Oporavak uz zadršku: Američka ekonomija raste, ali sporije od prognoza, ovo je najnoviji izveštaj

SAD su započele 2026. godinu ekonomskim oporavkom, sudeći po najnovijoj statistici. Realni bruto domaći proizvod porastao je po godišnjoj stopi od 2% u prvom kvartalu, što je ispod očekivanih 2,2%, ali iznad rasta od 0,5% u četvrtom kvartalu 2025.

„U poređenju sa četvrtim kvartalom 2025, ubrzanje realnog BDP-a u prvom kvartalu 2026 odražava rast državne potrošnje i izvoza, kao i ubrzanje investicija, koje je delimično ublaženo usporavanjem potrošnje potrošača“, navodi se u novom izveštaju Biroa za ekonomsku analizu.

Savezna potrošnja se oporavila nakon rekordno dugog prekida rada vlade, rastući po godišnjoj stopi od 9,3% nakon pada od 16,6% u četvrtom kvartalu 2025.

Privatne domaće investicije porasle su za 8,7%, znatno iznad prethodnih 2,3%. Investicije povezane sa bumom data centara i dalje su snažne. Ulaganja u opremu za obradu informacija, koja uključuje investicije u veštačku inteligenciju i data centre, porasla su za 43,4% nakon rasta od 37% u četvrtom kvartalu. Investicije u softver porasle su po stopi od 22,6%, u odnosu na 4,8% u prethodnom kvartalu.

Potrošnja potrošača ponovo je usporila, ali i dalje raste, povećavši se za 1,6%, pri čemu je potrošnja na robu pala za 0,1%, dok je potrošnja na usluge porasla za 2,4%.

Indeks cena lične potrošnje porastao je za 4,5%, u odnosu na prethodnih 2,9%.

Ostali podaci pokazuju kako se ekonomija razvijala na početku godine. Tržište rada nastavilo je da oscilira između rasta i pada zaposlenosti. SAD su u martu dobile 178.000 novih radnih mesta, uglavnom u zdravstvu i sektoru slobodnog vremena i ugostiteljstva. To dolazi nakon gubitka od 133.000 radnih mesta u februaru, uzrokovanog vremenskim prilikama i štrajkom u zdravstvu. Nezaposlenost se i dalje kreće oko 4%.

Uticaji rata u Iranu

Uticaji rata u Iranu vidljivi su u najnovijem izveštaju o indeksu potrošačkih cena, pri čemu je CPI porastao za 3,3% na godišnjem nivou, što je najveći rast od maja 2024, usled skoka cena energije. Ti efekti se još uvek nisu značajno odrazili na osnovne cene, koje isključuju volatilne cene hrane i energije.

Atsi Šet, glavna kreditna direktorka u kreditnoj agenciji "Moody’s Ratings", opisala je ekonomiju uoči objave BDP-a kao "krhku otpornost", jer SAD nisu u recesiji, a i kompanije i potrošači se još uvek dobro drže. Takođe je dodala da je ekonomija prilično otporna na trgovinske šokove. Međutim, istakla je da stubovi koji drže ekonomiju postaju sve slabiji kako se pojavljuje sve više šokova.

„Na primer, kada je reč o zapošljavanju, sada postoji uži spektar sektora koji zaista zapošljavaju nove radnike, pri čemu je zdravstvo jedan od glavnih, dok mnogi drugi sektori ne beleže rast zaposlenosti“, rekla je ona.

Džejson Draho, šef alokacije imovine za Ameriku u kompaniji "UBS Global Wealth Management", rekao je, pre objave novih podataka o BDP-u, da se očekuje da će brojke biti "slojevite", kao što su i bile, zbog uticaja trgovinskih politika. „Ono na šta bih se fokusirao jeste konačna tražnja privatnog sektora u američkoj ekonomiji, jer to u velikoj meri zanemaruje efekte zaliha i neto izvoza, koji mogu biti volatilni“, rekao je.

„Kada se ukloni deo volatilnosti i ‘šuma’ iz ovih faktora, koji su i dalje pod uticajem carina, a kasnije tokom kvartala i sukoba sa Iranom, to može mehanički da iskrivi uvozne i izvozne cene, kao i njihovu vrednost usled promena cena roba“, dodao je Draho.

Poslednji sastanak Džeroma Pauela kao predsednika Feda

Novi izveštaj o BDP-u dolazi dan nakon odluke Federalnih rezervi da zadrže kamatne stope nepromenjene. To je bio poslednji sastanak sa Džeromom Pauelom kao predsednikom Feda.

„Morao je da se nosi sa, čini se, beskrajnim nizom velikih šokova za ekonomiju — od pandemije, preko rata Rusije i Ukrajine, do carina, imigracione politike, a sada i rata u Iranu“, rekao je Mark Zandi, glavni ekonomista u agenciji "Moody’s Analytics".

(Izvor: Blic Biznis/Biznis Insajder)