Nedostatak berača može dovesti do propadanja roda i povećanja cena voća za potrošače, što bi domaće proizvode učinilo luksuzom
Posebno je kritična situacija u zapadnoj Srbiji pred početak berbe malina, gde se nude visoke dnevnice i dobri uslovi rada
Letnja sezona u poljoprivredi je u punom jeku, ali se domaći poljoprivrednici ponovo suočavaju sa ozbiljnim problemom nedostatka radne snage. Dok statistika Nacionalne službe za zapošljavanje i dalje beleži hiljade građana koji traže posao, proizvođači bukvalno "prose" za beračima na njivama, nudeći zarade od kojih se može pristojno živeti.
Zarade i do 240.000 dinara mesečno za porodicu
Za uobičajene poslove poput plevljenja, okopavanja i berbe ranog povrća i voća, dnevnice se kreću između 4.000 i 5.500 dinara. Računica je jasna: porodica sa dva radno sposobna člana mogla bi mesečno da prihoduje više od 240.000 dinara tokom ove sezone.
Posebno alarmantno je u zapadnoj Srbiji gde oko 20. juna počinje masovna berba malina u mestima poput Ivanjice, Arilja, Lučana i Guče. Internet je preplavljen oglasima u kojima malinari nude dnevnice i do 6.000 dinara, uz obezbeđen smeštaj i sva tri obroka. Radno vreme obično traje između 10 i 12 časova uz predviđene pauze.
Kao alternativu, poslodavci nude i opciju plaćanja po učinku – 120 dinara po ubranom kilogramu malina. Poljoprivrednici ističu da su vremenski uslovi ove godine povoljni, rod je dobrog kvaliteta i malina će biti krupna i braće se "kao jabuka", zbog čega bi rad plaćen po kilogramu mogao doneti više nego odličnu zaradu sposobnim i brzim beračima. Mićo Luković, malinar iz Ivanjice, napominje da ove sezone nudi dnevnice koje su za 1.000 dinara više nego prošle godine (od 5.000 do 6.000 dinara), jer potencijalni radnici ne žele ni da razgovaraju o iznosu manjem od 6.000.
Zašto radnici odbijaju brzu zaradu
Uprkos sjajnim finansijskim uslovima, ozbiljnih berača je sve manje. Mnogi veliki proizvođači oslanjaju se na svoje stalne sezonske radnike, dok se preko oglasa traže uglavnom grupe od dvoje do petoro berača. Ipak, poljoprivrednici svedoče da se mnogi koji zovu više raspituju o visini dnevnice nego što pokazuju stvarno interesovanje i volju da zasuču rukave. Pored berača, manjak je i ostalih radnika, pa pojedini malinari ne mogu da pronađu čak ni vozače traktora za transport plodova.
Stručnjaci za tržište rada kao i sami poslodavci navode nekoliko ključnih razloga za ovaj deficit:
- Ogroman fizički napor: Savijena leđa, rad na temperaturama iznad 35 stepeni i smena koja često počinje već u 5 časova ujutru odbijaju prosečne građane.
- Kratka sezona i rad u inostranstvu: Radnici iz Srbije, pre svega iz južnih i istočnih krajeva, sve više odlaze na sezonski rad u Hrvatsku, Sloveniju i Nemačku, gde na lakšim poslovima u građevini ili ugostiteljstvu rade za stabilnije satnice u evrima, koje domaći malinari ne mogu da isprate.
- Manjak studenata: Zbog izmenjenih rokova i obaveza na fakultetima, mnogi malinari su ove godine ostali bez studenata, na koje su se redovno oslanjali prošlih sezona.
Sigurnost i prijava radnika
Posao u poljoprivredi jeste sezonski, ali to više ne znači rad na crno. Od 2019. godine, u Srbiji je obavezna prijava sezonskih radnika putem portala sezonskiradnici.gov.rs. Poslodavci imaju zakonsku obavezu da plaćaju poreze i doprinose, a berači time stiču pravo na penzijsko, invalidsko, kao i zdravstveno osiguranje u slučaju profesionalne bolesti ili povrede na radu. Važno je naglasiti da isti sezonski radnik može kod istog poslodavca biti angažovan najviše 180 dana u godini.
Trpe proizvođači, ali na kraju i kupci na pijacama
Posledice hroničnog nedostatka ruku na njivama osetiće svi. Ivana Petrović, proizvođač iz sela Divljaka kod Arilja, izražava očaj jer i pored dnevnice od 6.000 dinara i dobrih uslova nema berača, zbog čega se plaši da će joj propasti hiljadu kilograma malina čija je cena 500 dinara.
Ovakva situacija će se preliti direktno na džepove potrošača. Ekonomisti upozoravaju da svaki skuplje plaćeni berač ili angažovani strani radnik podiže finalnu cenu proizvoda. Ukoliko se ovaj trend nastavi, domaće trešnje, breskve i maline postaće luksuz rezervisan samo za retke, jer će poljoprivrednici biti primorani da zidaju cene ili masovno smanjuju i krče svoje voćnjake kako ne bi proizvodili čiste gubitke.
