Novim zakonom jasno se definišu uslovi za ostvarivanje prava na odštetu, čime će dodatno biti obuhvaćeno stotine novih korisnika
Isplate se očekuju krajem 2026. godine, čime se priznaju teške posledice po zdravlje i živote porodica pogođenih azbestom
Nakon decenija čekanja, bivši radnici firmi Plobest i Salonit, kao i njihovi naslednici, napokon će dobiti obeštećenje za rad u smrtonosnim uslovima. Ova odluka dolazi u trenutku sveobuhvatnih reformi hrvatskog tržišta rada, koje donose stroža pravila za poslodavce i veću zaštitu za sve radnike, domaće i strane.
Vlada Republike Hrvatske pokrenula je zakonske izmene kojima se ispravlja dugogodišnja nepravda prema stotinama radnika koji su godinama bili izloženi štetnom delovanju azbesta, a dosad su bili isključeni iz sistema obeštećenja. Predlogom zakona, koji je upućen u saborsku proceduru, predviđa se jednokratna novčana naknada u iznosu od 29.100 evra za bivše zaposlene firmi Plobest iz Ploča i Salonit iz Vranjica, kao i za njihove zakonske naslednike.
Premijer Andrej Plenković istakao je kako se ovim potezom nastoji ispraviti nepravda prema ljudima koji su svoj radni vek proveli u izuzetno opasnim uslovima, a čija je žrtva decenijama bila zanemarena zbog strogih i isključivih zakonskih odredbi. Prve isplate očekuju se krajem 2026. godine, čime će se barem delimično ublažiti teške posledice koje je azbest ostavio na zdravlje i živote brojnih porodica.
Novim zakonskim rešenjima precizno se definišu uslovi za sticanje prava na odštetu. Za radnike bivšeg Plobesta, pravo se proširuje na sve one koji su u firmi bili zaposleni na dan 8. oktobra 1991. godine i proveli najmanje pet godina na poslovima sa direktnom izloženošću azbestu, pri čemu se u staž uračunava i rad u pravnim prethodnicima firme. Procenjuje se da će ove izmene obuhvatiti oko 223 dodatna radnika, uz 545 koji su već ranije obeštećeni. Za sprovođenje je osigurano 4,9 miliona evra do 2028. godine.
Slično tome, kod vranjičkog Salonita, pravo se proširuje na naslednike radnika koji su bili u radnom odnosu 14. februara 2006. godine, kao i na sve radnike i njihove naslednike koji su u periodu od 1991. do 2006. najmanje pet godina bili izloženi azbestu. Očekuje se da će ovim izmenama biti obuhvaćeno između 330 i 340 novih korisnika, čime se konačno zatvara jedno od najbolnijih poglavlja hrvatske industrijske istorije.
Ova mera, iako usmerena na specifičnu i tragičnu situaciju, deo je šireg zaokreta u radnoj politici koji Hrvatska sprovodi poslednjih godina. Vlada je za 1. januar 2026. godine najavila i značajno povećanje minimalne bruto plate na 1.050 evra, što je porast od 80 evra u odnosu na 2025. godinu i čak 153 odsto više nego 2016. godine.
Prema rečima premijera Plenkovića, takva odluka se zasniva na „realnim parametrima“, kao što su snažan privredni rast i rekordna zaposlenost.
Uz prosečnu neto platu koja je u avgustu 2025. godine dostigla 1.446 evra, cilj je ne samo podići životni standard građana već i smanjiti jaz u primanjima u odnosu na prosek Evropske unije.
Paralelno sa tim, država uvodi strože kontrole i pravila, što je najočiglednije u reformi Zakona o strancima.
(Poslovni dnevnik)
