U dalekim planinama Al-Miskad u Somaliji, grupa vojnika okupila se oko malog ekrana, dok na njemu prate borce Islamske države na snimku sa drona.
Na slici se pojavljuje jedna figura, koja se kreće kroz dolinu.
„Išao je da uzme vode za prijatelje“, kaže operater drona.
„Trči i nosi nešto na leđima“, dodaje drugi vojnik.
Čovek na ekranu se nalazi blizu pećine, za koju vojska veruje da je skrovište za 50-60 boraca Islamske države.
Odbrambene snage Puntlanda imaju oko 500 vojnika raspoređenih u ovoj bazi na severoistoku Somalije.
Pre deset godina ovaj brdovit teren bio je dom za svega nekoliko nomadskih zajednica, ali se to promenilo kada je Islamska država tu osnovala uporište i počela da širi aktivnosti u Africi, dok su njeni borci proterivani iz drugih uporišta u Siriji i Iraku.
U aprilu 2025. godine, general Majkl Lengli, koji je tada bio komandir Afričke komande Sjedinjenih Država, rekao je američkom kongresu da „ISIS kontroliše njihovu globalnu mrežu iz Somalije“.
A poslednjih godina, Amerika je podržavala borbu Somalije protiv Islamske države.
Bombardovala je vojnike koji se kriju u somalijskim pećinama.
Tokom 2025. godine Pentagon je izveo 60 napada na somalijski ogranak grupe Islamska država.
Danas, na lokalnom nivou, „sposobnost Islamske države da organizuje napade u Somaliji je umanjena“ i „ne predstavlja značajnu pretnju po Puntland ili Somaliju“, kaže Triša Bejkon, direktorka Političkog centra za anti-terorizam na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
Međutim, somalijska Islamska država i dalje „igra ključnu ulogu što se tiče obezbeđivanja resursa, podrške i omogućavanja aktivnosti drugim ograncima Islamske države, i u Africi i dalje od nje, u Avganistanu“, objašnjava ona.
Somalijski ogranak grupe Islamska država, smešten u poluautonomnoj oblasti Puntland na severoistoku zemlje, osnovao je somalijski državljanin Abdulkadir Mumin.
On je nekada živeo u Švedskoj i Velikoj Britaniji, i imao je britansko državljanstvo.
Pojavio se 2015. godine zajedno sa još 17 muškaraca na snimku gde se zaklinju na vernost Islamskoj državi.
Mumin je prethodno bio član militantne grupe Al-Šabab, koja se dve decenije borila protiv vlade, a i dalje kontroliše velike delove južne Somalije.
Somalijska Islamska država isterala je Al-Šabab iz puntlandskih planina Al-Miskad i dovela strane regrute.
Postavila je i finansijske i centre za obuku za širu mrežu Islamske države.
Grupa je imala izvestan uticaj u lučkom gradu Bosaso.
U izveštaju američkog Ministarstva finansija se navodi da je 2022. godine somalijska Islamska država „sakupila 2 miliona dolara od iznuđivanja od lokalnih firmi, uvoza, stočarstva i poljoprivrede“.
Puntlandske snage uspele su da proteraju somalijsku Islamsku državu iz Bosasoa početkom 2025. godine, ali militantna grupa je i dalje kontrolisala sela i gradiće u obližnjim planinama Al-Miskad.
Jedno od njih je bilo Dardar, dom za 600 stanovnika.
Sa Islamskom državom došli su svirepost i strah.
Ljudi koji žive ovde kaže da su stroga pravila bila ispisana na školskoj tabli u obližnjem selu zabranivši muškarcima i ženama da se pojavljuju zajedno u javnosti, zabranivši muškarcima da nose duge pantalone do ispod članaka ili da nose stilizovane frizure.
Žene su morale da nose određenu vrstu hidžaba sa rukavicama i čarapama kako bi im prekrili ruke i članke, a muzika nije bila dozvoljena.
Strogi režim i ideologija ostavili su duboke ožiljke.
„Život je postao veoma težak“, kaže Said Muhamed Ibrahim, lokalni imam, dok sedi na podu džamije.
„Ljudi su se plašili. Neki su bili oteti i još se vode kao nestali.“
Dok su neki ljudi pobegli iz sela, on je ostao, ali kaže da ga je Islamska država izbacila iz džamije.
„Rekli su: 'Mi smo imam sada, ako ne slediš naša uputstva i ne napustiš džamiju smesta, dobićeš ono što zaslužuješ.“
„To sam doživeo kao da će me ili obezglaviti ili oteti.“
Među vernicima u džamiji bio je Mahad Džama.
Pre dve godine borci Islamske države oteli su i ubili njegovu nećaku Šukri.
„Bila je dobra devojka, brižna ćerka, brinula se o majci. Bila je pobožna muslimanka“, kaže on, oborivši glavu ispod crno-belog šala da bi se zaštitio od podnevnog sunca.
Šukri je bila trudna kad je ubijena.
Ostavila je za sobom dvoje dece i bolesnu majku.
„Ne možete da zamislite kako izgleda izgubiti nećaku... a da čak ni ne znate zašto je ubijena. Kad dobijete vest o smrti deteta, to je gotovo nemoguće prihvatiti“, dodaje Džama.
Šukri je imala sedmogodišnjeg sina Saida.
Njen mali dečak je bio gluv i retko se odvajao od majke.
U noći kad je Islamska država upala u njihov dom, bio je sa njom. I on je ubijen.
Posle višemesečnih borbi, selo su povratile Puntlandske odbrambene snage u februaru 2025. godine.
Amerikanci su im pomogli, ubili trojicu ekstremista iz Islamske države u maju 2024. godine.
Međutim, Islamska država još uvek ima baze u ovoj oblasti.
Na njihovom planinskom položaju, dok vojnici slušaju vesti da se bliži okršaj sa Islamskom državom, raspoloženje se menja i mitraljezi se spremaju.
Muna Ali Dahir, 32-godišnja oficirka, jedna je od malobrojnih žena među vojnicima ovde.
Ona se borila u bitkama i ranije.
„Borili smo se žestoko i pobedili, zato što je ovo naša zemlja“, kaže ona.
Ovaj put, međutim, ona ostaje u bazi, spremajući se za potencijalne žrtve.
Jedan mladi vojnik mi pokazuje sliku na telefonu njega kako čvrsto drži za ruku borca Islamske države kog je zarobio.
Zatvorenik je viši i veći od njega, sa gustom crnom bradom i dugom kosom.
Drugi vojnik ga drži za drugu ruku.
„Ovo je Hasan. Turčin kog smo zarobili“, kaže 24-godišnji Abdihair Abdiriza Džama.
U junu 2025. godine, Ujedinjene nacije su procenile da je Islamska država imala oko 800 boraca u Somaliji, od čega su više od polovine bili stranci.
Puntlandske snage tvrde da su ubile više stotina pripadnika Islamske države u poslednjih 16 meseci, i objavile su slike više od 50 zarobljenih stranih boraca, iz zemalja kao što su Etiopija, Maroko i Sirija.
Puntlandske vlasti kažu da oni koji su zarobljeni odlaze na suđenje, a ponekad ih čeka smrtna kazna.
Hjuman rajts voč je prethodno iskazao zabrinutost zbog pravnog procesa i tretmana prema zarobljenicima optuženim da su deo islamističke naoružane grupe.
Izveštaj UN-a iz 2022. godine naveo je da Somalija radi na tome da „obezbedi da oni koji se drže u pritvoru budu saslušani na koordinisan način kako bi se poštovala prava pritvorenika.“
Abdihair Džama je imao 14 godina kad je Islamska država prvi put stigla u ovaj region.
„Nisam verovao da oni postoje. Isprva sam mislio da je to samo propaganda“, kaže on.
„Ali kad sam držao jednog od njih, shvatio sam da strani borci napadaju našu zemlju.“
Dok razgovaramo, oštri pucnji probne vatre odjekuju kampom.
Teški mitraljezi i zalihe utovaruju se na kamile i vojnici izlaze iz baze u malim grupama da bi napali položaje Islamske države.
Komandant vojske objašnjava da je američki izviđački dron je u vazduhu i sakuplja obaveštajne podatke, pomažući im da odrede gde da pucaju.
Minobacačke granate grme kroz dolinu, udarajući u pećine Islamske države, a eksplozije odjekuju od padina planine.
Niko ne uzvraća vatru.
Dron se ponovo šalje gore, ovaj put da bi procenio štetu i, na malom ekranu, ulaz u pećinu deluje spaljeno.
Čovek koji je ranije bio primećen da trči kroz dolinu više nigde ne može da se vidi, a gledajući sa vrha planine, nemoguće je proceniti koliko je efikasan bio napad.
Puntlandske odbrambene snage otkrile su da su se kasnije uključili i američki dronovi i da su pogodili borce u pećinama - ne zna se tačno koliko njih.
Borba protiv Islamske države u Somaliji nije završena.
Triša Bejkon sa Američkog univerziteta upozorava da, iako je somalijska Islamska država „trenutno suzbijena, ali pokazalo se da je to žilava organizacija, sposobna da se oporavi i pregrupiše od gubitaka“.
„Nećemo stati dok poslednji borac ne bude zarobljen.“
„Bilo da bude potrebno 10 ili 15 godina, naći ćemo ih gde god da se kreću ili kriju. Tek kad zemlja bude potpuno očišćena, moći ćemo da se smirimo“, kaže Abdikair Džama.
U međuvremenu, on i drugi vojnici nastavljaju da žive u surovim uslovima.
Nema tekuće vode ili struje i spavaju u priručnim šatorima od grančica, narandžaste cirade i kamenja.
Preživljavaju od koza koje odgajaju i zaliha koje dvaput dnevno donosi helikopter.
U mirnim trenucima između bitaka, Dahir poziva porodicu - ima osmoro dece, ali ih je videla samo dvaput u protekloj godini.
Veruje da su njena deca njena motivacija.
„Oni kažu: 'Mama se vraća i mi ćemo pobediti.'
„Osećam se kao da radim pravu stvar, ovo je moja zemlja, a oni koji je napadaju nisu u pravu“, dodaje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Da li ponovo jača Islamska država
- 'Izveli smo savršene udare na teroristički ološ koji ubija hrišćane': Tramp
- Sahel, malo poznati region u Africi, beleži više 'smrti od terorizma' nego ostatak sveta zajedno
