Najčešće rešenje je reprogram kredita kroz produženje roka otplate, čime se smanjuje mesečna rata, ali povećava ukupno zaduženje
Beslać savetuje dužnike da proaktivno kontaktiraju banke radi dogovora o najpovoljnijoj opciji i izbegnu pokretanje naplate preko hipoteka ili izvršitelja
Ekonomista Milan Beslać izjavio je danas da su mere propisane Odlukom o olakšicama za otplatu kredita, koju je donela Narodna banka Srbije (NBS), veoma značajne jer će olakšati vraćanje kredita svim dužnicima, ali i omogućiti bankama da naplate sve ono što su plasirale.
- Ta preporuka nije obavezujuća, ali banke su to prepoznale iz svojih interesa da na taj način mogu naplate sva plaćena sredstva uz odgovarajuću kamatu, ne po dinamici kako su ugovorili nego nekoj dužoj dinamici, ali svakako da naplate, istakao je on za Tanjug komentarišući izveštaj za prvo tromesečje 2026. godine koji je pokazao da su banke u Srbiji prihvatile u 79 odsto slučajeva zahteve za olakšice u otplati kredita korisnicima koji su se našli u teškim životnim okolnostima.
Beslać je rekao da ove mere NBS odgovaraju bankama u Srbiji jer one neće pretrpeti nikakvu štetu, već će samo one planirale prihode ostvariti u ukupnom iznosu u dužem vremensku, dok se građanima olakšava otplata kredita, posebno kada je reč o stambenim kreditima kako ne bi došlo do aktiviranja hipoteka ili izvršitelja.
Na pitanje u kojim životnim i finansijskim okolnostima građani mogu da računaju na olakšice u otplati kredita, Beslać je izjavio da građani mogu da računaju na olakšice u otplati kredita kada god nisu u mogućnosti da vraćaju rate onako kako su ugovorili.
Kako je objasnio, banke će to uvek prepoznati i u skladu sa tim će proceniti da li ti građani zaista ne mogu da vrate novac po dogovorenoj dinamici, već da to mogu da urade u dužem vremenskom periodu.
- Postoji i mogućnost ako su bile kamatne stope značajno više u momentu ugovaranja, a sada su te kamatne stope niže, može da se dogodi da se smanji kamatna stopa. Osnovni cilj ovih mera je da građani koji su zaduženi za bilo koju vrstu kredita, a i privreda, vrate ono što su pozajmili od banaka po drugačijim uslovima, naveo je on.
Odgovarajući na pitanje koje su mere građanima najkorisnije, Beslać je rekao da je to individualna stvar da li je građanima korisnije produženje roka otplate, privremeno smanjenje rate ili neki drugi model.
Napomenuo je da je najčešći zastoj u vraćanju rata kredita u tome što su rate preveliki jer su prihodi ostali na istom nivou na kom su bili u momentu ugovaranja.
- Ne treba zaboraviti da je kupovna snaga naših prihoda u poslednjih godinu dana opala, to znači da treba da trošimo više novca za neke druge potrebe a moramo da izdvojimo i za ratu kredita, pa je onda najčešća mera reprogram tog kredita. To znači povećanja broja rata ili godina vraćanja jer se time smanjuje rata kredita, ali ukupno zaduženje tada postaje veće, objasnio je on.
Beslać je poručio da svi građani koji osećaju da više neće moći redovno da izmiruju svoje kreditne obaveze prema bankama, ne smeju da sede skrštenih ruku i čekaju da im banka pošalje opomenu, već da moraju proaktivno da deluju, odu da se dogovore sa bankom i vide koje opcije im banka nudi, a da su najpovoljnije za njih.
Prema njegovim rečima, od procena prihoda svakog dužnika u budućnosti zavisi koji će model za olakšano vraćanje kredita biti izabran, kako banka ne bi izgubila svog dužnika i novac.
- Bankama nije cilj da aktiviraju hipoteku ili nešto slično jer se one ne bave prodajom nekretnina, njima je cilj da svaki dužnik vrati iznos koji su pozajmili. Tu mora biti sinergija između banke i dužnika, nikako ne treba čekati da stigne opomena od banke već otići u banku i pokušati da se napravi dogovor, rekao je on.
(Tanjug)
