U vreme ekonomske nestabilnosti, investitori se tradicionalno okreću zlatu kao sigurnoj imovini
Kriptovalute se smatraju delom finansijske budućnosti, ali pravac njihovog razvoja još uvek je neizvestan
U periodima ekonomske neizvesnosti, inflacije i naglih promena na finansijskim tržištima, investitori se tradicionalno okreću imovini koju smatraju sigurnijom. Iako se prethodnih godina mnogo govorilo o kriptovalutama kao novcu budućnosti, zlato nije izgubilo poziciju jednog od najvažnijih čuvara vrednosti.
Ekonomski analitičar i direktor kompanije Tavex Zlato i Srebro Georgi Hristov ocenio je, gostujući u emisiji "Pokreni se" NoveS, da zlato nikada zapravo nije ni sišlo sa svog investicionog trona.
Kriptovalute jesu budućnost, ali ostaje pitanje koje
Prema njegovim rečima, kriptovalute mogu predstavljati jedan od budućih oblika novca i ulaganja, ali još nije poznato u kom će se pravcu to tržište razvijati.
„Kriptovalute jesu neka vrsta budućnosti, ali u kakvoj formi i koja kriptovaluta će biti ta budućnost koju svi očekujemo, niko još ne zna. Verujem da to nećemo saznati uskoro“, rekao je Hristov.
Za razliku od relativno mladog i izrazito promenljivog tržišta digitalne imovine, zlato iza sebe ima dugu istoriju korišćenja kao sredstvo očuvanja kapitala. Upravo zbog toga investitori ga često posmatraju kao zaštitu u periodima geopolitičke, finansijske i monetarne nestabilnosti.
Zlato ponovo postaje aktiva broj jedan
Hristov ističe da je interesovanje javnosti jedno vreme bilo gotovo potpuno usmereno ka kriptovalutama, ali da se investiciono zlato sada vraća u prvi plan.
„Zlato nikada nije sišlo sa svog trona. Ranije su svi pričali o kriptovalutama, a sada vidimo da se zlato ponovo vraća izuzetno ozbiljnim tempom, kao aktiva broj jedan svuda“, naveo je Hristov.
Izraz „bekstvo u zlato“ najčešće se koristi kada investitori, zbog povećanog rizika na tržištima, deo novca preusmeravaju iz drugih oblika imovine u plemeniti metal. Razlog je to što zlato ne zavisi direktno od poslovanja jedne kompanije, solventnosti banke ili monetarne politike samo jedne države.
Njegova cena može da raste i pada, pa ni ulaganje u zlato nije bez rizika. Ipak, investitori ga često ne kupuju zbog kratkoročne zarade, već kao deo dugoročnije strategije očuvanja vrednosti ušteđevine.
Nije reč o zameni za sve druge investicije
Zlato i kriptovalute imaju potpuno različite karakteristike. Digitalna imovina može doneti visok prinos, ali je praćena velikim oscilacijama i regulatornom neizvesnošću. Zlato je fizička imovina sa razvijenim globalnim tržištem, ali ni ono ne donosi kamatu ili dividendu.
Zbog toga odluka o ulaganju zavisi od cilja investitora, perioda na koji želi da uloži novac i nivoa rizika koji je spreman da prihvati.
Zlato se najčešće posmatra kao dopuna drugim oblicima štednje i investiranja, a ne kao njihova potpuna zamena.
