Preživeli, poput Hasaine koja je sa decom pobegla u Ugandu, govore o stravičnim scenama genocida
RSF je javno prikazivao zločine na društvenim mrežama, uključujući snimke egzekucija i masovnih grobnica
Već tri godine traje rat u Sudanu u kojem je, prema procenama humanitarnih organizacija, dosad stradalo stotine hiljada ljudi, što onih koji su poginuli u borbama što od posledica rata. Masakri grupe Snage brze podrške (RSF), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, iznova šokiraju svet.
Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra: nakon duge opsade zauzela je El Fašir, najveći grad regiona Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom.
Hasaina (45), koja je uspela da pobegne sa svoje četvoro dece u Ugandu, preživela je masakr u rodnom El Faširu.
- Svojim očima sam videla genocid i doživela ga na sopstvenoj koži - rekla je ona za "Dojče vele" (DW).
Mohamed Čande Otman, glavni istražitelj Ujedinjenih nacija (UN), takođe je rekao da "ta zverstva pokazuju obeležja genocida". On je u februaru, nakon otprilike tri meseca istrage, pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi predstavio izveštaj na 30 strana i istovremeno ga predao Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
Svoje zaključke, kako kaže, bazira na tri ključna nalaza:
- postojanje masovnih ubistava
- mučenje i strašno seksualizovano nasilje
- dugotrajno izgladnjivanje kroz uskraćivanje humanitarne pomoći i uništavanje medicinskih ustanova
Bekstvo je bilo nemoguće
Više od 18 meseci RSF je držao El Fašir u opsadi. Internet i telefonske mreže bili su isključeni. Ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogli da prođu kroz blokade RSF-a. I niko nije mogao da pobegne.
U El Faširu se nalazilo i komandno mesto 6. divizije vojske, protiv koje se RSF borio. U početku su vojnici uspevali da brane grad. Zatim je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno "neprijateljem". Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je potpuno prepušteno na milost i nemilost RSF-u.
Među njima i Hasaina sa porodicom. Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. godine zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, sagovornica DW je pobegla sa svojom malom decom. To je bio poslednji put da je videla muža, koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je tokom opsade bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, širok i dubok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip - nepremostiva prepreka, kako danas kaže.
- U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i tela ljudi. Kada sam došla k sebi, već je bilo svetlo. Oko sebe sam videla toliko mrtvih - dodala je ona.
Tako se bekstvo završilo zarobljeništvom. Nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca na kraju su pušteni i, posle brojnih peripetija, stigli su u izbeglički logor u Ugandi.
RSF se čak i hvalio zverstvima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine, a takvih svedočanstava ima bezbroj. Nakon potpunog prekida komunikacija, internet je ponovo uključen i oni su na svom Telegram kanalu objavljivali video-snimke zločina iz neposredne blizine, praćene pompeznom muzikom. Objavljeni su i snimci iz vazduha terenskih vozila koja su se kretala gradom. Vidi se rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su upali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.
Na jednom snimku vidi se kako komandant RSF, Abu Lulu - jasno prepoznatljiv po raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju brojni mediji i istraživački instituti - puca u sve one u rovu koji su još živi. Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u El Faširu, prikazuje borce koji prolaze kroz napola razrušenu zgradu i pogubljuju sve koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu: ratni zločin i zločini protiv čovečnosti - pred kamerama.
Masovna silovanja - od beba do baka
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), samo oko 100.000 ljudi uspelo je tog dana nekako da pobegne. Neki su, poput Hasaine i njene dece, stigli u Tavilu, izbeglički kamp udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kićen iz Međunarodnog komiteta spasa, jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su se usudile da deluju u Sudanu. Razmere brutalnosti kojoj su ljudi bili izloženi duboko su ga potresle.
- Gotovo svi s kojima smo razgovarali bili su seksualno zlostavljani - bez obzira na uzrast, od beba do baka. Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima izuzetne brutalnosti - to nasilje je jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja - naglasio je on.
I sateliti su sve zabeležili
Ono što se tokom meseci opsade dešavalo u El Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno bi se pojavila poneka kratka vest. Tim forenzičara s ugledne američke Škole Jejl za javno zdravlje uspeo je da događaje prati gotovo u realnom vremenu pomoću satelitskih snimaka.
U svojoj najnovijoj analizi, američki stručnjaci dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i seoska naselja u okolini koja su snabdevala grad hranom, kako bi se stanovništvo izgladnelo.
Iz orbite su forenzičari tokom oktobra, nakon što je RSF zauzeo grad, na prašnjavim putevima mogli da prepoznaju tela, pa čak i mrlje krvi. Izbrojali su oko 150 tela i brojne masovne grobnice, kaže Nejtanijel Rejmond sa Univerziteta Jejl. Njegov tim pokušava da proceni broj žrtava. On veruje da se najmanje "oko 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima".
Nakon opsade El Fašira, koju gotovo niko nije želeo da vidi, oktobarski masakr ipak je izazvao šok širom sveta. Sve su glasniji pozivi na nezavisnu istragu.
Za Hasainu koja je u izbeglištvu, deo krivice snosi međunarodna zajednica.
- Svetska zajednica nas je ostavila na cedilu. Morala je da interveniše već tokom opsade kako bi sprečila najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Opet - zaključila je ona.
(DW)
