Politički interes SAD-a u regionu dodatno je pojačan trgovinskim pritiscima na kinesko-iranske ekonomske veze
Ovim se pokazuje kako ekonomija i sankcije postaju alati globalne politike, s primetnim uticajem na lokalni život
"Mučimo se. Ne možemo da uvozimo robu zbog američkih sankcija i zato što samo Nacionalna garda ili oni koji su povezani sa njima kontrolišu ekonomiju. Oni razmišljaju samo kako da pribave korist za sebe", rekao je u ponedeljak "Rojtersu" jedan trgovac na Velikom bazaru u Teheranu govoreći o svojim frustracijama režimom u Iranu. Ova scena je samo mali prozor u mnogo veću priču - najgore antirežimske proteste u poslednjih nekoliko godina.
Sve je počelo kolapsom ekonomije u Iranu. Američki predsednik Donald Tramp je uveravao demonstrante da je pomoć na putu, čak i kroz uvođenje carina zemljama koje trguju sa Iranom, pri čemu je Kina jasno označena kao glavna meta. U međuvremenu je odustao od te ideje, ali nezadovoljstvo širom Irana i dalje tinja.
Istorija odnosa između SAD i Irana pruža zanimljiv primer kako carine mogu da funkcionišu u praksi, što je direktno povezano sa protestima u Iranu. Jedan od najvrednijih izvora prihoda režima, koji nisu naftni, jesu pistaći, piše "Njuzvik". I već četiri decenije, značajna američka antidamping carina na iranske pistaće pomaže Kaliforniji - koja proizvodi 99 odsto američkih pistaća - da potisne Iran sa svetskog tržišta, uključujući, što je ključno, Kinu.
Kalifornijski proizvođači danas prodaju mnogo više pistaća Kini nego Iran, iako su kineski kupci i dalje ključni za iranski izvoz nafte i sirovina. Kalifornijski voćnjaci su postepeno preusmeravali milijarde dolara prihoda dalje od Isfahana i Kermana ka okruzima Frezno i Kings.
Pad značaja iranskih pistaća je ilustrativan deo ekonomske krize koja je izazivalo proteste širom zemlje.
Tramp preti carinama
"Odmah stupa na snagu: svaka zemlja koja posluje sa Islamskom Republikom Iran plaćaće carinu od 25 odsto", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži "Truth Social", dok je Bela kuća razmatrala dodatne mere kao odgovor na iransko gušenje protesta.
Njegovi kritičari tvrde da je pretnja carinama predstavlja zloupotrebu ekonomskih alata zarad zadovoljenja spoljnopolitičkih hirova nazivajući to "potpunim, nasumičnim haosom" i "zloupotrebom carina kako bi se pretilo državama prema trenutnim političkim željama".
Sa druge strane, tzv. američki "jastrebovi" odgovaraju da pritisak funkcioniše i da je podrška iranskim demonstrantima ne samo moralno ispravna, već i neophodna radi suzbijanja iranskog uticaja u regionu i njegovih nuklearnih ambicija. Ipak, kako se sada čini, protesti su krvavo ugušeni, a sam predsednik SAD je rekao da je Teheran zaustavio pogubljenja.
Zašto su pistaći važni
"Njuzvik" podseća da je Iran 1979. godine dominirao svetskim tržištem pistaća. Islamska revolucija i talačka kriza sa Sjedinjenim Državama prekinuli su taj trend. Sjedinjene Države su 1986. uvele antidamping carinu (posebna vrsta carine koju jedna država uvodi na robu iz druge zemlje) na iranske pistaće u ljusci, nakon što su proizvođači iz Kalifornije optužili Teheran da prodaje robu ispod cene. Ta odluka, objavljena u Federalnom registru, opstala je kroz sve revizije i danas iznosi čak 241,14 odsto. Rezultat - kultura koja je nekada bila gotovo sinonim za Iran počela je da se seli u Kaliforniju.
Prvi komercijalni rod u toj američkoj saveznoj državi iznosio je 1976. godine svega 1,5 miliona funti, a do 1980. već je skočio na 27,2 miliona funti. U naredne četiri decenije izvoz je eksplodirao - sa 1,6 miliona funti 1985/86. na čak 847,8 miliona funti u sezoni 2023/24. (oko 977,6 miliona evra ili oko 114,6 milijardi dinara).
Do sredine 2000-ih, američki proizvođači su postali i glavni snabdevači Evropske unije (EU), koja je decenijama bila ključno tržište na kojem se Iran borio za prevlast. Do 2024. godine Kalifornija je proizvodila 99 odsto svih američkih pistaća i imala rekordnu žetvu - proizvodnja pistaća je danas biznis koji donosi milijarde, potpomognut industrijskim pogonima za preradu.
Iran, nekada neprikosnoveni lider, i dalje se snažno oslanja na pistaće kao ključni izvozni proizvod. Zvanične procene govore o godišnjem izvozu vrednom oko milijardu dolara. Međutim, pritisak je ogroman.
Uloga Kine
Kina je 2023. iz SAD uvezla pistaće u vrednosti od 395,9 miliona dolara, što je preko šest puta više nego iz Irana (62,6 miliona dolara). Čak i posle naglog rasta krajem 2024, Kina je i dalje više kupovala iz SAD nego iz Irana po vrednosti (584,4 miliona prema 268,5 miliona dolara).
Ovi brojevi su važni jer pistaći predstavljaju pokazatelj kako trgovinski pritisak preoblikuje izvore prihoda u sankcionisanim ekonomijama. Nafta se može "oprati" i preusmeriti, ali poljoprivredni proizvodi mnogo teže.
Sada se tome dodaje Trampova carina od 25 odsto za zemlje koje "posluju sa Iranom". To nije direktna sankcija Iranu, već pokušaj da se oporezuju njegovi trgovinski partneri - Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Indija - čime se povećava cena njihove saradnje sa Teheranom. Bez obzira na pravnu održivost, poruka je jasna - tržišta povezana sa pistaćima i sličnim proizvodima mogu postati političko oružje.
Naravno, pistaći sami po sebi ne ruše režime. Ali pokazuju kako se neočekivane veze - trgovinske mere iz doba Ronalda Regana, kineske novogodišnje potrošačke navike, poljoprivreda u Freznu i podzemne vode Kalifornije - spajaju u sistem koji ograničava Iranu "disanje".
Kada demonstranti u Teheranu proklinju pad vrednosti valute, oni osećaju desetine udara odjednom i istovremeno: sankcije, loše upravljanje državom, ekonomiju pod kontrolom Revolucionarne garde i neprijateljsko globalno trgovinsko okruženje.
(Newsweek)
