Letnja sezona donosi nedostatak radne snage u srpskoj poljoprivredi, iako su dnevnice solidne
Glavni razlozi su težak fizički rad, sezonski karakter posla bez sigurnosti i migracija radnika u inostranstvo zbog boljih plata
Letnja sezona u punom je jeku, a u Srbiji se ponovo aktivirao apsurd koji se ponavlja iz godine u godinu: dok statistika pokazuje da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i dalje postoje hiljade građana koji traže posao, domaći poljoprivrednici bukvalno "prose" za radnu snagu, nudeći dnevnice od kojih se može pristojno živeti.
Za poslove plevljenja, okopavanja, a sada i berbe ranog povrća i voća, nudi se između 4.000 i 5.500 dinara dnevno. To znači da porodica sa dva radno sposobna člana može mesečno da prihoduje više od 240.000 dinara tokom sezone. Pa ipak, odziv domaćih radnika je minimalan.
Zašto građani radije biraju biro nego brzu zaradu?
Stručnjaci za tržište rada objašnjavaju da problem nije samo u visini dnevnice, već u promeni mentaliteta i težini samog posla.
• Fizički napor: Rad na temperaturama iznad 35 stepeni, savijena leđa i radni dan koji često počinje u 5 ujutru odbijaju većinu ljudi.
• Sezonski karakter: Posao traje dva do tri meseca, nakon čega su radnici ponovo na početku, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, iako elektronske prijave sezonskih radnika to delimično rešavaju.
• Alternativne opcije u inostranstvu: Veliki broj iskusnih radnika iz istočne i južne Srbije radije odlazi na sezonske poslove u Hrvatsku, Sloveniju ili Nemačku, gde za sličan rad u ugostiteljstvu ili građevini dobijaju satnice u evrima koje su i dalje nedostižne za domaće poljoprivrednike.
Trpe i kupci: Ako nema ko da bere, cene na pijacama skaču
Ovaj problem direktno pogađa i prosečne potrošače u Srbiji.
Kada voćar ili povrtar mora da plati skuplju dnevnicu ili da angažuje stranog radnika, ti troškovi se automatski prelivaju na finalnu cenu proizvoda.
Ekonomisti upozoravaju da će, ukoliko se trend nedostatka radne snage nastavi, domaće voće poput trešanja, malina i breskvi postati luksuz na domaćim trpezama, jer će proizvođači ili smanjivati zasade ili podizati cene kako bi pokrili rastuće troškove proizvodnje.
