"Tajni tokovi" možda su odložili ili donekle ublažili krizu
Kina je drastično smanjila uvoz sirove nafte
Jedna od najvećih misterija globalne ekonomije jeste zašto je tržište nafte ostalo relativno mirno tokom jednog od najvećih poremećaja u snabdevanju u istoriji.
Ormuski moreuz je paralizovan već tri meseca zbog rata u Iranu. Vidljivi saobraćaj kroz ovaj ključni plovni put, kojim protiče oko petina svetske nafte, i dalje je veoma slab i procenjuje se na svega 15% nivoa pre rata, prema podacima finansijske grupe “JPMorgan”.
Ipak, terminski ugovori za naftu, odnosno naftni fjučersi, nisu skočili na opasne nivoe kojih su se analitičari pribojavali - bar ne za sada.
Kako je to moguće
Jedna od teorija glasi da iznenađujuće velike količine sirove nafte uspevaju da prođu kroz dvostruku blokadu Ormuskog moreuza, pomažući globalnom energetskom sistemu da apsorbuje ovaj istorijski šok. Tankeri koji prevoze te takozvane “tajne tokove“ možda izbegavaju blokadu isključivanjem transpondera kako bi izbegli otkrivanje, rekli su stručnjaci za CNN.
“JPMorgan” procenjuje da su ti tajni tokovi tokom poslednje dve nedelje maja iznosili oko 2,1 milion barela dnevno. To je mali, ali značajan deo od 15,6 miliona barela koji su svakodnevno prolazili kroz moreuz pre rata.
- Uprkos tekućoj pomorskoj blokadi i oštrom padu komercijalnog saobraćaja, izgleda da iznenađujuće velike količine sirove nafte i naftnih derivata i dalje prolaze kroz moreuz - navela je prošle nedelje Nataša Kaneva, direktorka globalne strategije robnih tržišta u “JPMorganu”.
"Fantomski" tranziti
Bob Meknali, osnivač i predsednik “Rapidan enerdži grupe”, slaže se da su tajni tokovi možda odložili ili donekle ublažili krizu.
- Pretpostavljamo da je saobraćaj kroz Ormuski moreuz pao na između 0-10% predratnog nivoa, ali uz ovo “curenje” mogao bi da bude nešto veći. Nije ni približno dovoljan da spreči značajno smanjenje zaliha, ali ipak donekle ublažava problem - rekao je on CNN-u.
Jan Stjuart, ekonomista i strateg investicione banke “Pajper Sandler”, procenjuje da je tokom maja oko 2,9 miliona barela sirove nafte dnevno izašlo iz Persijskog zaliva preko Ormuskog moreuza. Ta procena uključuje oko 2,1 milion barela prevezenih brodovima koji su navodno platili takse Iranu. Preostalih oko 900.000 barela odnosi se na takozvane “fantomske prolaze” - plovila koja su prolazila kroz moreuz sa isključenim transponderima.
- Ti “fantomski”, odnosno tajni tokovi, pomažu. Kriza je ublažena mnogo uspešnije nego što sam mislio da je moguće - rekao je Stjuart CNN-u.
Kina drastično smanjila uvoz
Terminski ugovori za severnomorsku naftu Brent, međunarodno merilo vrednosti, pali su u petak na 93 dolara po barelu. To je značajno više od predratnog nivoa od oko 70 dolara - ali i dalje bezbedno ispod nedavnog vrhunca od 114 dolara.
Međutim, tajni tokovi nisu najvažniji razlog za smirenost tržišta.
“Pajper Sandler” procenjuje da je oko 4,5 miliona barela sirove nafte dnevno napustilo Persijski zaliv drugim rutama, uglavnom preko naftovoda Istok-Zapad, koji povezuje saudijska naftna polja sa lukom Janbu na Crvenom moru.
Što je još važnije, Kina je drastično smanjila uvoz sirove nafte i okrenula se korišćenju ogromnih postojećih zaliha. Manja kineska potražnja, a Kina je jedan od najvećih svetskih potrošača energije, pomogla je da se ublaži nestašica na tržištu.
Kaneva smatra da dodatni faktori uključuju veći pad potražnje nego što se zvanično priznaje, kao i veće zalihe od onih koje se prijavljuju.
- Posmatrani zajedno, ovi faktori pomažu da se objasni zašto cena od oko 100 dolara po barelu ne signaliziraju da je poremećaj mali. Naprotiv, to pokazuje da je tržište pronašlo načine, iako skupe, da apsorbuje taj poremećaj - navela je ona.
"Stvari će postati gore"
Neki stručnjaci naftne industrije strahuju da tržište, uljuljkano ovim privremenim rešenjima, potcenjuje stvarne posledice krize. Komercijalne zalihe nafte naglo su opale od početka rata. Američke strateške rezerve nafte ubrzano se približavaju najnižem nivou još od početka ’80-ih godina.
- Stvari će postati gore - rekao je Stjuart.
On predviđa da će prosečna cena nafte Brent tokom jula i avgusta iznositi 130 dolara po barelu. Ako se ta prognoza pokaže tačnom, kako piše CNN cena benzina u SAD mogla bi ovog leta da premaši pet dolara po galonu - u poređenju sa oko 4,20 dolara koliko iznosi danas. Stjuart smatra da će cena nafte morati brzo da poraste kako bi podstakla dodatno korišćenje vanrednih rezervi i istovremeno navela svet da smanji potrošnju.
- Morate da ubedite ljude da troše manje. To je mnogo lakše kada su cene visoke - rekao je on.
