Bolovanje u Srbiji: Pravila, trajanje, prava radnika i kontrola zloupotreba

Pitanje bolovanja, odnosno privremene sprečenosti za rad, jedna je od najosetljivijih tema u domaćoj HR praksi. Dok se mnogi radnici pitaju koliki je zakonski maksimum koji mogu provesti na lečenju, odgovor stručnjaka je jasan: ne postoji fiksni vremenski limit za trajanje bolovanja.

Sve zavisi isključivo od zdravstvenog stanja i procene lekara, a statistika otkriva neverovatne primere iz srpske prakse.

Od par dana do cele decenije

Iako većina bolovanja u Srbiji traje do 30 dana, a ona duža od pola godine čine manje od 1% slučajeva, zabeleženi su ekstremni primeri. Jedan zaposleni bio je na bolovanju čak devet i po godina, dok postoji slučaj odsustva započetog još 2012. godine koji i dalje traje.

Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju preciziraju da zaposleni ima pravo na odsustvo i naknadu zarade, ali isključivo u okviru sedam zakonski definisanih razloga:

• Bolest ili povreda van rada (najčešće do mesec dana).
• Profesionalna bolest ili povreda na radu (može trajati više meseci).
• Održavanje trudnoće.
• Izolacija zbog zaraznih bolesti (obično 5-14 dana).
• Nega bolesnog člana uže porodice (standardno do 15 dana).
• Dobrovoljno davanje organa i tkiva.
• Pratnja bolesnog lica na lečenje.

Pravilo 30 dana i komisija

Vaš izabrani lekar je taj koji otvara bolovanje i on samostalno može da ga vodi do 30 dana. Izuzetno, lekar može odobriti do 60 dana u specifičnim slučajevima poput malignih bolesti, trudničkog bolovanja ili hirurških intervencija.

Ukoliko je oporavak duži od mesec dana, pacijent se upućuje na lekarsku komisiju RFZO, koja dalje produžava bolovanje u intervalima od 30, 60 ili 90 dana. Važno je naglasiti da poslodavac nema pravo da vrši pritisak na radnika da se vrati pre vremena, niti sme da traži podatke o šifri bolesti ili dijagnozi.

Kako se proverava zloupotreba?

Dugotrajna bolovanja, posebno ona duža od šest meseci, signal su za poslodavca da pokrene proveru. Firma ima pravo da zatraži mišljenje medicine rada ili da uputi zahtev PIO fondu radi procene radne sposobnosti.

Ako postoji osnovana sumnja da radnik „lažira“ bolovanje, zakon dozvoljava poslodavcu da o svom trošku uputi zaposlenog na dodatne medicinske analize. Zloupotrebom se smatra:

1. Rad kod drugog poslodavca tokom bolovanja.
2. Nepridržavanje propisane terapije.
3. Odbijanje odlaska na kontrolu (što može biti direktan razlog za otkaz).

Kako firme prate učestala odsustva

Za male firme, odsustvo samo jednog radnika može biti ogroman finansijski i organizacioni izazov.

Zato stručnjaci savetuju uvođenje internih procedura: od precizne HR evidencije i pravilnika, pa sve do prilagođavanja radnih zadataka ili uvođenja rada od kuće tamo gde je to moguće. Cilj ovakvih mera nije pritisak, već preventivna kontrola koja podseća zaposlene da svoja prava koriste savesno.