Veterinarska inspekcija tokom jednog vikenda oduzela je oko 100 kg proizvoda životinjskog porekla sa pijaca u Beogradu i Beočinu
Kupcima se savetuje da uvek traže deklaraciju i podatke o poreklu pri kupovini mesa, kao i da obraćaju pažnju na miris i boju proizvoda
Tokom samo jednog vikenda veterinarska inspekcija povukla je oko 100 kilograma proizvoda životinjskog porekla sa pijaca u Beogradu i Beočinu. Pojačane kontrole pokrenute su zbog visokih letnjih temperatura, kada se hrana brže kvari, ali i zbog afričke kuge svinja i zabrane prometa proizvoda od svinjskog mesa sa zaraženih područja.
Sa beogradskih pijaca uklonjeno je 60 kilograma proizvoda životinjskog porekla, dok je na pijaci u Beočinu iz prodaje povučeno još oko 40 kilograma neispravnih namirnica.
Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede objasnila je da je reč samo o delu šire akcije koja se sprovodi širom Srbije.
„To je jedna u nizu akcija koje sprovodimo u okviru pojačanih službenih kontrola, pre svega zbog visokih letnjih temperatura, ali i prisustva afričke kuge svinja i restrikcija u pojedinim delovima zemlje“, rekla je Ivanjac za „Jutro na Blicu“.
Kontrole se pojačavaju širom Srbije
Prema njenim rečima, rezultati vikend kontrole predstavljaju samo mali deo rada veterinarske inspekcije na teritoriji Beograda.
„Beograd je metropola i ima mnogo pijaca. Svakog dana sprovodimo službene kontrole, a zbog trenutne situacije povećavamo i broj inspektora. Akcije istovremeno sprovodimo i u drugim gradovima Srbije“, navela je Ivanjac.
Osim Beograda i Beočina, kontrole su sprovedene i na pijacama u Novom Sadu i Novom Pazaru. Cilj inspekcije je, kako je objasnila, nadzor prometa hrane na celoj teritoriji Srbije, posebno lako kvarljivih proizvoda životinjskog porekla.
Zbog pojave afričke kuge svinja zabranjen je promet proizvoda od svinjskog mesa sa zaraženih područja, što je dodatni razlog za proveru porekla robe koja se nudi kupcima.
Kupci treba da traže deklaraciju i podatke o poreklu
Ivanjac savetuje građanima da prilikom kupovine mesa ne procenjuju proizvod samo na osnovu izgleda, već da od prodavca zatraže deklaraciju i informacije o poreklu.
„Pitam čija je klanica, gde je životinja zaklana i tražim deklaraciju. Bilo je situacija kada nisam dobila odgovor ili deklaracija nije bila ubedljiva, pa sam kao građanin prijavila inspekciji. Vanrednim veterinarsko sanitarnim nadzorom pronađene su neusaglašenosti“, ispričala je ona.
Kupac bi trebalo da može odmah da dobije podatke o proizvođaču, poreklu, datumu proizvodnje, roku trajanja i načinu čuvanja hrane.
Posebno je važno proveriti da li je proizvod izložen u odgovarajućoj rashladnoj vitrini i da li je hladni lanac očuvan.
„Kada je hrana u pitanju, meni je pre svega važna bezbednost. Bitno je da mogu odmah da dobijem informaciju ko je proizvođač, odakle hrana potiče, koji je datum proizvodnje i rok trajanja, kao i kako se njome rukuje“, rekla je Ivanjac.
Miris i promena boje prvi su znaci upozorenja
Najlakše uočljivi pokazatelji da sa mesom nešto nije u redu jesu neobičan miris i promena boje.
„Ono što prvo zapažamo jesu miris i boja, a tek kasnije ukus. Imali smo prijave građana koji su kupili sveže meso, došli kući i nakon otvaranja osetili kiseo ili neprijatan miris“, navela je Ivanjac.
Veterinarska inspekcija u takvim situacijama izlazi na teren, a kontrole su, kako kaže, često pokazivale da je uzrok bilo nesavesno poslovanje prodavca.
Kada je reč o piletini, boja mesa može zavisiti od više faktora, među kojima su vrsta pilića i način ishrane. Sama razlika između svetlijeg i žućkastog mesa ne mora automatski da znači da proizvod nije bezbedan.
Ipak, neobična promena boje, neprijatan miris, neuobičajene površine na mesu ili drugi izgled koji odstupa od očekivanog razlog su da kupac odustane od kupovine i slučaj prijavi.
Vizuelne promene ne znače uvek da je meso pokvareno
Ivanjac je objasnila da promena boje na donjoj strani komada mesa ponekad može nastati zbog odležavanja u vitrini i ne mora nužno da predstavlja zdravstveni rizik. Ipak, takav izgled može biti dovoljan da odbije potrošača.
Kod pilećih bataka mogu se pojaviti i tamnija mesta nastala zbog preloma kosti i izliva krvi tokom industrijske obrade.
„To su stvari koje mogu da se dogode u velikim industrijskim pogonima, ali ne bi smele da se pojavljuju u povećanom procentu. Takvi proizvodi povlače se iz prometa zbog vizuelnih nedostataka“, kazala je Ivanjac.
Sveže pileće meso trebalo bi da ima uobičajenu boju i miris, bez kiselih, neprijatnih ili drugih neuobičajenih mirisa. Piletina je tokom leta pod posebnim nadzorom jer pripada lako i brzo kvarljivoj hrani.
Meso ne treba ostavljati satima u automobilu
Odgovornost za bezbednost hrane ne prestaje u trenutku kupovine. Potrošači moraju da vode računa o tome koliko je meso izloženo visokim temperaturama tokom prevoza do kuće.
„Ako kupim meso na pijaci, a zatim pet ili šest sati obilazim prodavnice dok piletina stoji u automobilu na neodgovarajućoj temperaturi, može da dođe do početka kvarenja i promene mirisa i boje. Svi smo odgovorni u lancu hrane“, upozorila je Ivanjac.
Lako kvarljive proizvode tokom vrelih dana zato treba kupovati na kraju nabavke, što pre ih prevesti do kuće i odmah staviti u frižider ili zamrzivač.
Inspekcija po prijavi izlazi odmah
Građani bi inspekciji trebalo da prijave prodaju mesa bez deklaracije, sumnjivo poreklo, neodgovarajuće izlaganje proizvoda, neprijatan miris ili promenu boje.
Prema rečima Ljiljane Ivanjac, reakcija inspektora u takvim slučajevima mora da bude brza.
„Kada primimo prijavu, odmah obaveštavamo inspektora nadležnog za tu opštinu. Uslov je bukvalno da se izađe odmah, naročito kada je proizvod kupljen tog dana, kako bismo zatekli stanje opisano u prijavi“, rekla je ona.
Ukoliko se pronađu nepravilnosti, kontrola može da se nastavi unazad kroz ceo lanac, od prodajnog mesta do dobavljača i proizvođača.
Kazne dostižu tri miliona dinara
Za stavljanje nebezbedne hrane u promet predviđene su prekršajne i novčane kazne, dok se u ozbiljnijim slučajevima nelegalno poslovanje može kvalifikovati i kao krivično delo.
„Kod privrednih prestupa kazne iznose do tri miliona dinara za pravno lice i do 350.000 dinara za odgovorno lice. Postoje i situacije u kojima mogu biti izrečene zatvorske kazne“, navela je Ivanjac.
Ona smatra da bi propisi trebalo da omoguće i trajnu zabranu obavljanja delatnosti onima koji ponavljaju iste prekršaje i time ugrožavaju zdravlje potrošača.
„Kada govorimo o bezbednosti hrane i mogućnosti direktnog narušavanja zdravlja i života ljudi, trebalo bi omogućiti da se zbog ponovljenih prekršaja izrekne i trajna zabrana obavljanja delatnosti“, naglasila je ona.
Manje potvrđenih slučajeva afričke kuge svinja
Govoreći o afričkoj kugi svinja, Ivanjac je navela da je broj sumnji i potvrđenih slučajeva manji nego u periodu najvećeg širenja bolesti.
„Rezultati sa terena pokazuju da je broj sumnji sada manji, kao i broj potvrđenih slučajeva. Mere koje je država preduzela omogućile su da bolest zadržimo na područjima na kojima se pojavila“, rekla je ona.
I dalje postoji mogućnost pojave pojedinačnih slučajeva u drugim delovima zemlje, zbog čega su u kontrole uključeni veterinarska inspekcija, lokalne samouprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na putevima se proveravaju vozila koja prevoze žive životinje, dok se u pogođenim područjima primenjuju zakonom predviđene zabrane, među kojima je i zabrana organizovanja sajmova.
