Oni ne podržavaju da minimalna zarada raste brže od ostalih plata, jer to dovodi do kompresije zarada i problema na tržištu rada
Sindikati insistiraju da pregovori obuhvate i pitanje plata u javnom sektoru, ne samo minimalac
Pregovori o novoj minimalnoj ceni rada za 2027. godinu zvanično počinju 15. avgusta. O novom ciklusa razgovora nedavno su govorili Đuro Macut, predsednik vlade i Siniša Mali, ministar finansija, ocenivši da je potrebno pronaći održivo rešenje koje će obezbediti dalji rast zarada, uz očuvanje konkurentnosti privrede i makroekonomske stabilnosti. S time su saglasni i predstavnici sindikata koji u ovom trenutku ipak ne žele da izlaze sa konkretnim zahtevima i predlozima.
Dragan Todorović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je ujedno i član pregovaračkog tima, ističe da će, pored minimalne cene rada, jedna od ključnih tema u toku pregovora biti i plate u javnom sektoru.
– Pregovori su zakonska obaveza i počinju sredinom avgusta. Još ne želimo da iznosimo naše konkretne predloge, ali želimo da pošaljemo jasnu poruku da se više ne može razgovarati samo o minimalcu. Neophodno je otvoriti i pitanje ostalih zarada, pre svega, u javnom sektoru, gde je došlo do ozbiljne kompresije plata – ističe Todorović i dodaje da sindikati više neće podržavati praksu da minimalna zarada raste brže od ostalih plata.
– Ne možemo pristati da minimalac raste većom stopom od drugih zarada. Povećanja moraju da prate ceo sistem, jer se u suprotnom samo produbljuje kompresija zarada i stvaraju novi problemi na tržištu rada – ističe on i dodaje da su različiti procenti povećanja plata po sektorima dodatno narušili sistem vrednovanja rada.
– Govorili smo o platnim razredima i principu da za isti posao sledi ista plata, a onda su različiti procenti povećanja doveli do suprotnog efekta. To stvara nezadovoljstvo i dovodi do odlaska radnika, kako iz javnog, tako i iz realnog sektora – kaže Todorović.
Prošlogodišnji pregovori završeni su dogovorom da minimalna cena rada od 1. januara 2026. godine bude povećana za 10,1 odsto, posle vanrednog povećanja od 9,4 odsto koje je počelo da se primenjuje 1. oktobra 2025. Tako je minimalna cena rada po satu dostigla 371 dinar, dok je, prema podacima Ministarstva finansija, kumulativno povećanje minimalca u periodu od 2025. do 2026. godine iznosilo 37 odsto, odnosno realno 27,1 odsto. Istovremeno, država je povećala neoporezivi cenzus kako bi se zadržalo isto poresko opterećenje minimalne zarade i ublažio trošak za poslodavce.
(Politika)
