Vahidijeva prošlost uključuje vođenje elitnih Kuds snaga, ministarske pozicije i optužbe za međunarodni terorizam, ali to nije usporilo njegov uspon.
Njegovo jačanje moći povezano je s vakuumom na vrhu režima, pošto nominalni vrhovni vođa Modžtaba Hamnei ima ograničen uticaj.
Dok američki predsednik Donald Tramp tvrdi da postoje znaci nereda u iranskom rukovodstvu iz ratnog vremena, jedan ključni igrač izgleda da gomila značajan uticaj koji bi mogao da oblikuje poziciju Islamske Republike i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom.
Ovo verovatno nije osoba koju bi Bela kuća želela na čelu. Iako je ajatolah Modžtaba Hamnei preuzeo vlast nakon atentata na svog oca, a predsednik parlamenta Mohamed Bejker Galibaf preuzeo centralnu ulogu u pregovorima, uspon brigadnog generala Ahmada Vahidija mogao bi se pokazati kao najznačajnija od svih promena unutar složene dinamike moći Irana, piše Newsweek .
Uspon ključnog generala
Vahidi je imenovan za komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) nakon atentata na svog prethodnika, Mohameda Pakpura, u početnoj fazi američko-izraelskog rata protiv Irana pre dva meseca.
To je pozicija koja ga čini glavnom metom, s obzirom na to da je Pakpur preuzeo tu ulogu tek nakon što je Izrael ubio bivšeg šefa IRGC-a Hoseina Salamija tokom Dvanaestodnevnog rata u junu prošle godine.
Ali Vahidijeve kvalifikacije su jedinstvene. Pored toga što je ranije služio kao zamenik komandanta IRGC-a, ministar unutrašnjih poslova u vladi bivšeg predsednika Ebrahima Raisija i ministar odbrane pod bivšim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, Vahidi je takođe bio osnivač elitnih Kuds snaga, kojima je kasnije rukovodio general-major Kasem Sulejmani sve do svoje smrti u američkom napadu 2020. godine koji je naredio Tramp.
Danas, dok se Islamska Republika suočava sa svojim najozbiljnijim testom od iransko-iračkog rata 1980-ih, tokom kojeg su stvorene IRGC i Kuds snage,
- Ahmad Vahidi je taj koji vuče konce - rekao je za Njuzvik Kamran Bokari, strateški analitičar i viši saradnik u Savetu za bliskoistočnu politiku, koji je opširno pisao o unutrašnjoj evoluciji iranskog rukovodstva.
Čovek iz senke
Sulejmani je često nazivan "komandantom u senci" tokom svog 21-godišnjeg mandata kao šef Kuds snaga. Nadimak je zaradio zbog svoje opsežne karijere u sprovođenju tajnih operacija u inostranstvu, od pomaganja milicijama u napadima na američke trupe u Iraku i podrške Hezbolahu protiv Izraela do borbe protiv pobunjenika i džihadista, uključujući Islamsku državu (ISIL), u Iraku i Siriji.
Međutim, vremenom je Sulejmani postao svojevrsna zvezda, a njegovo javno priznanje pokazalo se kobnim kada je Donald Tramp odlučio da preduzme neviđeni korak i naredio njegovo ubistvo tokom posete Iraku u januaru 2020. godine.
Vahidi je takođe dobro poznat Zapadu - bio je predmet Interpolove crvene poternice 2007. godine, a američke sankcije su mu uvedene 2010. godine zbog njegove navodne uloge u smrtonosnom bombaškom napadu na jevrejski centar u Argentini 1994. godine. Vahidi je od tada predmet daljih sankcija SAD i Evropske unije, iako to nije usporilo njegovu karijeru u Iranu.
Govoreći prošle nedelje u Buenos Ajresu, podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Tomas Di Nano pomenuo je Vahidijevu navodnu ulogu u bombaškom napadu na centar "Asociación Mutual Israelita Argentina" 1994. godine i u eksploziji 1992. godine usmerenoj na izraelsku ambasadu, takođe u argentinskom glavnom gradu.
Di Nano je nazvao Vahidijevo unapređenje na čelo IRGC-a "jasnim dokazom da je IRGC strana teroristička organizacija i potvrdom uloge Irana kao dugogodišnjeg državnog sponzora terorizma“.
Bonapartistička figura?
Uprkos svojim javnim pozicijama, Vahidi ostaje enigma. Njegova sposobnost da se uzdigne unutar formalnih struktura moći, stvori veze zasnovane na tehnokratskom, a ne na ličnom vođstvu, i održi nizak međunarodni profil pokazala se posebno impresivnom.
Bokari, koji je takođe viši direktor u Institutu "Nju lajns" u Vašingtonu, ukratko se sastao sa Vahidijem na marginama konferencije u Teheranu pre 15 godina, opisujući ga kao iznenađujuće angažovanog sagovornika koji tečno govori engleski.
Takođe je povukao naizgled neverovatnu paralelu između Vahidija i pretposlednjeg iranskog monarha, Reze Šaha Pahlavija, koji je preuzeo vlast kao komandant moćne Persijske kozačke brigade između 1921. i 1925. godine. Kao i Pahlavi, primetio je Bohari, Vahidi je "čovek sistema" i na kraju bi ga mogao preoblikovati, ako preživi sukob.
- Koliko znamo, sutra bi mogao biti pogođen vazdušnim napadom i nestati. Ali deluje kao osoba koja bi želela da postane ova bonapartistička figura o kojoj svi pričaju - rekao je Bohari.
"Ne može to sam. Postojaće centri moći. Mislim da on trenutno konsoliduje moć, a čujem od kontakata na terenu da ima jake lične ambicije".
Vahidijev uspon takođe označava ubrzanje dugotrajne evolucije unutar Islamske Republike. Čak i tokom kasnijih godina pokojnog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, moć je tiho delegirana drugim oblastima, uključujući IRGC i iranske konvencionalne oružane snage, poznate kao Arteš. "Čuvari su donosili odluke mnogo pre ovog rata".
- Sada je to postala de fakto pozicija, jer nema vrhovnog vođe - rekao je Bokari.
"I stalno ovo govorim jer mislim da je Modžtaba Hamnei u najboljem slučaju nominalni vrhovni vođa. Čak i da nije bio ranjen, ne bi imao uticaj koji je njegov otac uživao, jer je na kraju krajeva samo vodio očevu kancelariju".
Trampov "najgori mogući scenario"
Anika Ganzeveld, menadžerka portfolija za Bliski istok u Projektu kritičnih pretnji Američkog instituta za preduzetništvo, tvrdi da je odsustvo novog vrhovnog vođe Irana, čija je javna uloga od imenovanja prošlog meseca ograničena na pisane izjave, samo pomoglo Vahidiju da učvrsti vlast.
- Odsustvo vrhovnog vođe koji bi posredovao između frakcija režima i delovao kao konačna institucija za donošenje odluka verovatno je doprinelo Vahidijevom usponu unutar režima - rekao je Ganzeveld za Newsweek.
Čak i ako je Tramp često tvrdio da je u Iranu postignuta "promena režima", on je na početku sukoba priznao rizik od stvaranja novog rukovodstva koje bi nastavilo da bude u suprotnosti sa američkim interesima.
- Pretpostavljam da bi najgori mogući scenario bio da mi to uradimo, a onda neko podjednako loš kao onaj pre nas preuzme vlast, zar ne? To bi se moglo desiti. Ne želimo da se to desi. To bi verovatno bilo najgore - rekao je Tramp prošlog meseca, samo nekoliko dana nakon početka rata.
Prepreka za pregovore
Ova realnost se možda ostvaruje, posebno zato što je Vahidi izgleda počeo da okuplja svoj "uži krug", koji uključuje sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Mohameda Bakera Zolgadara, prema Ganzeveldu.
Zolgadr je preuzeo uticajnu poziciju prošlog meseca nakon izraelskog ubistva njegovog prethodnika, Alija Laridžanija, za koga se verovalo da je bio drugi čovek u komandi. Sada, izgleda da Vahidijeva klika "dominira donošenjem odluka u režimu", rekao je Ganzeveld, što komplikuje potragu za sporazumom između Vašingtona i Teherana.
- Vahidi i lideri IRGC-a bliski njemu izgleda da su marginalizovali pragmatičnije zvaničnike, poput šefa iranske pregovaračke delegacije, predsednika parlamenta Mohameda Bakera Galibafa i ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija, koji su pokazali veću otvorenost za kompromis sa SAD - rekao je Ganzeveld.
"Vahidi, nasuprot tome, nije pokazao spremnost da popusti po ključnim zahtevima SAD u vezi sa iranskim nuklearnim programom i Ormuskim moreuzom.“
Kolektivno vođstvo petorice
Ipak, Vahidi nije sam u borbi za vlast. Ali Alfoneh, viši saradnik Instituta za arapske države Zaliva, opisao je "kolektivno vođstvo petorice" u kojem "glavna linija razdvajanja ide između izabranih zvaničnika - predsednika Masuda Pezeškijana i predsednika parlamenta Mohameda Bakera Galibafa - i neizabranih aktera: šefa pravosuđa Golama-Hoseina Mohsenija-Edžeija, predstavnika IRGC-a, bilo bivšeg komandanta Mohsena Rezaija ili sadašnjeg komandanta Vahidija, i neidentifikovanog predstavnika regularne vojske".
Alfoneh je za Newsweek rekao da je linija razdvajanja važna, jer „izabrani zvaničnici imaju tendenciju da razmišljaju o reizboru i osetljiviji su na tešku situaciju stanovništva, dok su neizabrani zvaničnici skloniji da prihvate teškoće za javnost". Od ovih ličnosti, on je i Galibafa i Vahidija svrstao među "strateški najsposobnije pojedince" u sistemu, nazivajući ih obojicu "pragmatičnim operativcima".
Podela vlasti umesto državnog udara
Vahidi, štaviše, navodno ima istoriju saradnje sa CIA-om i izraelskim Mosadom još 1980-ih u aferi Iran-Kontra. S druge strane, Tramp je izrazio jasnu naklonost prema Galibafu, bivšem komandantu vazduhoplovnih snaga IRGC-a i gradonačelniku Teherana.
Uprkos Vahidijevim snagama, malo ko očekuje otvoreno preuzimanje od strane IRGC-a, koji tradicionalno preferira da održi privid da nije direktno uključen u iranske poslove.
- Ni on niti IRGC kao institucija ne deluju skloni da izvedu puč i preuzmu punu odgovornost za vođenje zemlje pod velikim pritiskom - rekao je Alfoneh.
"Iz perspektive IRGC-a, poželjniji je aranžman o podeli vlasti sa civilnim ličnostima poput Galibafa: on omogućava Čuvarima da dominiraju u strateškim odlukama, dok civili preuzimaju javnu krivicu za neuspehe režima".
Bilo je nekih znakova neslaganja, ali čak je i niz istaknutih konzervativnih izvora u zemlji upozorio da se ne raspiruje "unutrašnji sukob" koji je Tramp izazvao, a većina je favorizovala diplomatski put.
Iako rivalstva nesumnjivo postoje, Alfoneh tvrdi da Trampove česte reference na pukotine u iranskom rukovodstvu više govore o problemima Bele kuće.
- Egzistencijalna pretnja koju predstavljaju Izrael i Sjedinjene Države podstakla je koheziju, a ne podelu, među iranskim liderima - rekao je Alfoneh.
"Tvrdnje predsednika Trampa o vakuumu moći i neodlučnosti u Teheranu više govore o haosu u Vašingtonu nego o stvarnosti u Iranu. Njegove tvrdnje da se režim već promenio odražavaju nemogućnost da se svet vidi onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakvim on želi da ga vidi".
Sve o ratu Irana, Izraela i Amerike pratite u našem blogu uživo.
(Njuzvik)
