

• potkrovlja koja se danju jako zagrevaju, a noću se jedva rashlade
• gusti gradski kvartovi sa mnogo asfalta i malo hlada
• škole, vrtići i ustanove za negu bez adekvatne zaštite od vrućine
• radna mesta na otvorenom ili u halama gde zaštitne mere nisu podrazumevane

Nemačka se decenijama prilagođavala hladnom vremenu. Na sve češće i intenzivnije vrućine zemlja ni danas nije dovoljno spremna. To se potvrđuje i razvoj mnogih gradova: Prema izveštaju "Provera vrućine 2026" nemačke organizacije za zaštitu životne sredine, između 2018. i 2025. u analiziranim gradovima nestalo je više od 900.000 stabala, dok se površine pod betonom i asfaltom i dalje povećavaju.

Zašto Nemačka ne shvata vrućinu dovoljno ozbiljno

Kako piše "Utopija", postoje tri ključna razloga zašto Nemačka ne svata toplotne talase dovoljno ozbiljno.

1) Mnogo nadležnosti, malo obavezujućeg delovanja

Zaštita od vrućine nalazi se negde između zdravstva, građevinske politike, opština, zaštite od katastrofa, obrazovanja i radnog prava.

Mnoge institucije su uključene, ali retko ko se oseća odgovornim da temu dosledno gura napred. Mere koje bi dugoročno pomogle, poput smanjenja betona, ozelenjavanja, pravljenja hlada ili preuređenja zgrada, zahtevaju novac, vreme i često dovode do sukoba interesa. Zato često sve ostaje na upozorenjima, informativnim kampanjama i apelima.

2) Vrućina se često tretira kao vremenska vest

Kada dođe toplotni talas, nekoliko dana dominira na naslovnim stranama, a posle toga ponovo pada u drugi plan.

To se vidi i po fotografijama koje prate takve tekstove. Izveštaji o ekstremnim vrućinama često su ilustrovani ljudima na kupalištima, decom koja se igraju u vodi ili osobama sa sladoledom u ruci. Takvi prizori stvaraju utisak letnje bezbrižnosti i odmora, iako se u tekstovima zapravo govori o zdravstvenim rizicima, opterećenju gradova i opasnostima po najugroženije građane.

A ekstremna vrućina je odavno više od prijatne vremenske pojave. Ona opterećuje organizam, pogoršavaju postojeće bolesti i može da bude posebno opasna za starije osobe, hronične bolesnike i malu decu.

3) Posledice nisu iste za sve

Vrućina ne pogađa sve ljude jednako - i nisu samo godine i zdravlje presudni. Ko živi u zelenom naselju, drugačije doživljava toplotne nedelje nego neko u potkrovlju pored prometne ulice. Ko radi od kuće, ima drugačije mogućnosti od zaposlenih na gradilištima, u dostavi, u nezi ili u proizvodnim halama.

Kada se vrućina opisuje kao opšti "letnji problem", ove razlike lako izmiču iz vida. Time se često smanjuje i politički pritisak da se nešto konkretno preduzme.

Šta bi značilo shvatiti vrućinu ozbiljno

Ako se na ekstremne vrućine gleda kao na pitanje od javnog interesa, onda se nameću vrlo konkretna rešenja:

• više zelenih površina i hlada u gradovima
• obavezni planovi zaštite od vrućine za škole, domove za stare i bolnice
• jasna pravila za rad tokom ekstremno visokih temperatura

To možda ne zvuči spektakularno, ali upravo takve mere odlučuju o tome koliko će jedno društvo biti sposobno da se prilagodi sve toplijoj klimi.

Gradovi, državne institucije i javne ustanove mogu da se pripreme za sve češće toplotne talase. Za to su potrebni planiranje, jasni standardi i ulaganja. Međutim, na mnogim mestima takve promene napreduju veoma sporo ili ih uopšte nema.

Rečenica o "najhladnijem letu do kraja naših života" ostaje urezana jer otkriva kontradikciju koju rado potiskujemo: Znamo da se okolnosti menjaju, a ipak često postupamo kao da će sve ostati isto.

Vrućina otkriva da su mnogi gradovi, zgrade i radni procesi i dalje planirani za klimatske uslove prošlosti. Pravo pitanje odavno više nije da li će biti još vrelih leta, već kada će Nemačka, kako piše "Utopija", početi da ih tretira kao novu realnost, što bi se moglo reći i za mnoge druge evropske gradove.

(utopia.de)