Godina 2026. je trenutno treća najtoplija u istoriji, ali postoji 35% šanse da postane najtoplija do kraja godine
Naučnici ističu da je glavni uzrok ekstremnih vrućina globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem, dok će snažan El Ninjo dodatno pogoršati situaciju
Požari besne širom delova Severne Amerike i Evrope, smrtonosni toplotni talasi pogađaju gradove, a svetski okeani beleže rekordne temperature za ovo doba godine. Međutim, 2026. godina i dalje nije najtoplija godina u istoriji.
Prema dosadašnjim podacima, trenutno je treća najtoplija, posle 2024. i 2025. godine. Ali naučnici upozoravaju da bi kombinacija globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem i izuzetno jakog El Ninja mogla da pogura 2026. godinu na prvo mesto do kraja godine.
Čak i ako se to ne desi ove godine, stručnjaci smatraju gotovo izvesnim da će 2027. godina oboriti prethodni temperaturni rekord, možda i sa velikom razlikom.
„Svet ponovo gori zbog klimatskih promena, i sve je teže i teže ignorisati to. Biće samo gore“, rekao je klimatolog Zik Hausfater sa Berkli Erta.
Šansa za rekord povećana je sa 7 na 35 procenata
Hausfater procenjuje da postoji 35 odsto šanse da će 2026. godina premašiti 2024. kao najtoplija godina u istoriji. Još u martu je procenio tu mogućnost na samo sedam odsto.
Bivši vodeći klimatolog NASA-e Džejms Hansen smatra da će 2026. godina ipak malo premašiti 2024. do kraja godine.
Temperatura površine svetskih mora se od maja približava rekordima iz 2024. godine, a od juna gotovo svakodnevno dostiže najviše vrednosti zabeležene za to doba godine.
Kopernik je objavio da je prosečna temperatura površine okeana van polarnih regiona u junu bila 20,86 stepeni Celzijusa, što je najviša ikada zabeležena temperatura za taj mesec.
Prema podacima Evropske klimatske službe, oko 82 odsto svetskih okeana je ove godine pogođeno morskim toplotnim talasima.
El Ninjo bi mogao biti jedan od najjačih u istoriji
El Ninjo je prirodni fenomen privremenog zagrevanja ekvatorijalnog Tihog okeana. On povećava prosečne globalne temperature i menja vremenske obrasce širom sveta.
Američki klimatski centar procenjuje da postoji 81 odsto šanse da će El Ninjo od oktobra do decembra postati veoma jak i svrstati se među najjače zabeležene od 1950. godine. Takođe postoji 97 odsto šanse da će trajati do ranog proleća 2027. godine.
Eksperimentalni modeli iz američke GFDL laboratorije pokazuju da bi događaj mogao biti uporediv sa najjačim El Ninjosom u poslednjih sto godina.
El Ninjo oslobađa toplotu koja je bila uskladištena u okeanima. Zbog gasova staklene bašte, koji zadržavaju toplotu u atmosferi, okeani sada sadrže više energije koju mogu da prenesu u atmosferu.
Ovogodišnji toplotni talas nije rezultat El Ninja
Klimatolozi naglašavaju da se ovogodišnji požari, toplotni talasi i drugi vremenski ekstremi još uvek ne mogu u velikoj meri pripisati El Ninju, jer se njegov puni efekat ne očekuje još nekoliko meseci.
Glavni uzrok trenutnog toplotnog talasa su dugoročne klimatske promene izazvane sagorevanjem uglja, nafte i gasa.
„Pokretač rekordne topline su klimatske promene u pozadini. Njihov doprinos je mnogo, mnogo veći od El Ninja, koji dodaje samo između 0,1 i 0,2 stepena dugoročnom trendu“, rekao je klimatolog Zakari Lejb iz Climate Central-a.
Hansen upozorava da se zagrevanje ubrzava. Jedan od razloga je smanjenje industrijskog zagađenja koje stvara čađ i smog. Takvo zagađenje je štetno po zdravlje, ali istovremeno delimično reflektuje sunčevu energiju i maskira deo zagrevanja izazvanog gasovima staklene bašte.
Evropu pogodio niz toplotnih talasa
Ove godine, Evropa je imala izuzetan toplotni talas u maju, zatim još jedan u junu, dva u julu, i novi talas koji trenutno pogađa Francusku i Španiju.
Jaki toplotni talasi zabeleženi su i u Severnoj i Južnoj Americi i Indiji.
„Toplotni talasi uvek postoje negde, ali ono što je veoma neobično za Evropu ove godine je njihova učestalost i distribucija“, rekla je Samanta Burges iz Kopernikus službe za klimatske promene.
Visoke noćne temperature su posebno opasne, sprečavajući ljude da se rashlade i kvalitetno spavaju. To povećava zdravstvene rizike i smanjuje sposobnost ljudi za rad.
„Ovo nisu samo slike budućnosti, kako smo ranije govorili, već slike onoga što klimatske promene već rade“, rekao je klimatolog Majkl Openhajmer sa Univerziteta Prinston.
(Indeks)
