Predsednik SAD Donald Tramp zahteva spremnost za blokadu iranskih luka i nove napade
Iran je najavio "neviđenu vojnu akciju" kao odgovor na blokadu Ormuza.
Rat između Irana s jedne, i SAD i Izraela sa druge strane ušao je u 62. dan. Mirovni pregovori i dalje su u zastoju. Predsednik SAD Donald Tramp rekao je svojim pomoćnicima da treba da budu spremni na blokadu iranskih luka i na napade, budući da je nezadovoljan predlogom Irana da se nuklearna pitanja ostave po strani i prvo postigne sporazum o Ormuskom moreuzu.
Iran je najavio da će uskoro pokrenuti "neviđenu vojnu akciju" zbog američke blokade Ormuza. Pentagon je objavio da je dvomesečni rat SAD koštao 25 milijardi dolara. Borba između libanske militantne grupe Hezbolah i Izraela su se "stišale", ali nisu prestale.
Donald Tramp razgovarao je telefonom i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. On je nakon toga rekao da je Putin "ponudio pomoć" u vezi sa primirjem sa Iranom.
Cena nafte dostigla je ratni maksimum - barel je dostigao 119,71 dolar.
Sve o ratu Irana, Izraela i Amerike pratite u našem blogu uživo.
Gutereš: Zatvaranje Ormuskog moreuza guši globalnu ekonomiju
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je danas da zatvaranje Ormuskog moreuza "guši globalnu ekonomiju".
Tokom konferencije za novinare Gutereš je ukazao da se posledice krize na Bliskom istoku pogoršavaju iz sata u sat uprkos krhkom primirju.
- Kriza na Bliskom istoku ulazi u treći mesec. Uprkos krhkom primirju, posledice se dramatično pogoršavaju sa svakim satom koji prođe. Duboko sam zabrinut zbog ograničavanja prava plovidbe i sloboda u području Ormuskog moreuza. Ometaju se isporuke nafte, gasa, đubriva i druge kritične robe što rezultira poremećajem na globalnom tržištu energije, transporta, proizvodnje i hrane - rekao je Gutereš.
Kriza u Libanu zbog hrane
U Libanu zbog izraelskih napada trenutno vlada najdrastičnija neizvesnost oko dostupnosti hrane, izjavio je danas portparol Svetskog programa za hranu (WFP) za Al Džaziru.
- Mi smo sada fokusirani na one koji su najsiromašniji, najslabiji i najranjiviji u Libanu. Rešenje za krizu hrane u Libanu leži u primirju. Bezbednosna situacija u Libanu ometa operacije dostavljanja pomoći u hrani - dodao je portparol.
Prema njegovim rečima, šteta naneta poljoprivrednom sektoru u toj zemlji produbljuje problem sa hranom.
Tramp kritikovao Merca, poručio mu da se "ne meša"
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo je danas kritikovao nemačkog kancelara Fridriha Merca, poručivši mu da bi trebalo da se više fokusira na okončanje rata između Rusije i Ukrajine, a manje na, kako je naveo, mešanje u napore za suzbijanje "iranske nuklearne pretnje".
Uhapšeno 24 italijanskih aktivista flotile Global Sumud
Grupa od 24 italijanskih aktivista humanitarne flotile Global Sumud je uhapšena, a do sada su presretnuta 22 njena broda koja su nosila pomoć za stanovnike Gaze, saopštio je pravni tim flotile, preneli su danas italijanski mediji.
U humanitarnoj misiji učestvuje ukupno 57 italijanskih državljana, prenela je Ansa. "Izuzetno je ozbiljno to što aktiviste, koji su zaustavljeni 150 nautičkih milja od Krita, i 600 milja od obale Gaze sada prebacuju u Izrael", saopšteno je iz pravnog tima flotile.
Grosi: Veći deo iranskog visoko obogaćenog uranijuma verovatno i dalje u Isfahanu
Veći deo visoko obogaćenog uranijuma verovatno se i dalje nalazi u iransko nuklearnom kompleksu Isfahan, izjavio je generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi.
Grosi je u intervjuu za AP naveo da IAEA procenjuje da je značajan deo zaliha visoko obogaćenog uranijuma bio skladišten u Isfahanu u junu 2025. godine, kada je izbio 12-dnevni rat između Irana i Izraela, i da se od tada veruje da je materijal ostao na toj lokaciji.
Gaza: Najmanje četvoro Palestinaca poginulo u izraelskim napadima
Najmanje četvoro Palestinaca poginulo je danas u izraelskim napadima u Pojasu Gaze, saopštile su zdravstvene vlasti u toj enklavi, u trenutku dok su se lideri Hamasa sreli sa posrednicima u Kairu kako bi razmotrili načine da se ojača krhko šestomesečno primirje sklopljeno uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.
Najmanje 2.586 osoba poginulo u izraelskim napadima širom Libana od 2. marta
Najmanje 2.586 osoba poginulo je u izraelskim napadima širom Libana od 2. marta, saopštilo je danas libansko Ministarstvo zdravlja. U saopštenju se navodi da je najmanje 8.020 osoba ranjeno u izraelskim napadima na Iran od 2. marta, prenela je libanska Nacionalna novinska agencija (NNA).
Arakči: Iran je spreman za pregovore, ukoliko Vašington promeni ponašanje
Iran je spreman za pregovore, ukoliko Vašington promeni ponašanje, izjavio je danas iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u telefonskom razgovoru sa japanskom premijerkom Sanae Takaiči.
Potez Emirata izazvao šok
U jeku rata na Bliskom istoku i blokade vitalnog Ormuskog moreuza, Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su najteže stradali u regionu od iranskih osvetničkih udara na zalivske nacije, napuštaju naftno udruženje OPEK nakon 60 godina članstva.
Gubitak UAE težak je udarac za organizaciju i njenog de fakto lidera Saudijsku Arabiju, ali pobeda za američkog predsednika Donalda Trampa koji je optuživao OPEK da “pljačkaju ostatak sveta” veštačkim naduvavanjem cena nafte.
Potez Emirata izazvao šok, puca savez usred rata: Tektonski potres na Bliskom istoku
Modžtaba Hamnei: Jedino mesto za Amerikance u Persijskom zalivu je dno njegovih voda
Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei izjavio je danas da je jedino mesto za Amerikance u Persijskom zalivu "na dnu njegovih voda". Izjava Modžtabe je pročitana na iranskoj državnoj televiziji, prenosi "Skaj njuz".
On je naveo da se od izbijanja rata između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela 28. februara oblikuje novo poglavlje za Persijski zaliv i Ormuski moreuz, prenosi Rojters. Vrhovni lider Irana je istakao da će Teheran osigurati bezbednost regiona Persijskog zaliva i eliminisati, kako je rekao, zloupotrebe koje neprijatelji sprovode na tom plovnom putu.
Merc: Fokus Nemačke je i dalje na snažnoj NATO alijansi
Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je danas značaj transatlantskog partnerstva i istakao da je fokus Nemačke i dalje na snažnom NATO-u i pouzdanom transatlantskom partnerstvu. Obraćajući se novinarima u vojnoj bazi u gradu Minsteru, nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da njegova administracija razmatra smanjenje broja američkih vojnika u Nemačkoj Merc je rekao da je transatlantsko partnerstvo posebno blisko "našem srcu i mom lično", prenosi Rojters.
Cena nafte iznad 120 dolara zbog zastoja SAD i Irana i blokade Ormuskog moreuza
Cena nafte marke "Brent" porasla je iznad 122 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od 2022. godine, zbog zastoja u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i blokade Ormuskog moreuza.
Nakon jednodnevnog skoka od gotovo 10 odsto, cena se stabilizovala na oko 120 dolara, preneo je Gardijan.
Prema proceni organizacije "Oxford Economics", šestomesečni zastoj bi mogao da podigne cenu nafte na 190 dolara do avgusta.
Hezbolah preuzeo odgovornost za napad na sever Izraela
Libanska militantna grupa Hezbolah preuzela je odgovornost za jutrošnji napad dronom na sever Izraela, tvrdeći da je meta napada bio izraelski artiljerijski položaj na granici. U saopštenju, Hezbolah je naveo da je dronom opremljenim eksplozivom pogodio samohodnu haubicu, prenosi "Tajms of Izrael".
Iran ismeva rastuću cenu nafte
Predsednik iranskog parlamenta ismevao je SAD zbog skoka cene nafte. Mohamed Bager Galibaf je kritikovao Trampovog ministra finansija, Skota Besenta, i one koji „promovišu teoriju blokade i podigli cenu nafte na preko 120 dolara“.
"Sledeća stanica: 140", napisao je u objavi na društvenim mrežama.
Rekao je da Trampova administracija dobija „loš savet“ i odbacio je prethodno upozorenje američkog predsednika da bi naftna infrastruktura u Iranu mogla da „eksplodira“ u roku od tri dana zbog zastoja u zalihama. „Tri dana kasnije, nijedna bušotina nije eksplodirala“, napisao je.
Galibaf je sugerisao da je iranski režim toliko uveren da je Trampova tvrdnja lažna da „bismo mogli da produžimo na 30 i uživo prenosimo bušotinu ovde“.
"Al Džazira": Iran može da izdrži protiv SAD još najmanje dva, tri meseca
Profesor medijskih studija Mohamad Elmasri sa Instituta za postdiplomske studije u Dohi ocenio je da Iran verovatno može da izdrži američku kampanju pritiska "najmanje dva do tri meseca, a možda i duže".
Govoreći za "Al Džaziru", Elmasri je rekao da su procene američke administracije, uključujući i strategiju ekonomskog i pomorskog pritiska, zasnovane na pogrešnom razumevanju iranske pozicije. Prema njegovim rečima, Iran veruje da ima sposobnost da se prilagođava i pronalazi alternativne puteve za izvoz i snabdevanje.
Pezeškijan: Svaki pokušaj blokade Irana na moru osuđen je na propast
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da će svaki pokušaj blokade Irana na moru "biti osuđen na propast", naglašavajući da Ormuski moreuz ima ključni strateški i nacionalni značaj za Iran. U poruci povodom Nacionalnog dana Persijskog zaliva, koju prenosi Tasnim, Pezeškijan je istakao da je taj plovni put "neodvojiv deo iranskog identiteta" i simbol suvereniteta zemlje.
CNN: Nepotpuna procena Pentagona da rat protiv Irana košta oko 25 milijardi dolara
Prema navodima više izvora, Pentagon je procenio da je dosadašnji trošak rata protiv Irana oko 25 milijardi dolara, ali ta cifra ne uključuje obnovu oštećenih američkih vojnih baza u regionu. Kako je preneo CNN, stvarni ukupni troškovi bi mogli da dostignu između 40 i 50 milijardi dolara kada se uračuna sanacija infrastrukture i zamena uništene opreme.
Organizatori tvrde da je Izrael presreo 15 brodova flotile ka Gazi
Organizatori Globalne Sumudske flotile saopštili su da je izraelska mornarica tokom noći presrela 15 od ukupno 58 brodova koji su plovili ka Pojasu Gaze. Prema njihovim navodima, izraelske snage su se ukrcale na plovila i onesposobile deo brodova u međunarodnim vodama, pri čemu se članovi posada vode kao nestali, preneo je "Tajms of Izrael".
Nosač aviona "Džerald R. Ford" vraća se u SAD posle rekordnog raspoređivanja
Najveći svetski nosač aviona, "Gerald R. Ford", vraća se u Sjedinjene Američke Države nakon rekordnog raspoređivanja dužeg od 300 dana, koje je obuhvatilo učešće u ratu protiv Irana i operaciju zarobljavanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, naveli su američki zvaničnici. Prema njihovim rečima, brod će u narednim danima napustiti Bliski istok i sredinom maja stići u matičnu luku u Virdžiniji, preneo je "Gardija"n.
Iran: SAD predstavile naš obogaćeni uranijum da skrenu pažnju sa svojih prekršaja
SAD su predstavile obogaćeni uranijum Irana kao opasnost kako bi skrenule pažnju sa sopstvenih prekršaja i prekršaja svojih saveznika u oblasti nuklearnog razoružanja, saopštila je Stalna misija Islamske Republike Iran pri Ujedinjenim nacijama.
Blumberg: SAD žele prvi put da rasporede hipersoničnu raketu protiv Irana
Centralna komanda SAD zatražila je da se dugo odlagana hipersonična raketa "Tamni orao" američke vojske pošalje na Bliski istok radi moguće upotrebe protiv Irana, zato što se traži sistem dužeg dometa za pogađanje lansera balističkih raketa duboko unutar teritorije te zemlje.
Ukoliko bude odobreno, to bi bio prvi put da će SAD da rasporede svoju hipersoničnu raketu, prenosi "Blumberg" i dodaje da se sa tim veoma kasni, imajući u vidu da to oružje nije proglašeno potpuno operativnim čak ni nakon što su Rusija i Kina rasporedile svoje verzije rakete.
- U zahtevu se kao razlog za raspoređivanje navodi to da je Iran pomerio svoje lansirne sisteme van dometa rakete "Precizni udar", oružja koje može da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 480 kilometara - rekao je izvor direktno upoznat sa zahtevom.
Izvor koji je tražio da ostane anoniman dodao je i da još uvek nije doneta odluka o zahtevu.
"Tamni orao", poznat i kao hipersonično oružje dugog dometa, ima prijavljeni domet veći od 2.700 kilometara, iako su njegove precizne specifikacije tajna.
Dizajniran je da ide do svog cilja brzinom većom od pet puta većom od brzine zvuka, a može i da manevriše kako bi izbegao presretanje.
Aksios: Tramp dobija brifing o novim vojnim opcijama protiv Irana
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp bi danas trebalo da primi brifing o novim planovima za potencijalnu vojnu akciju protiv Irana, koji će predstaviti komandant Centralne komande (CENTCOM), admiral Bred Kuper, izjavili su izvori upoznati sa situacijom, preneo je Aksios.
Prema dostupnim informacijama, planovi uključuju "kratak i snažan" talas udara na ciljeve u Iranu, sa ciljem da se prekine zastoj u pregovorima i izvrši pritisak na Teheran da pokaže veću fleksibilnost u vezi sa nuklearnim programom.
Jedna od opcija predviđa i preuzimanje dela Ormuskog moreuza radi ponovnog otvaranja za komercijalni brodski saobraćaj, što bi moglo da uključi angažovanje kopnenih snaga. Takođe se razmatra i operacija specijalnih snaga za obezbeđivanje iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.
Izvori su istakli Tramp trenutno pomorsku blokadu vidi kao efikasniji instrument pritiska od bombardovanja, ali da bi mogao da razmotri vojnu akciju ukoliko Iran ne popusti.
Tramp zapretio Nemačkoj
Američki predsednik Donald Tramp zapretio je smanjenjem broja američkih vojnika u Nemačkoj, što je najnoviji potez u rastućem sporu sa saveznicima iz NATO-a.
Pretnja dolazi nakon izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca da je Iran "ponizio" Ameriku u pregovorima.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social objavio da njegova administracija "proučava i razmatra moguće smanjenje broja vojnika u Nemačkoj" i da će odluka biti doneta "u kratkom roku".
Povod za Trampovu reakciju je izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca od ponedeljka, koji je ocenio da je Trampov tim nadigran u pregovorima sa Iranom o okončanju rata i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.
- Iranci su očigledno veoma vešti pregovarači, ili bolje rečeno, veoma vešti u nepregovaranju. Pustili su Amerikance da otputuju u Islamabad i onda se vrate bez ikakvog rezultata - rekao je nemački kancelar.
Vens: Pažljivo pratim stanje vojske SAD, moj posao je da budem zabrinut
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens izjavio je danas da pažljivo prati vojnu spremnost te zemlje, demantujući navode lista "Atlantik" prema kojem je navodno bio zabrinut zbog smanjenja kapaciteta usled rata SAD i Izraela protiv Irana.
On je rekao da su u tom izveštaju navedeni komentari za koje je "stopostotno siguran da ih nikad nije rekao", dodajući da se veliki deo izveštaja oslanja na neimenovane izvore, prenosi "Foks njuz".
- Ono u šta sam siguran jeste da niko ko zapravo zna šta mislim, niko ko mi je blizak nije razgovarao sa tim novinarom - rekao je Vens, ocenjujući da bi priča bila potpuno drugačija da se oslanjala na njegove bliske saradnike.
