Rekordi su oboreni širom Srbije i Evrope, sa temperaturama koje su u nekim mestima premašile 40 stepeni Celzijusa.
Klimatske promene su tokom talasa povećale temperature za 4,5°C, a jun 2026. postao je peti najtopliji jun od početka merenja.
Ekstremni toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju i oborio istorijske temperaturne rekorde čak je 55 puta verovatniji danas nego sredinom prošlog veka, pokazala je najnovija studija istraživača sa Fizičkog fakulteta u Beogradu. Rezultati upozoravaju da su klimatske promene podigle temperature tokom ovog talasa za opasnih 4,5 stepeni Celzijusa, pretvarajući nekadašnje klimatske anomalije u našu novu realnost.
Toplotni talas koji je pogodio Srbiju od 25. do 30. juna 2026. uzrokovao je obaranje temperaturnih rekorda širom zemlje, a RHMZ je najavio novi toplotni talas u julu. Klimatske promene su u proseku u toku toplotnog talasa podigle zabeležene temperature za 4,5 stepeni Celzijusa.
Peti najtopliji jun u Srbiji
Jun 2026. godine ući će u istoriju meteoroloških merenja u Srbiji kao peti najtopliji jun od 1951. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom koja je bila čak +2,2 stepeni Celzijus aiznad normale (za period 1990-2020).
Iza ovog toplotnog talasa stajao je tzv. sistem omega blokiranja (stacionarni sistem visokog pritiska u obliku grčkog slova omega) koji se sredinom meseca pozicionirao iznad srednje Evrope i zapadnog Balkana. Ovaj sistem je danima delovao, zarobljavajući i dodatno zagrevajući vazdušnu masu iznad našeg regiona, što je kulminiralo krajem meseca.
Dana 30. juna, u Kikindi je izmereno 40,9 stepeni Celzijusa, čime je oboren prethodni apsolutni rekord za bilo koji mesec u godini (40,0 stepeni Celzijusa iz jula 2007). Isto se desilo i na Paliću sa 40,8 stepeni Celzijusa, čime je oboren rekord star 74 godine (39,6 stepeni Celzijusa iz avgusta 1952).
Maksimumi za mesec jun oboreni su na ukupno 8 glavnih stanica, uključujući Sombor (40,3 stepeni Celzijusa), Zrenjanin (40,2 stepeni Celzijusa) i Beograd (38,9 stepeni Celzijusa), dok je u Sremskoj Mitrovici rekord izjednačen. Istovremeno, zabeležen je rekordan broj dana sa temperaturom iznad 35 stepeni Celzijusa na severu zemlje, kao i rekordan broj tropskih noći tokom juna u Novom Sadu.
Ni ostatak Evrope nije bio pošteđen
Tokom ovog toplotnog talasa oboreni su apsolutni junski i istorijski rekordi u mnogim zemljama. U Nemačkoj i Francuskoj, zabeleženi su ekstremi od 41.7 stepeni Celzijusa (Košen), odnosno 43.8 stepeni Celzijusa (Pilio), uz izdavanje crvenih meteo-alarma za veći deo svojih teritorija.
Mađarska (40.7 stepeni Celzijusa), Austrija (40.0 stepeni Celzijusa u Beču), Češka i Poljska (40.5 stepeni Celzijusa) takođe su prijavile istorijske junske maksimume.
Stručnjaci sa Fizičkog fakulteta (dr Milica Tošić, Lazar Filipović i dr Vladimir Đurđević) upozoravaju na ogromnu opasnost koja se krije iza činjenice da nas je ovakva vrelina pogodila već u junu.
Naime, ljudski organizam u tom periodu još uvek nije aklimatizovan na ekstremne vrućine. Zbog rekordnog broja takozvanih "tropskih noći", tokom kojih temperatura nije padala ispod 20 stepeni, onemogućen je oporavak tela tokom sna. Zbog toga je naše telo pretrpelo teški biološki šok, ulazeći u stanje ekstremnog stresa bez prethodne adaptacije.
Koliko je situacija dramatična širom kontinenta govori i podatak Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz izvora, koji beleži preko 1.300 prevremenih smrtnih slučajeva povezanih sa ovim vrelim talasom širom Evrope.
Koliko su "krive" klimatske promene za ekstremne toplotne talase
Dugi niz godina, naučnici su mogli da odgovore samo uopšteno, govoreći da se, kako se planeta zagreva, očekuje da će ekstremni događaji postati češći i ozbiljniji. Međutim, danas, zahvaljujući napretku u nauci koja se bavi atribucijom ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, u mogućnosti su da pruže mnogo detaljnije odgovore.
Studije atribucije bave se proučavanjem uticaja klimatskih promenama na pojavu i intenzitet ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja (suša, toplotnih talasa, ekstremnih padavina), sa ciljem da razjasne u kojoj meri je ljudska aktivnost doprinela povećanoj verovatnoći ili intenzitetu ovakvih događaja.
Na osnovu statističke analize izabranih klimatskih veličina određuje se korelacija između pokazatelja ekstremnog vremenskog događaja (na primer višedenevne srednje vrednosti maksimalne dnevne temperature) i pokazatelja globalnog zagrevanja, najčešće globalne srednje temperature.
Ovakvi ekstremni događaji su danas 55 puta verovatniji
Upoređivanjem klime iz 1950. godine sa današnjom klimom (2026), a analiziran je najtopliji šestodnevni period svakog juna od 1950. do 2026. godine u Srbiji. Toplotni talas ovog intenziteta u klimatskim uslovima koji karakterišu 1950. godinu bio bi događaj koji se očekuje jednom u veku i po (152 godine), dakle, bio bi izuzetna anomalija.
Sa druge strane, u "današnjoj klimi 2026. godine", usled globalnog zagrevanja, ovaj događaj ima povratni period od svega 2,8 godina. To znači da je ono što je nekada bilo gotovo nemoguće sada postalo deo naše nove klimatske realnosti, koja će se ponavljati skoro svake treće godine.
Klimatske promene su direktno podigle temperaturu ovog šestodnevnog toplotnog talasa za neverovatnih 4,5 stepeni Celzijusa, na nivou cele Srbije. Ako posmatramo celo leto (jun–avgust), toplotni talasi ovog intenziteta prestaju da budu nezapamćeni.
Međutim, za mesec jun, ovaj događaj je klimatski presedan i prema dobijenim rezultatima, može se smatrati da su događaju jako doprinele klimatske promene.
U istraživanju se zaključuje da ove brojke naglašavaju važnost prilagođavanja na klimatske promene, gde smo u situaciji da više nije dovoljno da menjamo našu svakodnevnicu za lakšu budućnost, već da bismo lakše istrpeli sve češće ekstremnu današnjicu.
(Klima101)
