Godine 1998. više od 3,5 miliona građana Južne Koreje doniralo je zlato državi kako bi pomoglo izlasku iz finansijske krize
U kampanji je prikupljeno 227 tona zlata vrednog preko dve milijarde dolara, koje je pretopljeno i prodato radi otplate spoljnog duga
Jedan od najneverovatnijih primera kolektivne solidarnosti u modernoj ekonomskoj istoriji dogodio se u Južnoj Koreji 1998. godine, kada je više od 3,5 miliona građana dobrovoljno predalo državi zlatni nakit, burme, medalje i porodične dragocenosti kako bi pomoglo zemlji da izađe iz duboke finansijske krize.
U okviru nacionalne kampanje prikupljeno je čak 227 tona zlata, vrednog više od dve milijarde dolara, koje je kasnije pretopljeno u poluge i prodato na međunarodnom tržištu radi otplate spoljnog duga.
Kampanja pokrenuta nakon sporazuma sa MMF
Akcija je počela 5. januara 1998. godine, svega nekoliko nedelja nakon što je Južna Koreja sa Međunarodnim monetarnim fondom postigla dogovor o paketu pomoći vrednom 58 milijardi dolara.
Cilj je bio jačanje deviznih rezervi i smanjenje spoljnog duga u trenutku kada je zemlja prolazila kroz jednu od najtežih ekonomskih kriza u svojoj istoriji.
Kampanju su organizovali država, nacionalna televizija KBS i najveće korejske banke. Iako je prvobitno bilo planirano da traje svega nekoliko dana, zbog ogromnog odziva građana produžena je do 30. aprila 1998. godine.
Više od tri miliona ljudi odreklo se porodičnih uspomena
Već tokom prva dva dana kampanji se priključilo oko 500.000 ljudi.
Do sredine januara broj učesnika premašio je milion, a do kraja meseca više od 1,67 miliona građana već je doniralo svoje zlatne predmete.
Po završetku akcije učestvovalo je ukupno 3,51 milion građana, odnosno gotovo 23 odsto svih domaćinstava u Južnoj Koreji.
Prikupljeno je oko 227 tona zlata, čija je tadašnja vrednost procenjena na oko 2,13 milijarde dolara.
Burme, olimpijske medalje i porodično nasleđe
Najveći deo donacija nije stigao od velikih kompanija, već od običnih građana koji su se odrekli predmeta ogromne emotivne vrednosti.
Mladenci su poklanjali burme, roditelji su davali tradicionalne zlatne prstenove koje korejske porodice poklanjaju deci za prvi rođendan kao simbol blagostanja, a među donacijama našli su se i vojna odlikovanja, olimpijske medalje i porodične dragocenosti koje su se prenosile generacijama.
Među učesnicima bio je i kardinal Stiven Kim Su Hvan, jedna od najuglednijih ličnosti u zemlji, koji je donirao zlatni krst koji je dobio kada je 1969. godine imenovan za kardinala.
Zlato je prodato radi otplate spoljnog duga
Prikupljeno zlato je istopljeno, pretvoreno u poluge i prodato na međunarodnim tržištima.
Prihod od prodaje iskorišćen je za servisiranje dela spoljnog duga Južne Koreje.
Iako je prikupljenih 2,13 milijarde dolara predstavljalo svega oko 3,7 odsto ukupnog paketa pomoći MMF, akcija je imala ogroman simbolički značaj.
Milioni građana pokazali su spremnost da lično učestvuju u oporavku nacionalne ekonomije, što je dodatno ojačalo poverenje u reforme koje je država sprovodila.
Reforme i solidarnost doneli brz oporavak
Istovremeno sa kampanjom prikupljanja zlata, vlada Južne Koreje sprovela je opsežne ekonomske reforme, restrukturiranje velikih kompanija, liberalizaciju tržišta, otvaranje prema stranim investicijama i promene na tržištu rada, u skladu sa programom Međunarodnog monetarnog fonda.
Kombinacija ekonomskih reformi i snažne podrške građana dala je rezultate.
Južna Koreja uspela je da u avgustu 2001. godine u potpunosti otplati zajam MMF gotovo tri godine pre predviđenog roka, ostvarivši jedan od najbržih ekonomskih oporavaka u savremenoj istoriji.
Kampanja ostala simbol nacionalnog jedinstva
Akcija iz 1998. godine ostala je upamćena kao jedan od najznačajnijih primera nacionalne solidarnosti u svetu.
Inspiraciju je delom pronašla u sličnoj inicijativi iz 1907. godine, kada su građani tadašnje Korejske imperije prikupljali novac i dragocenosti kako bi pomogli otplatu duga prema Japanu.
I danas se kampanja prikupljanja zlata u Južnoj Koreji smatra primerom kako zajedništvo građana, uz odlučne ekonomske reforme, može doprineti prevazilaženju jedne od najvećih finansijskih kriza u istoriji zemlje.
