Navijanje je dobro za zdravlje sve dok se to iskustvo deli sa drugima
Zajedništvo i osećaj pripadnosti grupi podižu hormone sreće
Dok napeto gledanje svakog minuta utakmice donosi nalete adrenalina, a srce kuca u ritmu tribina – nauka otkriva da ova emotivna vrteška zapravo predstavlja moćan štit za mentalno i fizičko zdravlje.
Biti sportski navijač, bez obzira na to da li je u pitanju vrhunski fudbal, Olimpijske igre ili lokalni klub, predstavlja pravi rolerkoster emocija. Neverovatni usponi usled pobede, depresivni padovi nakon poraza i mnoštvo stresnih trenutaka između, sastavni su deo navijačkog staža. Srećom po strastvene navijače, ukupni uticaj ovog hobija na organizam je izuzetno pozitivan.
U kontekstu predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu, kada će milioni ljudi ponovo biti prikovani za ekrane i stadione, ovi naučni podaci dobijaju još veću težinu. Groznica koja prati najveću sporednu stvar na svetu nije samo izvor zabave, već, prema medicinskim i psihološkim kriterijumima, predstavlja terapiju za očuvanje zdravlja nacije.
Stav nauke: Kako gledanje sporta utiče na zdravlje
Veliko istraživanje, koje su sproveli psiholozi sa uglednog Univerziteta Anglija Raskin u Kembridžu, otkrilo je da ljudi koji redovno gledaju sport doživljavaju znatno veći nivo opšteg blagostanja u poređenju sa onima koje utakmice uopšte ne zanimaju.
Rezultati su objavljeni 2023. godine u časopisu "Frontiers", i oni se poklapaju sa ranijim studijama koje potvrđuju da navijačka strast ima terapeutsko dejstvo na organizam.
Pod blagostanjem, lekari podrazumevaju stabilno psihološko stanje osobe – odnosno to koliko se dobro i ispunjeno pojedinac oseća u svojoj koži. Ljudi sa višim nivoom blagostanja imaju bolji imunitet, ređe obolevaju i žive znatno duže.
Čak i jedna utakmica godišnje drastično smanjuje rizik od depresije
Ova opsežna studija obuhvatila je podatke čak 7.209 odraslih osoba, starosti od 16 do 85 godina. Naučnici su detaljno analizirali njihove životne navike i nivo društvene angažovanosti.
- Otkrili smo da su ljudi koji su prisustvovali makar jednom sportskom događaju u poslednjih godinu dana znatno zadovoljniji svojim životima. Oni osećaju da njihov život ima veći smisao i manje su usamljeni od ljudi koji ne prate sport - objašnjava jedna od autorki studije, Helen Kiz, kognitivni psiholog i profesorka koja vodi Školu za psihologiju i sportske nauke na Univerzitetu Anglija Raskin.
To potvrđuje i studija iz 2021. godine objavljena u časopisu "Nature", koja je pokazala da odlazak na utakmice, makar jednom godišnje, deluje kao prevencija za mentalne bolesti i smanjuje pojavu depresivnih simptoma.
Navijanje iz fotelje ima isti efekat na psihu kao sa tribina
Za one koji ne mogu da prate prenose uživo sa tribina, nauka donosi podjednako dobre vesti. Navijanje ispred televizora ili računara takođe ima terapeutski efekat.
Pomenuto istraživanje je potvrdilo da su ljudi koji gledaju sport na televiziji ili internetu znatno manje skloni depresiji od onih koji to uopšte ne čine. Pokazalo se da su depresivni simptomi još ređi kod onih ispitanika koji redovnije i intenzivnije prate sportske prenose.
- Osobe koje češće gledaju sport prijavljuju veći osećaj životne ispunjenosti, bez obzira na to da li se nalaze na samom stadionu ili utakmicu prate iz udobnosti doma - ističe za časopis "The Conversation" Aneli Harvi, takođe jedna od autorki studije i vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu Anglija Raskin.
Socijalni identitet: Zašto ljudi vole da budu deo grupe
Iako bi kritičari mogli da kažu da su strastveni navijači možda prosto materijalno situiraniji ili imaju veći krug prijatelja, teorija socijalnog identiteta i najnovija snimanja mozga dokazuju da sam sport pruža primarni podsticaj zdravlju. Ključni razlog leži u ljudskoj potrebi za povezivanjem i stvaranjem takozvanih in-grupa - zajednica sa kojima se deli nešto zajedničko.
- Ove zajednice čine važan deo ličnog identiteta i kroz njih se pronalazi preko potrebna društvena i emocionalna podrška. Ljudi koji se snažno identifikuju sa nekim sportskim timom osećaju ogromnu solidarnost od strane drugih navijača, što direktno podiže nivo hormona sreće i opšte zadovoljstvo životom - pojašnjava Rejčel Ounsvort, doktorantkinja psihologije na Univerzitetu Anglija Raskin.
Kroz ovaj zajednički društveni identitet, doslovno se dele i emocionalne koristi od uspeha tima. Naučnici ovaj fenomen slikovito nazivaju "kupanje u odsjaju slave". Sa druge strane, kada naš tim izgubi, veća je verovatnoća da ćemo se distancirati od njega kako bismo se zaštitili od negativnih društvenih i psiholoških posledica, što naučnici nazivaju "prekidanje reflektovanog neuspeha".
Dokaz sa skenera: Mozak "poludi" od sreće na popularne sportove
Uloga društvenih procesa koji povezuju navijanje i dobro zdravlje dokazana je i u Japanu, gde su naučnici koristili funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) za snimanje mozga.
Tokom eksperimenta, koji je objavljen 2024. u časopisu "Taylor & Francis", naučnici su otkrili da su delovi mozga zaduženi za psihološke nagrade i "dobar osećaj" bili aktivniji kada su učesnici gledali masovno popularne sportove, poput fudbala ili bejzbola. Sa druge strane, kada su im puštani manje popularni i statičniji sportovi, poput golfa, te reakcije su izostale.
To dokazuje da društvene koristi nisu ograničene samo na odlazak na stadion sa prijateljima. Osećaj zajedništva koji pružaju omiljeni sportisti i milioni drugih navijača širom sveta služi kao efikasan lek protiv otuđenosti modernog društva.
- Bez obzira da li navijate za svoj tim od kuće ili na utakmici, možete uživati u usponima i padovima sportskog navijanja znajući da je to dobro za vas – sve dok to iskustvo delite sa drugima - poručuju naučnice sa Univerziteta Anglija Raskin.
