Tramp je pozdravio angloameričke odnose
Čarls nije direktno pominjao tenzije između Britanije i SAD, ali njegove poruke mnogi smatraju uvijenima
Kralj Čarls III obratio se američkom Kongresu u trenutku kad su američko-britanski odnosi možda na najnižoj tački za nekoliko decenija zbog rata u Iranu i napada predsednika SAD Donalda Trampa na NATO.
To je bio tek drugi put da se britanski monarh obratio američkom Kongresu, nakon kraljice Elizabete 1991.
- Budite uvereni da nisam ovde kao deo nekakve lukave pozadinske akcije! - rekao je Čarls.
BBC piše da se njegova poseta SAD, koja je trebala da bude proslava 250 godina američke nezavisnosti i “posebnog odnosa”, takođe smatra “spasilačkom misijom”. Tramp je, naime, besan na Britaniju i “kukavičkog” premijera Kira Starmera zbog njihovog odbijanja da uđu u američko-izraelski rat sa Iranom. Kralja Čarlsa dočekao je u Beloj kući uz smotru trupa – najviša diplomatska počast koju SAD mogu da pruže šefu države u poseti – kao i počasnim plotunom iz 21 topa.
Šta je rekao Tramp
“Njujork tajms” piše da – za divno čudo – Tramp nije preterano odlutao od scenarija tokom većine ceremonija. Nije pozvao horde reportera u Ovalnu sobu uoči sastanka da odgovara na pitanja o Iranu, balskoj dvorani ili Grenlandu u prisustvu stranog gosta. Takođe nije napao nijednog drugog globalnog saveznika, navodi list.
Tramp je, umesto toga, pozdravio angloameričke odnose, navodeći da su oni iznedrili “revoluciju u ljudskim slobodama” koja “nikada nije ugašena, već je nošena preko okeana i kroz istoriju sve dok nije postala vatra koja je obasjala ceo svet”.
Čarls, s druge strane, nije direktno pominjao tenzije između Britanije i SAD, ali njegove poruke mnogi smatraju uvijenima. Kako je istakao dopisnik BBC-a iz SAD Entoni Zurker, neki delovi njegovog govora možda su podigli obrve u Beloj kući.
Šta je rekao Čarls u američkom Kongresu
Govor je započeo osvrtanjem na “vremena velike neizvesnosti” sa kojima se suočavaju i SAD i Britanija. Naveo je sukobe na Bliskom istoku i u Evropi, a takođe ukazao i na pretnju demokratiji nakon pucnjave na gala večeri u Vašingtonu. Istakao je da SAD i Britanija nisu uvek imale iste stavove.
- Sa duhom iz 1776. godine na umu, možda se možemo složiti da se ne slažemo uvek – rekao je on, dodajući da dve nacije, kad deluju usklađeno, mogu da postignu velike stvari “u korist ne samo naših već svih naroda”.
NATO i Ukrajina
Čarls je podsetio Amerikance na ujedinjeni odgovor nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001, navodeći da je to bio jedini put da je NATO aktivirao Član 5 (prema kojem je napad na jednu napad na sve članice”. Prema dopisniku “Skaj njuza” iz SAD Marku Stounu, ovo je očigledno namenjeno da podseti da je Britanija veoma često bila uz SAD. Takođe je podsetio na važnost nastavka podrške Kijevu, navodeći da je danas potrebna ista rešenost za odbranu Ukrajine kako bi se obezbedio trajni mir.
Odbrana
Čarls je priznao da druge nacije moraju da se angažuju i da Britanija baš to i radi. Ali, istakao je da zajedničke odbrambene obaveze jesu i moraju da ostanu “čvrsto povezane”. Britanija, rekao je on, prepoznaje da “pretnje sa kojima se suočava zahtevaju transformaciju britanske odbrane”.
Klimatske promene
Našao je čak vremena da iznese pitanje koje ga dugo zabrinjava. Čarls je rekao da se “posvećenost i stručnost oružanih snaga SAD i saveznika, od dubina Atlantika do katastrofalnog topljenja ledenih kapa na Arktiku, nalaze u srcu NATO-a, posvećenog međusobnoj odbrani, zaštiti naših građana i interesa, i održavanju Severnih Amerikanaca i Evropljana bezbednim od naših zajedničkih protivnika”. Tramp klimatske promene smatra prevarom.
Trgovina
Podsetio je Ameriku na prednosti zajedničke trgovine, navodeći da, “šire gledano, slave 430 milijardi dolara godišnje trgovine koja nastavlja da raste, 1,7 biliona zajedničkih investicija i milion radnih mesta sa obe strane Atlantika.
Partnerstvo
Čarls je ukazao na potrebu za saradnjom “u ovim turbulentnim vremenima” . “Molim se svim srcem”, rekao je on, “da će naša alijansa nastaviti da brani naše zajedničke vrednosti sa partnerima u Evropi i Komonveltu i širom sveta.
Izvršna vlast
Čarls je napomenuo da je izvršna vlast “podložna sistemu kontrole i ravnoteže” u britanskoj pravnoj tradiciji, utemeljena u Magna Karti koja je postala osnovni princip američkog Ustava. Za ovo su u Kongresu ustali i aplaudirali kralju – uglavnom demokrate. Stoun podseća da je ovo značajno s obzirom na Trampovu težnju da proširi ovlašćenja izvršne vlasti.
Skandal Epstajn
Jedno od većih pitanja koja su pratila Čarlsovu posetu bilo je to da li će pomenuti Džefrija Epstajna ili se obratiti žrtvama pokojnog pedofila. Ovaj skandal uzrokovao je političke glavobolje za Trampovu administraciju i doveo do razdora u kraljevskoj porodici. On to nije uradio, ali je zato govorio o potrebi da se “podrže žrtve nekih zala koja, tako tragično, postoje u oba naša društva danas”.
"Dva kralja"
Nejasno je da li će Čarlsov apel biti dovoljan da zaceli rane u transatlantskim odnosima. Filip Dikinson iz Atlantskog saveta rekao je “Njujork tajmsu” da se Britanci verovatno nadaju da će ova poseta otvoriti put ka oporavku. Ali, malo je verovatno da će njihove razlike izbrisati prva kraljeva zvanična poseta SAD.
Bela kuća je u međuvremenu “dodelila” Trampu status “kralja”.
“Dva kralja”, piše u postu na zvaničnom nalogu Bele kuće na “X”, sa slikom Čarlsa i Trampa ispred Ovalne sobe i emotikonom krune.
