Tramp je napravio iluziju da je putovao zajedno sa novinarima prelaskom iz vojnog aviona u Air Force One na britanskom tlu, a zatim u novi katarski avion
Operacija je izazvala pravnu dramu i polemike o transparentnosti, ali Tajna služba ističe da bezbednost predsednika uvek ima prednost nad javnošću
Iako je javnost već upoznata sa činjenicom da je Donald Tramp prošlog meseca tajno napustio samit NATO-a u Turskoj usled pretnje atentatom od strane Irana, novi detalji ove operacije otkrivaju neverovatne razmere obmane kojoj je pribegla Bela kuća. U nesvakidašnjoj akciji, predsednik Sjedinjenih Američkih Država doslovno je sakriven u aerodromski kontejner za ketering i prebačen na tajni vojni let, dok su novinari i deo njegovog osoblja ostavljeni u predsedničkom avionu kao nesvesni mamci.
Kada je predsednik SAD Tramp prošlog meseca napustio samit NATO-a u Ankari, javnost je verovala da prisustvuje još jednom rutinskom predsedničkom letu. Međutim, objavljivanje dosad nepoznatih detalja otkrilo je jednu od najkompleksnijih i najkontroverznijih operacija obmane u novijoj američkoj istoriji.
Predstava na pisti i bekstvo u teretnom kamionu
Predstava za javnost započela je 8. jula na aerodromu u Ankari. Tramp se pred TV kamerama i okupljenim izveštačima uspeo uz stepenice svetloplavog Boinga 747 — starije verzije predsedničkog aviona Air Force One. U porukama na svojoj mreži Truth Social, Tramp je tvrdio da je odlučio da leti starom letelicom „radi dobrih starih vremena”, umesto novim, luksuznim Boingom 747-8 koji je SAD poklonio Katar. Ono što novinari nisu znali jeste da se u pozadini odvijala do detalja razrađena operacija maskiranja.
Čim je ušao u avion kroz gornja leva vrata, predsednik je kroz suprotnu stranu letelice - daleko od očiju medija - prebačen u teretni kamion za ketering. U tom kontejneru, u kom se inače prevoze obroci za let, Tramp je odvezen do trećeg, neupadljivog vojnog aviona tipa C-32A (modifikovani Boing 757). Dok je predsednik u potpunoj tajnosti poletao ka Velikoj Britaniji, zvanični Air Force One sa novinarima i delom predsedničkog osoblja poleteo je za njim kao običan mamac.
„Ako ja idem, idete i vi“: Mrak u kabini i uloga novinara-mamaca
Atmosfera u kabini tokom tog leta između Ankare i Britanije bila je napeta i neobična. Novinarima je strogo naređeno da roletne na prozorima iznad njihovih sedišta moraju ostati spuštene tokom čitavog puta.
Tek kasnije, kada su ga novinari na letu ka Vašingtonu upitali zašto su morali da lete u mraku, Tramp je odgovorio da je to verovatno bio „opasan let”, dodavši opasku: „Ipak, ja sam prvi na njihovoj listi pre vas. Ali ako ja odem, idete i vi. Zar ne?”
Savršena iluzija na britanskom tlu
Obmana se nastavila i na tlu Velike Britanije. Tajni vojni avion sa Trampom sleteo je u bazu RZS Mildenhol, gde je nedugo zatim stigao i Air Force One sa novinarima u 22.16 po lokalnom vremenu. Pre nego što je novinarima dozvoljeno da napuste letelicu, Tramp je opet neprimećeno prebačen vozilom sa vojnog aviona u stari Air Force One, u koji je ušao kroz sporedni ulaz.
U 22.56, predsednik se ceremonijalno spustio niz glavne stepenice, pozdravio novinare znakom mira, obišao stacionirane američke vojnike i potom prešao u novi katarski avion, stvorivši savršenu iluziju da je sve vreme putovao sa medijskom ekipom.
Hitna procena u Ankari i iranska senka
Kriza je izbila nakon što su američke obaveštajne službe procenile da je pretnja iz Teherana izuzetno ozbiljna. Plan je osmišljen u roku od samo nekoliko sati, a u njegovoj izradi učestvovali su najviši zvaničnici Pentagona i nacionalne bezbednosti, uključujući predsednika Združenog generalštaba generala Dena Kejna i ministra odbrane Pita Hegseta. Pretnja nije bila vezana isključivo za novi katarski avion - oko kog su se u medijima već vodile polemike zbog nedostatka vrhunskih odbrambenih sistema - već za samog predsednika, bez obzira na letelicu kojom upravlja.
Atmosfera paranoje i opsadnog stanja u Vašingtonu posledica je dugogodišnjeg sukoba sa Iranom, koji je eskalirao nakon što je Tramp u svom prvom mandatu naredio ubistvo generala Kasima Sulejmanija, a kulminirao ratom započetim krajem februara. Dok Bela kuća preko direktora za komunikacije Stiva Čenga poručuje da se za neutralisanje neprijatelja koriste „sva raspoloživa sredstva — uključujući skretanje pažnje i obmanu”, ova epizoda ostaje zabeležena kao jedan od najdramatičnijih primera tajnih operacija.
Bezbednost ispred transparentnosti: Presedani i pravna drama
Upotreba ovakvih obmana dovela je i do pravne drame u samom Vašingtonu. Razbesnelost predsednika zbog curenja informacija u medije navela je Ministarstvo pravde da izda obavezujuće pozive za svedočenje pred velikom porotom novinarima i članovima njihovih porodica, što je povučeno tek nakon oštre opomene federalnog sudije.
Iako je praksa da predsednik SAD putuje potpuno odvojen od novinara izuzetno retka, Tajna služba ističe da transparentnost nikada nije na prvom mestu kada je u pitanju život predsednika. Donald Mihalek, bivši agent Tajne službe, podsetio je da su se mamci koristili i u prošlosti, poput leta Bila Klintona neobeleženim avionom u Pakistan 2000. godine, ili tajnih kretanja Džordža Buša nakon napada 11. septembra.
- Tajna služba nije agencija za odnose sa javnošću. Njen jedini zadatak je da sačuva život predsednika - poručio je Mihalek, objašnjavajući zašto je javnost u ovom slučaju svesno ostavljena u mraku.
(Guardian, New York Times)
