Naglašava važnost ličnih promena i smatra da opasnost leži u gubitku želje za promenom, iako sama teško napušta stare navike zbog svoje tvrdoglavosti.
Jovana tvrdi da nije zlopamtilo, da lako prašta i veruje da ne treba ostajati u bilo kakvom lošem odnosu, jer ljudi sa vremenom rastu u različitim pravcima.
Pevačica Jovana Pajić ogolila je dušu u intervjuu koji nam je dala u Crnoj Gori, gde ove sezone ima brojne nastupe. Kaže da se trudi da onog trenutka kada izađe na binu zaboravi ako su je pre toga morile neke brige jer je energija publike leči i ona uđe u ulogu svoj profesije.
- Nekad to bude naporno ukoliko tebi baš i nije do toga, ukoliko se neke stvari dešavaju koje ti opterete misli. Ali u suštini koliko god da je teško kada krene sam taj ulazak u vajb nekako se i energija podiže, kaže ona koja smatra da onaj koji srećno radi i živi svoj posao je dosegao mudrost života - rekla je Jovana na samom početku.
- Trudim se da koliko toliko budem u nekoj tabeli. Ali je moja priroda potpuno drugačija. Ja sam kao neka nenavigirana raketa i stalno nekako plovim kroz život, kroz neki osećaj i kako me struje nose, ali u suštini nije to baš dobra ideja. To možda može da pije vodu kad si mlađi, kada si onako bezbrižniji, ali kada nosiš neke odgovornije uloge i ozbiljnije onda je potrebna ta struktura.
Ipak, promene voli.
- Opet u zavisnosti od toga šta život nosi i sa čime se suočavaš. Ali svima nam je došlo da promenimo život, da promenimo navike koje su loše za nas, da promenimo okruženje, posao, ljude koje nas okružuju, koji su koji više nisu dobri za nas, koji nas nekako vuku na neku pogrešnu stranu. Svima dođe da nešto promene i dobra je ta promena ukoliko je dobra za nas. Onako ja sam jedan jarac koji je prilično tvrdoglav i lojalan čak i stvarima koje više na primer nemaju ulogu u mom životu i onda teško se opraštam. Onda shvatiš da kao možda sam ovo trebala da uradim ranije. Ako nemaš više ni želju da promeniš bilo šta, mislim da tu leži opasnost. Od neimanja želje za promenom. A ovako da se nešto hirurški reši ili započne nešto drugo, mislim da se u tim promenama kriju i neke nove nove dobre stvari.
Pitali smo je da li oprašta.
- Pa ja nisam zlopamtilo. Nisam zato što sam kao Dori, ona ribica koja zaboravlja. Ja zaboravim, kad sa nekim i ne komuniciraš, što ja ne pričam jer ništa nije toliko veliko da ne može da se razreši pogotovo ako postoji neke godine prijateljstva ili neka emocija, neka ljubav neke uspomene koje je šteta baciti kao da se nisu desila zbog nekog nesporazuma ili gluposti. Mislim da je neko ko nema kapacitet da oprosti, ko je tako gord i ponosan u bilo kakvim odnosima da taj teret ostane kod njega.
S obzirom na to da se rastala od Saleta Tropika, pitali smo je da li je tačno fraza bolje dobar razvod nego loš brak.
- Pa to ja pričam u krilaticama i u poslovicama. Nije to samo rečenica koja se primenjuje na brak. Bilo kakav odnos. Ne treba biti u trpnom stanju. Uvek se treba truditi da se nešto promeni i popravi. Nekada se ljudi jednostavno ni ne razvijaju u istom pravcu. To kakve smo mi bili pre 20 godina nisu više iste osobe na današnji dan i onda te razlike na kraju krajeva isplivaju ukoliko se ne krećemo u istom smeru. Tako da mislim da je to za svaki odnos učenije.
Jovana se iznenadila kada je videla da smo je jedan dan uslikali na plaži, istoj gde smo pre toga uslikali i Mariju Šerifović. Mnogi su komentarisali da lepo izgleda bez šminke i da je lepo građena.
- Nisam neko ko se u dovoljnoj meri bavi svojim telom jer prosto je to genetika i metabolizam je takav da ne mogu da se ugojim. Svakako, godine svoje čine i uvek tu ima posla i rada. Ali u suštini ja sam stvarno zadovoljna. Ne želim da poštujem nikakve norme, iako to kao javna ličnost imaš negde zadatak da budeš uvek u fit formi. To stvarno ume da bude teret, pogotovo u današnje vreme kada je svaka javna ličnost predmet raznoraznog da kažem podrugljivanja ili kritika. I onda, da bi se to izbeglo, ti kao radiš na sebi, a zapravo uvek ćeš naići na negativne komentare.
O njoj se pisalo dosta i dok je bila u Zvezdama Granda ali i rijalitiju Farma.
- Ja se tog perioda ne sećam kao nečega što je bilo za mene, da kažem da me povredilo. Tad sam stvarno bila mlađa verovatno i nesvesna i nisu ove mreže bile u to vreme kao što su sada. Nije to toliko cirkulisalo i toliko bilo važno. Tako da ja sam uvek u miru kada sam u istini sa sobom. Samo se distanciraš od stvari koje mogu da te trigeruju. Neko se time hrani, neko to prosto ne može da odoli, a da ne pročita, da bude informisan na taj način. A stvari koje mene mogu da opterete ili pomere jednostavno ne čitam. Izbegavam to da radim, da sebi otvaram neke tabove koje kojima niti mogu da stanem na put niti mogu da rešim. Mogu samo da me da me rastuže prvenstveno. A ne želim to sebi. Ne želim ni jedan dan da potrošim na na takva razmišljanja i na takav osećaj.
Moji roditelji su se šokirali gaćicama u pesmi
Muzika se menja i Jovana smatra da je to normalno.
- Svi moramo da prihvatimo neke nove uloge, neka nova mesta da se generacija smenjuje, da se ukus menja i potreba društva za određenim stvarima, isto tako i pesmama. Ako pričamo o mojim roditeljima i njihovim šokovima sa muzikom sa tekstovima koji su govorili o gaćicama ili o 200 na sat ili kralj kokaina. Ovu sadašnju generaciju roditelja šok da se peva o raznoraznim nekim lastivnim stvarima koje kao bi možda trebalo da postoji neka dozvola da se uopšte o tome peva, a ne da to deca slušaju i vole. Uvek imamo izbor šta ćemo voleti, slušati, šta će nam se sviđati.
Ćerkama nisam drugarica
Sa ćerkama gradi odnos poverenja ali se ne meša u trend muzike.
- Pa ja to učim u sput kao uspem da ulovim, ali se ne prepuštam u smislu ja njima nisam drugarica.
- Meni to je značajno da ja mogu njih da razumem, da mogu da da shvatim način na koji se druže i kako komuniciraju, ali ne da bih sada komunicirala sa njima na taj način kao što smo mi imali na primer šatrovački. Meni samo može da bude žao što se te skraćenice toliko koriste da oni nemaju sinonim za neku reč koja je deo prosto proširene rečenice, nego su izgovaranjem tih skraćenica zaboravili koren reči. Nekako im je vokabular se smanjio i onda mi je to onako šteta što što je prosto tako kako jeste. Ali negde računam da kroz njihovo odrastanje i obrazovanje i komunikaciju sa odraslim ljudima ipak neće izgubiti skroz tu da kažem veštinu komunikacije koja nije samo sve u skraćenici.
