Model četvorodnevne radne nedelje je već realnost za stotine hiljada radnika u Evropi, dok u Srbiji prosečna radna nedelja prelazi 40 sati
Istraživanja pokazuju da kraće radno vreme ne utiče negativno na produktivnost, već čak može da je poveća
Četiri dana rada, tri dana odmora. Zvuči kao želja pojedinih zaposlenih u Srbiji, ali za stotine hiljada radnika širom Evrope to je već postala realnost. Dok zaposleni u Holandiji u proseku rade manje od 32 sata nedeljno, građani Srbije na poslu provedu više od 40 sati, što nas svrstava među evropske zemlje sa najdužom radnom nedeljom.
Istraživanja pokazuju da kraće radno vreme ne znači nužno i manju produktivnost. Naprotiv, u brojnim slučajevima zaposleni uspevaju da ostvare iste ili čak bolje rezultate za manje vremena.
Evropa sve više eksperimentiše sa kraćom radnom nedeljom
Nekada je osmočasovno radno vreme i petodnevna radna nedelja predstavljalo veliku društvenu promenu. Danas se u pojedinim zemljama vodi nova borba – za četvorodnevnu radnu nedelju.
Od fabričkih pogona do kancelarija i rada uz pomoć veštačke inteligencije, tržište rada menja se brže nego ikada. U Evropskoj uniji prosečna radna nedelja danas traje manje od 36 sati, dok Srbija ostaje iznad granice od 40 sati.
Građani uglavnom podržavaju ideju skraćenja radnog vremena.
„Ja sam za skraćenje radnog vremena. Imao sam situacije kada završim sve obaveze, a ipak moram da ostanem na poslu.“
„Dobra je ideja, naročito ako bi značila da se vikendom ne radi.“
„Voleo bih da radim kraće kako bih više vremena provodio sa mamom i tatom.“
„Ne treba sedeti na poslu ako nema posla, ali sam za fleksibilan model – da se radi više kada ima potrebe, a manje kada nema.“
Produktivnost ne zavisi od broja sati
Ideja kraće radne nedelje nije da se radi manje, već da se isti posao obavi efikasnije. U zemljama koje su testirale model od četiri radna dana zaposleni su prijavljivali manje stresa, manje bolovanja i bolji balans između privatnog i poslovnog života.
Zoran Ristić iz Sindikata radnika „Nezavisnost“ smatra da broj sati provedenih na poslu nije pravo merilo radnog učinka.
„Produktivnost najčešće nema velike veze sa dužinom boravka zaposlenog na poslu, već sa njegovim učinkom. Pokazalo se u mnogim slučajevima, posebno u finansijskim i marketinškim delatnostima, da je produktivnost zaposlenih veća kada se radno vreme skraćuje, jer raste i njihova motivacija“, ističe Ristić.
Poslodavci upozoravaju na nedostatak radne snage
Poslodavci sve češće ukazuju na isti problem kao i zaposleni – umoran i nemotivisan radnik nije nužno i produktivan radnik. Međutim, model četvorodnevne radne nedelje nije podjednako primenljiv u svim sektorima.
Teško je zamisliti da bolnice, proizvodni pogoni, trgovina ili javni prevoz jednostavno ukinu jedan radni dan. U tim slučajevima bilo bi potrebno organizovati dodatne smene i angažovati više zaposlenih.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije upozorava da je upravo nedostatak radne snage jedan od najvećih izazova.
„Često nemamo dovoljno radnika određenih profila, pa su poslodavci prinuđeni da postojeći zaposleni rade duže. Ipak, svima je u interesu da se uz nove tehnologije posao obavlja efikasnije i za kraće vreme“, kaže Atanacković.
Holandija prednjači
Prema evropskim podacima, najkraće se radi u Holandiji, gde prosečna radna nedelja traje manje od 32 sata. Slede Nemačka i Danska sa nešto manje od 34 sata rada nedeljno.
Među zemljama sa kraćim radnim vremenom nalaze se i Austrija, Belgija i Finska. Zanimljivo je da upravo ove države beleže i visoke nivoe produktivnosti rada.
Zbog toga stručnjaci sve češće postavljaju pitanje ne da li će doći do novih promena na tržištu rada, već kada će one postati deo svakodnevice i u ostatku Evrope.
